Novinari iz Srbije, specijalizovani za sektor poljoprivrede, tokom višednevne posete videli su kako hrvatski poljoprivrednici žive i rade nakon ulaska zemlje u Evropsku uniju, koliko koriste EU fondove i kako se spremaju da uđu na zajedničko tržište.
Poseta u okviru projekta “Puls Evrope – medijske posete EU”, okupila je četrnaest novinara i snimatelja. Tematska poseta “Iskustvo Republike Hrvatske – EU koordinacija i poljoprivredna politika” okupila je novinare agencije Beta, televizija RTS, RTV i N1, Radio Beograda 1, Radio Novog Sada, dnevnih listova “Politika” i “Danas” i magazina “Agrobiznis”.
Tokom pet dana, oni su imali susrete sa predstavnicima nadležnih hrvatskih institucija i obilazili poljoprivredna gazdinstva u Zagrebačkoj županiji, Međimurju, Gorskom Kotaru i Istri. Zajedno sa novinarima, u poseti su bili i predstavnici Ministarstva poljoprivrede Srbije i Nacionalnog konventa o EU.
Program posete, osmišljen sa domaćinima u Hrvatskoj – Centrom za prenos znanja Ministarstva spoljnih i evropskih poslova, Hrvatskom poljoprivrednom komorom i Ministarstvom poljoprivrede Republike Hrvatske – omogućio je uvid u promene koje je članstvo u EU donelo hrvatskim poljoprivrednicima, kojima je sada dostupan Fond ruralnog razvoja vredan 2,4 milijarde evra za period 2014-2020. Prvog dana posete, u Ministarstvu spoljnih i evropskih poslova, novinari su dobili pregršt informacija, posebno u razgovoru sa šeficom nekadašnje pregovaračke grupe za poglavlje 11 Ružicom Gelo. Kao jednu od preporuka Srbiji, ona je istakla obavezno angažovanje konsultanata koji poljoprivrednicima pomažu u pripremanju prijava za sredstva iz pretpristupnih fondova EU.
Predsednik Hrvatske poljoprivredne komore Mladen Jakopovič preneo je da su prvih godina po ulasku u EU hrvatski farmeri iskoristili jedva 10 odsto pomoći iz EU fondova, ali da poslednje dve-tri godine korišćenje pomoći rapidno raste, prenela je Beta u svom izveštaju. U obilasku Agencije za plaćanja u poljoprivredi, novinari su mogli da čuju da je prva prijava u vreme pretpristupnih fondova “bila teška 57 kilograma” fascikli i papira, dok je danas proces podnošenja prijava za sredstva EU potpuno digitalizovan.
Plavi krompir i ekološko stočarstvo
Kako živi i radi jedan vlasnik porodičnog poljoprivrednog gazdinstva ispričao je Damir Mesarić iz sela Belica u hrvatskom Međimurju, koji se bavi proizvodnjom krompira na 100 hektara, uz fondove EU gradi savremeno skladište i zadovoljan je svojim poslovanjem. Kaže da na početku nije bilo lako i da je trebalo proći dosta obuka, ali da se korišćenje EU fondova isplati i da su oni “unapredili celu poljoprivredu” (više u reportaži N1). Gosti iz Srbije dobili su kao poklon po pakovanje plavog krompira i obilazak spomenika krompiru u tom bogatom međimurskom selu. Ekološko stočarstvo u Gorskom Kotaru na farmi od 450 hektara u mestu Lič (uzgoj krava francuske rase aubrak) još je jedan uspešan primer korišćenja EU fondova koji su novinari obišli: vlasnik Željko Mihelić kaže da ih koristi od 2015. godine, a prva podrška koju je dobio iznosila je čak 1,6 miliona evra.
Prednosti članstva u Evropskoj uniji kratko je i efektno opisao Tedi Kjavalon, vlasnik uljare “Chiavalon” u istarskom gradiću Vodnjan: „EU može imati svoje prednosti i nedostatke, ali za ljude koji se bave biznisom, kojima su granice bile problem, danas je omogućila pristup tako velikom tržištu da se to ne može ni zamisliti. Mi smo od ulaska u EU narasli devet puta sa prihodima u firmi“. Njegova uljara, sa 9.000 stabala masline, dobila je u dva navrata značajna bespovratna sredstva EU; danas, izvozi u čak 23 zemlje sveta. Obilazak nije mogao da protekne bez degustacije ali i kratkog kursa kako prepoznati kvalitetno maslinovo ulje. U Pazinu, sedištu Istarske županije, organizovan je susret sa čelnicima Županije koji u svojim planovima imaju i uspostavljanje kontakta sa novosadskim Institutom BioSens, na temu digitalne poljoprivrede.
Poruke za srpske poljoprivrednike
Obavezno angažovanje konsultanata u pripremama za apliciranje za EU fondove, udruživanje malih proizvođača, rešavanje imovinskog statusa farmi i transparentnost poslovanja ključne su poruke svih sagovornika u Hrvatskoj za dobro koriščenje pretpristupnih fondova EU. Urednik magazina “Agrobiznis” Goran Đaković u izjavi za emisiju “Brazde” Radio-televizije Vojvodine kaže da je “osnovna poruka našim poljoprivrednicima da će morati da se udružuju, jer je to uslov njihovog opstanka”, dok reporter RTS-a Zoran Slepčević kaže: “Poruka koji mi novinari treba da prenesemo poljoprivrednicima u našoj zemlji jeste da, ako žele da koriste sredstva iz EU fondova, moraju da shvate poljoprivredu kao ozbiljan biznis”.
Svetlana Đurović iz Ministarstva poljoprivrede o poseti kaže da je program omogućio kompletne informacije od svih relevantnih učesnika, a da je bilo jako korisno čuti neposredno iskustvo proizvođača: “Živa reč sa terena lakše dopire do novinara i običnog čitaoca, ali i poljoprivrednika koji nakon što čuju priču ‘jednog od njih’, možda bolje razmisle o mogućnostima koje su im na raspolaganju i odluče se na isto”.
Novinarka lista “Danas” Ljiljana Bukvić kaže da joj je medijska poseta puno značila nakon dve godine pandemije koja je onemogućila putovanja, ali i susrete, što je uticalo na rad novinara, kvalitet i količinu informacija: “Ovih pet dana je zato bilo dragoceno, a najbolji pokazatelj je to što sam do sada od onoga što smo čuli tokom naše male avanture po Hrvatskoj objavila pet članaka. Neposredna komunikacija sa ljudima je nezamenljiva”.
Osim obaveznog radnog dela, novinari su imali vremena i za kreativnije aktivnosti. Tako su obišli i spomenik krompiru i videli kako se testira pravo maslinovo ulje.
Broj objavljenih medijskih priloga nakon posete Hrvatskoj – 38 – najbolje ilustruje važnost teme, interes medija ali i koliko je značajno njeno istraživanje kroz neposredno iskustvo zemlje suseda a člana EU. Dodatna vrednost posete bio je i susret sa hrvatskim novinarima koji su pokrenuli inicijativu za stvaranje mreže agrarnih novinara jugoistočne Evrope. Kako je istakla reporterka “Danasa”, učesnici se nadaju sličnim tematskim posetama i u budućnosti.
Izvor: europa.rs