Mapa sajta

Više...

NALED: Zahtevi za građevinske dozvole u Srbiji povećani za petinu

Druga godina pandemije korona virusa nije omela...

NALED utvrdio 12 reformskih prioriteta do 2025.

Podrška sprovođenju zelene agende, unapređenje uslova za...

NALED predstavlja prvu Sivu knjigu inovacija

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj, zajedno...

NALED, GIZ i Esotron prikupili 1.300 tona otpada od hrane

Odziv velikih ugostitelja Izazovu prikupljanja 1.000 tona...

Čuvena kruna Svetog Edvarda biće prilagođena za krunisanje kralja Čarlsa Trećeg

Kruna Svetog Edvarda uklonjena je iz Londonske kule kako bi bila prilagođena za britanskog kralja Čarlsa Trećeg pred njegovo...

Bregzit povećao račune za hranu za skoro sedam milijardi evra

Britanci su posle Bregzita i izlaska iz Evropske unije, do kraja 2021. godine, potrošili ukupno skoro šest milijardi funti...

Ministar Abdolahijan: Iran spreman da isporuči Srbiji energente

Ministar spoljnih poslova Irana Mohamed Amir Abdolahijan, koji se nalazi u zvaničnoj poseti Srbiji, izjavio je tokom razgovora sa...

Šef diplomatije Češke: Srbija ostvarila značajan napredak u suzbijanju nelegalne migracije

Srbija je ostvarila značajan napredak u suzbijanju nelegalne migracije balkanskom trasom kada je pristala da usklađuje politiku izdavanja viza...

Ambasadorka Konrad: Nemačka nastavlja da pruža podršku Srbiji u procesu energetske tranzicije

Nastavljamo da pružamo podršku Srbiji u procesu dostizanja njenih klimatskih ciljeva i implementacije zelene agende, pružanjem podrške pravednoj tranziciji,...

Jelena Bojović, direktorka odeljenja za regulatornu reformu u NALED-u

Prioritetne preporuke za dan posle

U ovim izazovnim vremenima kada se suočavamo sa posledicama pandemije, a istovremeno moramo da razmišljamo o danu posle i potrebi da imamo što brži i održiviji privredni rast i stvorimo nova radna mesta, izabrali smo deset prioritetnih preporuka za Vladu Srbije za koje smatramo da su sistemske i reformske

Izbor na prvi pogled i nije bio težak jer su se u top 10 našle preporuke koje imaju uticaj na najveći deo privrede i građana, bilo da njihovo rešavanje smanjuje finansijske izdatke, bilo da im značajno ubrzava prolazak kroz administrativne procedure eliminišući potrebu da idu pred šaltere ili prolaze nepotrebne birokratske korake.

FINANSIJSKA STRUKTURA

Najdugovečnija po svom stažu u Sivoj knjizi je i privredi najbitnija preporuka za smanjenje poreskog opterećenja zarada. U istraživanjima NALED-a, dve trećine privrednika baš visinu poreza i doprinosa na zarade radnika vidi kao najveću prepreku u poslovanju i smatraju da je to obaveza čije se plaćanje najčešće izbegava. Ova preporuka je od 2015. godine i jedna od ključnih mera Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije. Iako su dosadašnje postepene izmene dovele do toga da je opterećenje neto zarade sa 63% koliko je iznosilo u 2018. godine smanjeno na 61% koliko iznosi u 2020, to nije dovoljno da bi se eliminisala siva ekonomija u ovoj oblasti i zato imamo situaciju da se, prema procenama samih privrednika, kod najmanje četvrtine radnika deo ili cela zarada isplaćuje na ruke. Smanjenje poreskog opterećenja zarada jeste veoma zahtevna reforma i zato predlažemo da se uvede progresivno oporezivanje zarada, tako da najniže zarade budu značajno manje opterećene i da se razmotri ukidanje doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje uz uvođenje Beveridžovog modela finansiranja zdravstvene zaštite iz opštih poreza.

