Mapa sajta

Brisel: dijalog ministara EU, zapadnog Balkana i Turske

Vlada Crne Gore objavila radnu verziju Temeljnog ugovora sa SPC

Vlada Crne Gore objavila je radnu verziju...

Svečano otvoren granični prelaz Kotroman između Srbije i BiH

Granični prelaz Кotroman između Srbije i Bosne...

EU priprema investicioni plan za Zapadni Balkan vredan 30 milijardi evra

Lideri Evropske unije i Zapadnog Balkana održali...

Beč traži da pristupni uslovi za Ukrajinu važe i za Zapadni Balkan

Austrijski kancelar Karl Nehamer je uoči Samita...

Prokupac, najvažnija autohtona sorta vinove loze u Srbiji dobila je svoju čašu!

Crvena vina od prokupca, sorte duboko ukorenjene u istoriju srpskog vinarstva, dobila su posebno međunarodno priznanje i stala rame...

35 godina postojanja Erazmus+ programa i dvadeset godina Tempus fondacije

Erazmus+ je najveći program Evropske unije koji finansira projekte u oblasti obrazovanja, obuka, mladih i sporta. Tempus fondacija, ...

GREKO objavio nove preporuke državnim vlastima u Srbiji

GREKO, telo Saveta Evrope, Grupa država za borbu protiv korupcije, je pripremio 24 nove preporuke državnim vlastima u Srbiji...

Kina spremna da promoviše snažniji i zeleniji globalni razvoj

U Pekingu je održan Forum o globalnom razvoju i tim povodom je predsednik Narodne Republike Kine Si Điping uputio...

Otvorena dva nova programa Fonda za nauku

“Ponosni smo što smo u Srbiji uspeli da razvijemo razumevanje da sredstva koja se troše u nauku, istraživanje i...

Predstavnici zemalja članica EU, Zapadnog Balkana i Turske, Evropske komisije, Evropske centralne banke i predstavnici centralnih banaka Zapadnog Balkana i Turske sastali su se danas u Briselu na godišnjem dijalogu o ekonomskoj politici. Cilj dijaloga je da pripremi Zapadni Balkan i Tursku za njihovo buduće učešće u Evropskom semestru.

Ove godine, u žiži sastanka bili su oporavak od Covid-19 i zajednički (ekonomski) izazovi izazvani ruskom agresijom na Ukrajinu. Učesnici su se složili da je dijalog o ekonomskoj politici od velikog značaja s obzirom na zajednički interes da se definišu odgovarajući politički odgovori na nedavne negativne šokove. Gledajući dalje od trenutne krize, učesnici su se složili da dijalog o ekonomskoj politici treba da nastavi da igra centralnu ulogu u obezbeđivanju zajednički dogovorenih smernica za podršku srednjoročnom održivom ekonomskom oporavku i pomoći partnerima u proširenju da postepeno ispune ekonomske kriterijume za pristupanje EU. Učesnici su ohrabrili Zapadni Balkan i Tursku da podstiču održivi ekonomski razvoj kroz dalje unapređenje svojih makroekonomskih, budžetskih i strukturnih politika.

Učesnici su pozdravili snažan ekonomski oporavak Srbije 2021. godine i razgovarali o tekućim i budućim izazovima. Energetska diversifikacija i zelena i digitalna tranzicija su naglašeni kao ključni faktori za jačanje ekonomske otpornosti na duži rok. U svetlu velike neizvesnosti u vezi sa ruskom agresijom na Ukrajinu, uključujući globalne inflatorne pritiske i potencijalno zaoštravanje globalnih finansijskih uslova, Srbija se podstiče da bude spremna da obezbedi privremeno i dobro ciljano ublažavanje krize ako je potrebno. U srednjem roku, dalja fiskalna konsolidacija i održivost javnih finansija biće važni za održavanje održivih nivoa deficita opšte vlade i odnosa duga prema BDP-u. Strukturne reforme u vezi sa poboljšanim upravljanjem državnim preduzećima, povećanom transparentnošću fiskalnih rizika i daljim reformama administracije prihoda trebalo bi dalje da doprinesu kredibilitetu srednjoročne politike i da smanje neformalnu ekonomiju.

