Najmlađi savez u okviru NALED-a ambiciozno radi na stvaranju boljih uslova za sakupljanje i reciklažu različitih vrsta otpada, unapređenju upravljanja otpadnim vodama, kao i reformi sistema poreza i naknada u oblasti zaštite životne sredine
Iako je oformljen tek krajem 2019. godine, Savez za zaštitu životne sredine okupio je već 46 članica – kompanija, lokalnih samouprava i udruženja zainteresovanih za definisanje sistemskih rešenja u veoma zahtevnoj oblasti kakva je ekologija. Među prioritetima su uređenje sistema naplate poreza i naknada u oblasti zaštite životne sredine, upravljanja ambalažnim otpadom, otpadnim vodama, otpadom od hrane i posebnim tokovima otpada, kao i promovisanje uvođenja koncepta cirkularne ekonomije. O njihovom značaju govori i to što su gotovo svi prepoznati u preporukama Sive knjige, a unapređenje sistema prečišćavanja otpadnih voda našlo je mesto i među 10 prioritetnih.
Partnera u ovim aktivnostima našli smo u Nemačkoj razvojnoj saradnji (GIZ), uz čiju podršku realizujemo tri projekta. Najnoviji je projekat „Povećanje stope reciklaže za baterije i sijalice u Republici Srbiji“ gde, pored nastojanja da uspostavimo efikasniji sistem sakupljanja i povećamo stopu njihove reciklaže za 20%, želimo da podstaknemo resorne institucije da uvedu podsticaje za reciklažu baterija.
U okviru projekta unapređenja upravljanja otpadom od hrane takođe je u fokusu razvoj sistema prikupljanja, a u okviru Sive knjige, preporučili smo i izmenu regulative kako bismo obavezali sve objekte koji pripremaju više od 50 obroka dnevno da otpad od hrane predaju operateru radi bezbednog zbrinjavanja. U okviru projekta „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“, radimo na povećanju stope reciklaže stakla za 20% u Srbiji, BiH i Severnoj Makedoniji, a u našoj zemlji projekat realizujemo u Somboru, Nišu, Kragujevcu i Varvarinu, gde je postavljeno ukupno 600 kontejnera, tzv. zvona za reciklažu.
Gotovo sve aktivnosti NALED-a u oblasti zaštite životne sredine prepoznate su u preporukama Sive knjige, a unapređenje sistema prečišćavanja otpadnih voda našlo je mesto i među 10 prioritetnih
Smernice za unapređenje upravljanja električnim i elektronskim otpadom dali smo u Sivoj knjizi kroz zagovaranje uvođenja instituta produžene odgovornosti privrede.
Na kraju, Savez aktivno radi na pronalaženju najboljeg modela za upravljanje ambalažnim otpadom i u toku je izrada studije za koju je angažovana renomirana konsultantska kuća iz Velike Britanije. Studija će nam dati odgovor koja kombinacija pametnog depozitnog sistema (DRS) i postojećeg sistema produžene odgovornosti proizvođača ( EPR) je optimalna za Srbiju uzimajući u obzir ekonomske, socijalne i faktore zaštite životne sredine.
U pregovorima za pristupanje Evropskoj uniji, životna sredina izdvojila se kao oblast u kojoj će biti neophodna najveća ulaganja. Jedna od višegodišnjih preporuka Sive knjige jeste i uspostavljanje funkcionalnog Zelenog fonda koji bi pomogao projekte na državnom i lokalnom nivou.
Finansijski najzahtevnije svakako će biti ulaganje u upravljanje otpadnim vodama. Kroz projekat Javno-privatni dijalog za razvoj, podržan od USAID-a, ukazali smo na velike potrebe za investicijama u kanalizacionu mrežu i postrojenja za prečišćavanje, gde ćemo pomoć morati da potražimo u međunarodnim fondovima, ali i da puno radimo na pospremanju sopstvenog dvorišta kroz unapređenje inspekcijskog nadzora nad upravljanjem vodama i upoznavanje i pripremanje privrede i lokalnih samouprava na obaveze koje ih čekaju.
Najveći deo finansijskog tereta moraće da ponesu oni koji najviše zagađuju. Dosadašnja poreska politika i politika naknada u ovoj oblasti bila je destimulativna za bilo kakve poduhvate na smanjenju zagađenja životne sredine. Zbog toga smo pripremili predlog koji će, posebno kada je reč o motornim vozilima i ispuštanju otrovnih gasova iz privrednih postrojenja, stimulisati zagađivače da ozbiljno porade na smanjenju štetnih emisija.