Time bi se obezbedila zdravstvena zaštita za sve građane Srbije bez obzira na njihov radni status, povećala konkurentnost naše privrede zahvaljujući nižim troškovima rada, administrativno rasteretili i država i privreda i građani, jer više ne bi bilo potrebe za overom zdravstvenih knjižica, i povećala kontrola trošenja sredstava za ključna i neophodna ulaganja u zdravstvo. Podaci ukazuju da je više od 98% građana zdravstveno osigurano po različitim osnovama, dok nešto više od polovine građana (55%) plaća doprinose za zdravstveno osiguranje, pa bi ova reforma mogla da se koncipira tako da ne optereti dodatno budžet (5% novih korisnika), a pomogla bi da svi građani dobiju pravo na zdravstveno, dok bi privreda konačno dočekala osetniju promenu poreske politike koja bi mogla da dodatno podstakne ekonomski razvoj.

ELEKTRONSKI REGISTAR NEPORESKIH NAMETA

Uspostavljanje elektronskog registra neporeskih nameta takođe je jedna od dugovečnijih preporuka Sive knjige. Prvi značajniji korak u reformi neporeskih nameta učinjen je 2018. godine usvajanjem Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, ali je oblast koja se odnosi na takse i ostale dažbine ostala nedovoljno uređena, što i dalje ima negativan uticaj na predvidivost i transparentnost fiskalnog sistema. Neophodno je uspostaviti javni elektronski registar neporeskih nameta koji obuhvata sve republičke, pokrajinske i lokalne dažbine, a ima konstitutivno dejstvo. To bi značilo da određeni neporeski namet može da se naplati samo ukoliko je unet u elektronski registar.

Time bismo mi kao građani i privreda znali šta plaćamo i zbog čega, a s druge strane time bi se povećala kontrola prihoda svih korisnika javnih sredstava. Tokom prošle godine, zajedno s kompanijom KPMG i uz podršku USAID-a, popisali smo gotovo 1.200 neporeskih nameta na republičkom nivou i skrenirali sistem naplate administrativnih i komunalnih taksi i naknada na lokalnom nivou. Pripremamo koncept refome i registra kako bismo resornim institucijama, stručnoj i široj javnosti tokom ove godine prikazali njegov izgled i sve prednosti postojanja jedne ovakve jedinstvene i svima dostupne evidencije.

Primeri pravih antibirokratskih preporuka su predlozi za uvođenje bezgotovinskog plaćanja taksi i naknada i objedinjavanje poreskih uverenja. Jasno je da bi uvođenje bezgotovinskog plaćanja obaveza prema državi obezbedilo značajne uštede vremena i novca svim građanima i privrednicima , ali dovelo i do ukidanja još jednog relikta prošlosti – uplatnice – zbog koje smo decenijama pravili krugove od šaltera do pošte i nazad.

Kada je reč o predlogu za objedinjavanje poreskih uverenja koja izdaje Poreska uprava i lokalne poreske administracije, to je logičan nastavak digitalizacije postupka pribavljanja ovih dokumenata. Naredni korak bi bila mogućnost da se dva dokumenta spoje u jedan, dobiju elektronski, bez plaćanja takse, čime bi bila otklonjena i neugodna situacija u kojoj vam važenje jednog uverenja istekne dok pribavite drugo.

JAVNO ZDRAVLJE

Jedan od najvažnijih prioriteta je i uspostavljanje elektronskog zdravstvenog kartona. Reč je takođe o jednoj od preporuka koje imaju uticaj na celokupno stanovništvo. Benefit je jasan, podaci o zdravstvenom stanju, analizama i terapijama, pratili bi pacijenta u bilo kojoj zdravstvenoj ustanovi da se nađe, bez obzira da li je reč o državnoj ili privatnoj praksi. Ponavljanje pregleda, ponavljanje laboratorijskih analiza, vraćanje u dom zdravlja po nove upute, sve bi to postalo stvar prošlosti.

