Evropska komisija usvojila je danas Paket proširenja za 2021. godinu u kome detaljno ocenjuje stanje i napredak koji su postigli Zapadni Balkan i Turska na putu ka Evropskoj uniji, uz poseban fokus na sprovođenje osnovnih reformi, kao i jasne smernice o predstojećim reformskim prioritetima.
Visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku i potpredsednik Evropske komisije, Žozep Borelj, je rekao: „Današnjim izveštajem dajemo detaljnu ocenu napretka postignutog na Zapadnom Balkanu i u Turskoj, kao i gde još ima posla da se uradi. Moramo da održimo kredibilan proces proširenja. To je dvosmerna ulica: nova metodologija je pristup zasnovan na zaslugama. On pruža snažniji fokus na osnovne reforme, kao što su vladavina prava, osnovne slobode, ekonomija i funkcionisanje demokratskih institucija. Naši partneri treba da se bave njima u interesu svojih građana i zarad napretka na evropskom putu. I treba da ostave međusobne razlike po strani. Na strani EU, mi treba da ispunimo naša obećanja. EU nije potpuna bez Zapadnog Balkana. Vreme je da se okupimo i ujedinimo u izgradnji snažnije Evrope.”
Predstavljajući ovogodišnji Paket, koji se sastoji od Komunikea o politici proširenja EU i godišnjih izveštaja, komesar EU za susedstvo i proširenje, Oliver Varhelji, je izjavio: „Politika proširenja je geostrateško ulaganje u mir, stabilnost, bezbednost i privredni rast na našem evropskom kontinentu. To je proces zasnovan na zaslugama, za koji dajemo činjeničnu i pravičnu ocenu kao i jasan plan za ubrzanje i produbljivanje reformi kod naših partnera. To je u skladu sa našom revidiranom metodologijom proširenja, kojom se povećava verodostojnost procesa. Stojimo uz Zapadni Balkan i Tursku uz značajnu finansijsku podršku kroz Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA III). IPA III je takođe glavni izvor finansiranja za Ekonomsko-investicioni plan za Zapadni Balkan vredan skoro 30 milijardi evra, čiji je cilj da pospeši ekonomski razvoj regiona i konvergenciju sa EU, kao i dugotrajan oporavak posle pandemije.”
Zapadni Balkan
Nedavna poseta predsednice Komisije Ursule fon der Lajen regionu i samit EU-Zapadni Balkan održan 6. oktobra 2021. na Brdu kod Kranja u Sloveniji poslali su važan signal da budućnost Zapadnog Balkana leži u Evropskoj uniji. Jasna i strateška opredeljenost EU za region se ogleda u nizu ključnih akcija koje donose opipljive koristi građanima Zapadnog Balkana, od stalne podrške odgovoru na Kovid-19 do značajnog finansijskog zaloga u okviru Ekonomsko-investicionog plana da se podstakne dugoročni privredni rast regiona i da se krene ka zelenijim, digitalnijim i inovativnijim ekonomijama.
Crna Gora i Srbija su prihvatile primenu revidirane metodologije. Prve političke međuvladine konferencije sa Crnom Gorom i Srbijom su održane u junu 2021, dajući političko usmerenje njihovom procesu pristupanja.
Za Crnu Goru, prema oceni Komisije, trenutno je postignut ukupni balans između napretka u okviru poglavlja o vladavini prava i napretka u pristupnim pregovorima širom poglavlja. Ispunjavanje prelaznih merila za vladavinu prava u okviru poglavlja 23 i 24 ostaje prioritet za dalji sveukupni napredak u pregovorima. Da bi se dostigla ova prekretnica, vlasti treba da u praksi pokažu svoju posvećenost reformskoj agendi Crne Gore vezanoj za EU. Crna Gora treba dodatno da intenzivira napore u rešavanju nerešenih pitanja, između ostalog u vrlo važnoj oblasti slobode izražavanja i medijskih sloboda i borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, tako da ne idu na uštrb ranijih dostignuća u reformi pravosuđa.
