Mapa sajta

Srpski proizvodi dobijaju evropski žig geografskog porekla

Održano prvo Gala veče Nemačko-srpske privredne komore

U Beogradu je održano prvo Gala veče...

Kompanija BlueCat najavljuje međunarodnu ekspanziju

BlueCat, Adaptive DNS™ kompanija, najavila je otvaranje...

Regionalne nagrade za srpske stručnjake

U skladu sa pravilima PRO PR GLOBE...

Ambasador Kacumata: Japan snažan partner Srbiji u procesu energetske tranzicije

Japan je snažan partner Srbiji u procesu energetske tranzicije, poručio je ambasador te zemlje Takahito Kacumata tokom razgovora sa...

Rekordni rezultati poslovanja Delta Holdinga u 2022. godini – 783 milion eura prihoda

Delta Holding je u 2022. godini ostvario rekordne rezultate - prihodi od prodaje dostigli su 782,4 miliona evra, što...

Saradnja EBRD, EU i Vojvodine za energetsku efikasnost i smanjenje emisije ugljen dioksida

Javne zgrade u Vojvodini biće energetski efikasnije, što znači da će trošiti oko 50 odsto manje energije i smanjiti...

NASA razvija nuklearni raketni motor koji će omogućiti put na Mars

Američka svemirska agencija NASA u saradnji sa ministarstvom odbrane Sjedinjenih Američkih Država planira da razvije nuklearni termalni raketni motor...

Projekcijom filma Trougao tuge počeo 16. Filmski i muzički festival Kustendorf

Projekcijom filma "Trougao tuge" švedskog reditelja Rubena Estlunda, koji je nagrađen Zlatnom palmom, na Mećavniku je otvoren 16. Filmski...

U trećem kvartalu ove godine konkurisaćemo za tri proizvoda – ariljsku malinu, fruškogorski lipov med i pirotski kačkavalja, a u perspektivi, kandidati su futoški kupus, sremski kulen i leskovački ajvar

Ni u godini pandemije zemlje Evropske unije nisu prestale da rade na registraciji proizvoda s geografskim poreklom u zajedničku evropsku bazu. To je još jedan pokazatelj da hrana s posebnom oznakom donosi veći profit proizvođačima ali i tim zemljama.

Samo u 2020. u poseban registar EU upisano je više od 30 proizvoda s geografskim poreklom, od čega je Hrvatska uspela da se izbori za žig čak četiri lokalna proizvoda, a poslednji je rudarska greblica – autohtoni slani kolač. Italija je dobila geografsku oznaku za 11 proizvoda a prilično aktivne u ovom poslu bile su i Grčka i Kipar.

Kako je rečeno u Ministarstvu poljoprivrede, Srbija, koja do sada nije upisala nijedan proizvod na nivou unije, konkurisaće u trećem kvartalu ove godine za tri proizvoda, ubrzo po usvajanju zakona o šemama kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.

– Nacrt tog zakona je završen i potpuno usaglašen sa propisima EU. U skladu s programom vlade, trebalo bi da se nađe pred poslanicima u trećem kvartalu ove godine – kazao je za naš list Branislav Raketić, rukovodilac grupe za kvalitet, deklarisanje i označavanje hrane u Ministarstvu poljoprivrede. Podsetio je da Srbija već ima završene tri specifikacije za – ariljsku malinu, fruškogorski lipov med i pirotski kačkavalj. U međuvremenu, bilo je nezvaničnih konsultacija sa Evropskom komisijom i nije bilo zamerki. On očekuje da će od momenta konkurisanja, do upisa tih proizvoda u „Službeni glasnik” EU proći od šest do osam meseci.

Raketić je dodao da bi tri prva proizvoda koje će Srbija kandidovati, utrti put i drugim poput sremskog kulena, futoškog kupusa, leskovačkog ajvara i ostalih koji imaju dobru šansu da registruju geografsku oznaku i u EU.

– Posebno je interesantan sektor proizvoda od mleka. Recimo, sirevi iz Sjenice ili iz Homolja koji sigurno mogu da daju dodatu vrednost. Suština je da od zaštite korist prvenstveno imaju proizvođači. Ali i da te proizvode imamo na tržištu, da ih što više promovišemo i na taj način veći broj njih uđe u sistem zaštite porekla – naglasio je naš sagovornik.