Ovoj preporuci po značaju za očuvanje života i zdravlja građana možemo pridodati i preporuku za unapređenje prečišćavanja otpadnih voda. Ako imamo u vidu da u Srbiji postoji tek desetak savremenih pogona za prečišćavanje, a da nedostaje više od 300, jasno je koliko smo ovde daleko od cilja. Ipak, prvi korak je olakšati privredi da poštuje svoje obaveze u ovoj oblasti i osnažiti inspekcijski nadzor nad poštovanjem propisa, a potom potražiti i izvore finansiranja neophodnih investicija. Podrška države za izgradnju još 28 pogona jeste signal da se o ovoj temi itekako razmišlja.

Jedna od reformi na kojoj intenzivno radimo jeste proširenje pojednostavljene procedure prijave sezonskih i povremenih radnika na nove delatnosti kao što su građevinarstvo, turizam i ugostiteljstvo i poslovi u kući. Imajući u vidu pozitivne efekte uvođenja ovakvog rešenja u sektoru poljoprivrede, gde je za dve godine zahvaljujući elektronskoj proceduri, čije je uvođenje podržao GIZ, evidentirano i u legalne tokove uvedeno 44.000 sezonaca (za koje su plaćeni porezi i doprinosi u iznosu od 590 miliona dinara), sa resornim ministarstvom radimo na proširenju ovog sistema i na druge poslove.

Radnici koji godinama, pa čak i decenijama obavljaju ove poslove na crno dobili bi pravo na penzijski staž za dane angažovanja i zdravstvenu zaštitu u slučaju povrede na radu i ne bi gubili pravo na socijalna davanja, poslodavci bi dobili jednostavnu proceduru prijave radnika, a država manji obim sive ekonomije u radnim odnosima. O značaju ove reforme dovoljno govori da je kao prioritetna istaknuta i od MMF-a.

DIGITALIZACIJA AGROKULTURE

Među prioritete uvrstili smo i potrebu digitalizacije jednog tradicionalnog sektora kao što je poljoprivreda. Procedura registracije ili promene podataka poljoprivrednih gazdinstava pokazala se kao previše birokratizovana jer podrazumeva prikupljanje i dostavljanje podataka od kojih je dve trećine već u posedu državnih organa. Elektronski sistem koji smo nazvali eAgrar omogućio bi da se sve ove procedure, kao i podnošenje zahteva za subvencije, obave „iz fotelje“. Obuhvat ove reforme takođe bi bio značajan. Reč je o gotovo 400.000 poljoprivrednih gazdinstava kojima bismo olakšali i ubrzali dobijanje podsticaja.

S druge strane, obuhvat preporuke za ukidanje naknade za konverziju zemljišta u pravo svojine pre svega se ogleda u ekonomskom efektu. Od 2015. do 2019. godine država je na ime konverzije naplatila svega sedam miliona evra, a iznos u izgubljenim investicijama i radnim mestima može se meriti desetinama, pa možda i stotinama miliona (gubitak različitih taksi naknada, poreza na dohodak, PDV-a, dobit i dr). Konverzija je zaključala veliki deo građevinskog zemljišta jer privrednici ovaj namet vide kao zahtev da ponovo plate zemljište koje su već kupili, a čak i kada se odluče da uđu u proceduru, na rešenje čekaju godinama ili za plaćanje dobiju iznos koji ponekad premašuje i iznos koji su inicijalno platili. Jasno je da naknada za konverziju nije postigla svrhu zbog koje je uvedena i potrebno je ukinuti je kako bismo olakšali investiranje.

I na kraju, ako tražimo šampiona među prebirokratizovanim procedurama, to je svakako Zakon o deviznom poslovanju. Dovoljno je reći da ovaj propis prate čak 33 podzakonska akta.Ovi akti nameću veoma restriktivne obaveze i kratke rokove, a dobar deo njih ne prati savremene tokove u poslovanju. Verovatno ne postoji nijedan privredni subjekt u ovoj zemlji koji posluje s inostranstvom, a koji ne bi podržao ovu reformu.