Za Srbiju, prema oceni Komisije, trenutno je postignut ukupni balans između napretka u okviru poglavlja o vladavini prava i normalizacije odsnosa sa Kosovom, na jednoj strani, i napretka u pristupnim pregovorima širom poglavlja, na drugoj. Srbija treba da nastavi i da ubrza i produbi reforme koje se tiču nezavisnosti pravosuđa, suzbijanja korupcije, slobode medija, domaćeg procesuiranja ratnih zločina i borbe protiv organizovanog kriminala. Srpske vlasti posebno treba da završe proces ustavne reforme u oblasti pravosuđa do kraja godine. Napredak Srbije u vladavini prava i normalizaciji odnosa sa Kosovom je ključan i odrediće ukupan tempo pristupnih pregovora. Srbija takođe treba da poboljša svoju usklađenost sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. U tom pogledu, nedavno povećanje procenta predstavlja pozitivan pomak. Komisija pozdravlja činjenicu da je Srbija ispunila merila za otvaranje klastera 3 i 4. Komisija podržava ambiciju Srbije da što pre otvori nove pristupne klastere na osnovu nastavka napredovanja u reformama.
Albanija i Severna Makedonija nastavljaju da ispunjavaju uslove za otvaranje pristupnih pregovora i obe zemlje stabilno napreduju na putu reformi EU. Odlaganja zvaničnog početka pristupnih pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom negativno utiču na kredibilitet EU. Nerešena bilateralna pitanja između Bugarske i Severne Makedonije moraju prioritetno da se reše. Od ključnog je značaja da države članice EU bez daljeg odlaganja okončaju rasprave o Pregovaračkim okvirima i da se prve međuvladine konferencije s obe zemlje održe što je pre moguće, a pre kraja ove godine.
U Bosni i Hercegovini strateški cilj evrointegracija nije pretvoren u konkretnu akciju. Političko okruženje je ostalo polarizovano jer su politički lideri nastavili da se upuštaju u retoriku podela i nekonstruktivne političke sporove, koji su ometali ukupni napredak u 14 ključnih prioriteta. Blokada državnih institucija i pozivi na povlačenje reformi izazivaju duboku zabrinutost i mogu se prevazići samo političkim dijalogom. Značajno smanjenje stope usklađenosti Bosne i Hercegovine sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU je negativan signal. Ipak, učinjeni su neki značajni koraci, uključujući održavanje opštinskih izbora u Mostaru nakon 12 godina. BiH treba da reši 14 ključnih prioriteta, uključujući izborne i ustavne reforme, i moraće da postigne rezultate u kritičnoj masi reformi pre nego što Komisija bude mogla da preporuči dodeljivanje statusa kandidata zemlji.
Na Kosovu*, vanredni parlamentarni izbori u februaru 2021. rezultirali su formiranjem nove vlade koja uživa jasnu parlamentarnu većinu. Potpuno i efikasno sprovođenje reformskog akcionog plana u narednom periodu je od suštinske važnosti. Komisija ostaje pri svojoj oceni iz jula 2018. da je Kosovo ispunilo sve kriterijume za liberalizaciju viznog režima, ali predlog još uvek čeka na razmatranje u Savetu i trebalo bi ga tretirati po hitnom postupku.
Sveobuhvatan, pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa sa Srbijom je hitan i krucijalan, kako bi Kosovo i Srbija mogle da napreduju na svom evropskom putu. Beograd i Priština treba da se konstruktivno angažuju u procesu dijaloga kojim posreduju visoki predstavnik EU Borelj i specijalni predstavnik EU Lajčak.
Svih šest partnera sa Zapadnog Balkana su se obavezali na uspostavljanje zajedničkog regionalnog tržišta, naslanjajući se na pravila i standarde EU, i treba da se foksuiraju na prevazilaženje teškoća na koje se nailazi kako bi se građanima i privrednicima u regionu približile mogućnosti ove inicijative i maksimalno povećale koristi od ulaganja u okviru Ekonomsko-investicionog plana.
Turska
Turska je ključni partner Evropske unije u bitnim oblastima od zajedničkog interesa, poput migracija, borbe protiv terorizma, trgovine, energetike i transporta.
Dijalog i saradnja sa Turskom su se povećali u 2021. Evropski savet je više puta izjavio da EU ima strateški interes za stabilno i bezbedno okruženje u istočnom Mediteranu i za razvoj kooperativnih i obostrano korisnih odnosa sa Turskom. Pozdravio je deeskalaciju u istočnom Mediteranu, koju treba održati. Na osnovu Zajedničke komunikacije iz marta 2021. o stanju odnosa između EU i Turske, EU je spremna da se postepeno, proporcionalno i reverzibilno angažuje sa Turskom radi jačanja saradnje u brojnim oblastima od zajedničkog interesa, pod uslovom da se trenutna deeskalacija održi i da Turska se konstruktivno angažuje i podleže utvrđenim uslovima. U slučaju ponovnih jednostranih radnji ili provokacija koje krše međunarodno pravo, EU će koristiti sve instrumente i opcije kojima raspolaže kako bi odbranila svoje interese i interese svojih država članica. Očekuje se da će Turska aktivno podržati pregovore o poštenom, sveobuhvatnom i održivom rešenju kiparskog pitanja u okviru UN.