Prema analizi koju je svojevremeno uradio Centar za evropske politike (CEP), brojni ekonomski pokazatelji upućuju da registrovanje simbola kvaliteta kao što su zaštićeno ime porekla, geografska oznaka i garantovano tradicionalni specijalitet obično dovode do povećane sposobnosti proizvođača da se nadmeću na tržištu.

Ipak, poznato je da može biti i dosta neizvesnosti za proizvođače koji čekaju ishod registracije. Najteža faza na evropskom nivou, kako se navodi, jeste upravo ona poslednja ili takozvani period protivljenja koji traje do pet meseci (tri plus dva ukoliko je neophodno) kada je drugim državama omućeno da izraze neslaganje s registracijom konkretnog proizvoda. Ukoliko su takve primedbe osnovane, a kompromis ne može da se pronađe, zahtev će biti odbijen.

Raketić ne veruje da Srbija može da ima problem sa registracijom ova tri prva proizvoda na nivou EU.

Pročitajte još...

Podrška zadrugama u Srbiji 500 miliona dinara

Usvojen novi program podrške zadrugama za 2021. godinu, u ukupnom iznosu od 500 miliona dinara. Vlada je na sednici, koja je održana 4. februara, usvojila Program podrške razvoju zadrugarstva dodelom bespovratnih...

IPARD – nova prilika za poljoprivrednike u Srbiji

Pogodnosti koje imaju domaći poljoprivrednici koristeći sredstva Evropske unije, moći će da koriste i tokom 2021. Plan otvaranja javnih poziva za različite mere Instrumenta...

– Pravila jesu takva ali mislim da niko neće polagati pravo jer su ovo tipično srpski proizvodi. Ne očekujemo da ćemo imati prigovore zemalja članica EU – rekao je Raketić i dodao da bi eventualno problemi mogli da nastanu za geografska područja koja se dele sa drugim zemljama, kao kod Stare planine ili dela Srema… To ne mora biti pozicija za razdvajanje jer postoji institucija u zakonu EU gde, kroz međudržavne projekte, neki proizvodi mogu i zajednički da se štite.

– Ali, o tom potom, kada budemo došli do toga videćemo šta je najbolje uraditi. Svakako ćemo biti u komunikaciji sa susednim državama u smislu eventualnih prigovora koje bi mogli da imamo kasnije u nekom od postupaka – naglasio je Branislav Raketić.

Izvor: Politika

Pročitajte još...

Projekcijom filma Trougao tuge počeo 16. Filmski i muzički festival Kustendorf

Projekcijom filma "Trougao tuge" švedskog reditelja Rubena Estlunda, koji je nagrađen Zlatnom palmom, na Mećavniku je otvoren 16. Filmski i muzički festival "Kustendorf" koji...

Najveća solarna elektrana u Srbiji počinje sa radom 1. marta

Najveća solarna elektrana u Srbiji "DeLasol", koja se prostire na 17 hektara, spremna je za montažu solarnih panela, objavilo je Udruženje obnovljivi izvori energije...

EU: Srbija je ključna zemlja na zapadno-balkanskom putu migracija

Komesarka EU za unutrašnje poslove Ilva Johanson izjavila je da je Srbija ključna zemlja kada je reč o zapadno-balkanskom putu migracije. "Mi smo primetili da...

Ministarstvo rudarstva i energetike i USAID potpisali sporazum o partnerstvu u energetici

Ministarstvo rudarstva i energetike i Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) potpisali su danas Memorandum o razumevanju koji predviđa saradnju u oblastima održive energije,...

Otvoren srpski kutak u Narodnoj biblioteci Irana

Supruga predsednika Srbije Tamara Vučić svečano je otvorila srpski kutak u Narodnoj biblioteci Irana, zajedno sa direktorom biblioteke Ali Rezom Moktarpurom. Tim povodom postojeći fond...

Potpisan ugovor o donaciji za četvrtu sekciju Transbalkanskog koridora

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović, ministarka za evropske integracije Tanja Miščević, direktorka "Elektromreže Srbije" Jelena Matejić i direktor kancelarije nemačke razvojne KfW banke...

Srbija svečano obeležava Kinesku novu godinu

Srdačnim željama ambasadorke Kine Čen Bo i predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić da jača čelično prijateljstvo i prosperitet dva naroda, i vatrometom na Kalemegdanu...

Srbija prema procenama ima 500 tona zlata na postojećim i potencijalnim nalazištima

Prema poslednjim procenama Geološkog zavoda Srbije (GZS) koje su urađene 2000. godine, Srbija ima 250 tona zlata na postojećim nalazištima i 150 tona na...