Što se tiče specifičnih oblasti strukturnih reformi u smislu jačanja konkurentnosti i dugoročnog i inkluzivnog rasta, identifikovane su tri oblasti:

(1) stvaranje povoljnijeg poslovnog okruženja za ulaganja;

(ii) „ozelenjavanje“ energetskog sektora Srbije i potpuno otvaranje energetskog tržišta; i

(iii) povećanje zaposlenosti, posebno mladih, žena i ugroženih grupa, i socijalna zaštita od siromaštva.

Preostala pitanja u ovim oblastima uključuju da se određeni deo javnih sredstava za kapitalne investicije i dalje troši bez dovoljne transparentnosti i odgovarajućih provera kako bi se obezbedila usklađenost sa javnim nabavkama, državnom pomoći i tehničkim standardima, potreba za diversifikacijom snabdevanja i ukupni energetski miks Srbije i da se smanji prekomerna zavisnost od gasa iz pojedinih zemalja, te da stručno obrazovanje i nije dobro orijentisano na potrebe tržišta, gde učenicima nije dovoljno obezbeđena praksa.

Gojko Stanivuković, državni sekretar Ministarstva finansija, Foto: Ministarstvo finansija

Imajući ovo u vidu, Srbija i EU su se usaglasile oko šest preporuka za narednu godinu: (1) ako je potrebno, iskoristiti raspoloživi fiskalni prostor u budžetu za 2022. za ublažavanje potencijalnog uticaja negativnih šokova kroz ciljanu podršku ugroženim domaćinstvima i firmama; (2) nastaviti reforme poreske administracije, implementirati novu strategiju vlasništva i upravljanja u državnim preduzećima kako bi se poboljšalo upravljanje državnim preduzećima i smanjili povezani fiskalni rizici; (3) pažljivo procenjuju i analiziraju kretanja cena i budu spremni da dodatno pooštre monetarnu politiku, ako je potrebno, kako bi se očuvala stabilnost cena u srednjoročnom periodu; (4) dalje poboljšala transparentnost u usvajanju i primeni zakonodavstva, obezbedila usklađen pristup u određivanju prioriteta i praćenje svih investicija uključujući procedure javnih nabavki i državne pomoći; (5) nastaviti sa razvojem i usvajanjem nacionalnog dugoročnog energetskog i klimatskog plana u skladu sa Zelenom agendom za Zapadni Balkan i međunarodnim obavezama, te dalje povećati ulaganja u modernizaciju energetske infrastrukture i smanjenje emisija ugljenika u cilju ubrzanja zelene tranzicije; (6) smanjiti siromaštvo. Učesnici su istakli da su posvećenost i snažno vlasništvo ključ za uspešnu primenu smernica zajednički dogovorenih politika.

Gojko Stanivuković, državni sekretar Ministarstva finansija, koji je danas govorio na sastanku ECOFIN-a u Briselu, rekao je:

„Prvo, želim da istaknem da Republika Srbija čvrsto stoji na svom evropskom putu i da je naš prvi i osnovni spoljnopolitički cilj i prioritet punopravno članstvo u EU. U tom pogledu, podrška EK i država članica je od najveće važnosti. Imajući u vidu svetsku ekonomsku krizu, možemo biti zadovoljni dosadašnjim rezultatima. U prvom kvartalu 2022. godine zabeležili smo privredni rast od 4,3 odsto, u poređenju sa projektovanim rastom od 3,9 odsto, a u drugom kvartalu prognozirani rast je 3,7 odsto, sa izgledima da dostignemo stopu od pre krize na oko 4,5% u 2022. i 2023. Javni dug je potpuno pod kontrolom, na nivou od 52,1 odsto (u petak), što je daleko ispod nivoa iz Mastrihta.

Takođe, naš fiskalni rezultat u prvom kvartalu bio je bolji od planiranog. Prema preliminarnim podacima od početka godine do 20. aprila, bruto priliv po osnovu SDI iznosio je 594,2 miliona evra. To nam pokazuje da strani investitori nisu odustali od ulaganja u našu zemlju, bez obzira na svetsku krizu, a mi ćemo kao odgovorna vlada nastaviti da se borimo za svaku novu fabriku i svako novo radno mesto. S tim u vezi, želim da napomenem da je stopa nezaposlenosti u 2021. godini iznosila 11,1%, što je ispod perioda pre pandemije, a što je posebno važno, nastavlja se trend smanjenja nezaposlenosti, što pokazuje i najnovija prognoza EK. Iz navedenih pokazatelja vidimo ekonomsku snagu naše zemlje i stabilnost naših javnih finansija, uprkos činjenici da smo i mi, kao i ostatak sveta, suočeni sa brojnim izazovima i problemima. U narednom periodu fiskalna politika će biti usmerena na održavanje smanjenja ukupnog poreskog opterećenja rada, što će dodatno rasteretiti privredu, odnosno povećati konkurentnost privatnog sektora. Na strani rashoda, prioritet će biti dat infrastrukturnim i kapitalnim projektima, kao i politikama penzija i plata. Naša odlučnost je da teret krize ne prebacimo na građane.