PODRŠKA U IMPLEMENTACIJI

Rešavanje samo 10 prioritetnih preporuka Sive knjige 13 napravilo bi revoluciju u poslovnom okruženju Srbije, a to nije ni tako nedostižan cilj. Primera radi, za preporuke kao što su uspostavljanje javnog elektronskog registra neporeskih nameta ili proširenje pojednostavljene prijave sezonskih radnika već smo obezbedili finansiranje donatora i softversko rešenje. Ukidanje naknade za konverziju ili izmena Zakona o deviznom poslovanju jesu najvećim delom pitanje volje za promenom zastarelih propisa.

Uspostavljanje elektronskog zdravstvenog kartona, bezgotovinskog plaćanja taksi, eAgrara i objedinjavanja poreskih uverenja zahtevaju puno IT kreativnosti i inženjeringa, ali osim vremena potrebnog za izradu rešenja i testiranje, teško da bilo šta drugo može da bude suštinska prepreka njihovom rešavanju pa čak i promena odredaba nekoliko zakona ili podzakonskih akata.

Dok izgradnja pogona za prečišćavanje voda postavlja vrlo jasan cilj pronalaženja fondova iz kojih ćemo obezbediti nekoliko milijardi evra, koliko se procenjuje potrebno ulaganje u kanalizacionu mrežu i pogone, dotle je pronalaženje pravog i funkcionalnog modela smanjenja poreskog opterećenja zarada najdelikatniji i najdugotrajniji posao u sprovođenju prioritetnih preporuka Sive knjige.

Pročitajte još...

Violeta Jovanović, izvršna direktorka NALED

Reforme su jedini dobar odgovor na krizu

Krupne promene i potresi na svetskom nivou, poput pandemije korona virusa, rata u Ukrajini, sveprisutne inflacije ali globalnih ekoloških problema, jesu izazovi čiji bi...

Izabrana druga generacija StarTech zvezda – milion dolara podrške za 28 inovativnih ideja

Devet domaćih startapova, devet timova i još 10 malih i srednjih preduzeća ponudili su najinovativnije ideje na drugom godišnjem konkursu StarTech programa i zasluženo...

Zrenjanin prvi dobija pametni sistem za reciklažu ambalažnog otpada

Zrenjanin je prvi grad u Srbiji u kome je počelo postavljanje pametnih uređaja za reciklažu ambalažnog otpada, saopštile su lokalne vlasti.  Odlaganjem proizvoda označenih nalepnicom...

Sedam gradova i opština iz Srbije dobili regionalni certifikat o povoljnom poslovnom okruženju

Novi Sad, Čačak, Leskovac, Ruma, Bor, Stara Pazova i Pećinci uspešno su prošli kroz program Certifikacije opština s povoljnim poslovnim okruženjem u jugoistočnoj Evropi...

Dodeljene nagrade konkursa Ekoopština u ambasadi Francuske

Ambasada Francuske u Srbiji i njeni partneri: Institut Veolia, Saint-Gobain, Veolia, Decathlon, NALED i SKGO, zajednički su dodelili nagrade pobednicima konkursa „Ekoopština”. Projekat „Ekoopština” je...

Jelena Bojović, direktorka Centra za IV industrijsku revoluciju

Biotehnologija će definisati naš budući svet

Biotehnologija je ključna za unapređenje rešenja u oblastima kao što su medicina, poljoprivreda i prehrambena industrija.  Rastuće investicije i tehnološki napredak ubrzale su njen...

Septembarski susret NALED-a

Članovi i partneri NALED-a okupili su se u četvrtak, 8. septembra na tradicionalnom Septembarskom susretu na Belom dvoru, kako bi obeležili uspehe u prethodnih...

Više od 1.000 zvanica i zelena agenda obeležili Septembarski susret NALED-a

Članovi i partneri NALED-a okupili su se u četvrtak, 8. septembra na tradicionalnom Septembarskom susretu na Belom dvoru, kako bi obeležili uspehe u prethodnih...