Lideri EU su potvrdili da dijalog o vladavini prava i osnovnim pravima ostaje sastavni deo odnosa EU i Turske. Turska nije na kredibilan način pristupila ozbiljnoj zabrinutosti EU zbog stalnog pogoršanja vladavine prava, osnovnih prava i nezavisnosti sudstva. Turska mora prioritetno da preokrene ovaj negativan trend rešavanjem pitanja slabljenja efikasne uzajamne kontrole u političkom sistemu. Izjava EU-Turska iz marta 2016. nastavila je da daje rezultate, a Turska je nastavila da igra ključnu ulogu u rešavanju migracija duž istočnomediteranske rute i prihvatu najveće izbegličke populacije na svetu. EU pozdravlja što je Turska ratifikovala Pariski sporazum o klimatskim promenama i raduje se saradnji sa Turskom u primeni Evropskog zelenog dogovora.
Naredni koraci
Sada je na Savetu da razmotri današnje preporuke Komisije i donese odluke o daljim koracima.
Pozadina
Aktuelna agenda proširenja obuhvata partnere sa Zapadnog Balkana i Tursku.
Pristupni pregovori su otvoreni sa Turskom (2005), Crnom Gorom (2012), Srbijom (2014). U martu 2020, države članice su jednoglasno odlučile da otvore pristupne pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom. Bosna i Hercegovina (zahtev za pridruživanje EU podnet u februaru 2016.) i Kosovo (Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju stupio na snagu u aprilu 2016.) su potencijalni kandidati.
Proces pristupanja EU se i dalje zasniva na utvrđenim kriterijumima, pravednim i rigoroznim uslovima i načelu sopstvenih zasluga. Pristupanje EU zahteva sprovođenje kompleksnih reformi kako bi se preuzele obaveze koje proističu iz članstva i iskoristile brojne prilike. Da bi proces išao napred, kandidati za pristupanje treba, i to prioritetno, da brže postignu istinske i održive rezultate u ključnim pitanjima: vladavini prava, reformi pravosuđa, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, bezbednosti, osnovnim pravima, funkcionisanju demokratskih institucija i reformi javne uprave, kao i ekonomskom razvoju i konkurentnosti.
Dalji napredak u pomirenju, dobrosusedskim odnosima i regionalnoj saradnji su takođe od izuzetnog značaja.
Izveštavanje u ovogodišnjem paketu dalje primenjuje predloge revidirane pristupne metodologije, definisane u Komunikeu Komisije „Unapređenje pristupnog procesa – verodostojna perspektiva EU za Zapadni Balkan“, kog su države članice odobrile u martu 2020.
Revidirana pristupna metodologija stavlja još snažniji fokus na osnovne reforme u vladavini prava, ekonomiji i funkcionisanju demokratskih institucija, slobode izražavanja, slobode i pluralizma u medijima kao i javnoj upravi. One ostaju suštinski važne za pripremu zemalja kandidata i potencijalnih kandidata za ispunjavanje uslova za članstvo. Kapacitet i politička volja zemalja porširenja da se fokusiraju na te reforme i poguraju ih napred su centralne u njihovim evrointegracijama.
Pregovaračka poglavlja su grupisana u šest tematskih klastera, što omogućava širi tematski angažman sa partnerima. Od država članica su traženi snažniji doprinosi paketu, one su konsultovane tokom procesa i davale su informacije i ekspertizu, između ostalog i preko svojih ambasada na terenu. Izveštaji za 2021. takođe sadrže ocene javne političke posvećenosti vlasti strateškom cilju pristupanja EU.
Novi Instrument za pretpristupnu pomoć/IPA III, usvojen 15. septembra sa budžetom od preko 14 milijardi evra, predstavlja solidno ulaganje u budućnost regiona proširenja i omogućiće Evropskoj uniji da obezbedi neophodne finansije za podršku sprovođenju ključnih političkih, institucionalnih, društvenih i ekonomskih reformi zarad ispunjavanja standarda EU i progresivnog usklađivanjima sa njenim pravilima i politikama.
Foto: Guillaume Perigois, Unsplash