Jorgovanka Tabaković

Guverner Jorgovanka Tabaković istakla je da je Srbija odlično sprovela svoju ekonomiju kroz pandemiju, uz kumulativan realni rast bruto domaćeg proizvoda od 6,4% tokom dve pandemijske godine, rast deviznih rezervi na rekordni nivo i rekordan izvoz robe i usluga u 2021. godini, što je, sve zajedno, podržano i rekordnim prilivom stranih direktnih investicija od oko 7,5% BDP-a. I u uslovima pandemije postignut je dalji rast dinarizacije i kredita i depozita, a zadržan je i zdrav rast kreditne aktivnosti od oko 10%, uz spuštanje problematičnih kredita na istorijski najniži nivo od 3,4%. „Uvažavajući karakter inflacionih pritisaka koji se prelivaju sa globalnog tržišta, pristupom postepenosti u pooštravanju monetarnih uslova od oktobra prošle godine, uz očuvanu relativnu stabilnost deviznog kursa i podsticajne finansijske uslove na domaćem tržištu, NBS nastavlja da daje i podršku privrednom rastu i da doprinosi i upravljanju kreditnim rizikom“ rekla je Jorgovanka Tabaković.

U pogledu politika na dug rok navela je da će u Srbiji nastaviti da se vode odgovorne ekonomske politike uz diversifikaciju tržišta i proizvoda, izvora finansiranja investicija i oblasti u koje se investira, do izvora snabdevanja energentima, čemu ključno doprinose strateške odluke predsednika Aleksandra Vučića, i bogata agenda strukturnih reformi za naredni period.

Foto: mfin.gov.rs

Pročitajte još...

EU produžila upotrebu kovid sertifikata do juna 2023.

Savet Evropske unije dao je zeleno svetlo za produžetak upotrebe digitalnih kovid sertifikata do 30. juna 2023. godine Produženje ove uredbe će obezbediti da putnici...

Ambasador Tomaš Kuhta: Prioritet je da Srbija otvori najmanje jedan klaster tokom predsedavanja Češke

Tokom predsedavanja Češke Savetom EU, koje počinje 1. jula, jedan od prioriteta biće da Srbija otvori najmanje jedan klaster, izjavio je ambasador Češke u...

MMF: U Srbiji očuvana makrofinansijska stabilnost

Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda doneo je odluku o uspešnom završetku drugog razmatranja rezultata ekonomskog programa Srbije, koji je podržan Instrumentom za koordinaciju...

EU uvodi obavezu skladištenja prirodnog gasa pre zime

Države članice EU dogovorile su se da sva skladišta prirodnog gasa u Uniji treba da budu dopunjena do najmanje 80 odsto kapaciteta za sledeću...

Varheji pozvao EU da prepozna situaciju i pomogne Srbiji

Komesar za proširenje EU Oliver Varheji ocenio je da je Srbija "u teškoj poziciji" i "pred velikim izazovima" u trenutnim geopolitičkim okolnostima zbog rata...

EU priprema investicioni plan za Zapadni Balkan vredan 30 milijardi evra

Lideri Evropske unije i Zapadnog Balkana održali su u Briselu četvorosatnu diskusiju o izazovima aktuelne geostrateške situacije i načinima daljeg jačanja odnosa EU i...

Članice EU dodelile Ukrajini i Moldaviji status kandidata

Dvadeset sedam članica Evropske unije dodelilo je Ukrajini i Moldaviji status kandidata, objavio je u Briselu predsednik Evropskog savet Šarl Mišel i nazvao tu...

Alesandra Moreti novi izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju

Evropski parlament (EP) izabrao je za predsedavajuću Odbora za stabilizaciju i pridruživanje EU-Srbija Alesandru Moreti, poslanicu Socijalista i demokrata iz Italije, objavio je portal...