Pre 30 godina sam prvi put kročila u zgradu Matematičke gimnazije u Beogradu. Od male devojčice, koja je u fascikli ponela svoju nagradu sa Republičkog takmičenja iz matematike na upis, presrećne kad je čula „Bravo, primljeni ste!“ do danas, kada sam direktor Matematičke gimnazije i prva žena na njenom čelu, prešla sam dug put.
Izborom da budem profesor matematike u Matematičkoj gimnaziji, izabrala sam najbolji posao na svetu. U Matematičku gimnaziju idu najbolji učenici na svetu koji vas svakog dana inspirišu da budete bolji, stavljaju pred vas nove izazove, a često i učite od njih. Motivišu vas da radite na sebi i da svakog dana napredujete. Imaju neverovatne talente, ne samo za prirodne nauke već za sve. Oni čitaju Šekspira na engleskom jeziku, glume, idu u muzičke škole, učestvuju na literarnim konkursima, pobeđuju na takmičenjima u veslanju, glume, volontiraju u Crvenom krstu Srbije i međunarodnim kampovima.
Juče je naš najbolji učenik Dobrica Jovanović rekao novinarki da voli da igra na svadbama jer je kao mali igrao folklor i da odavno nije bio na svadbi. Ulepšao mi je jedan tmuran dan. Gledala sam dečaka pored sebe koji je osvojio skoro sve što se može osvojiti u takmičarskoj matematici i fizici na svetskom nivou, samo 13 zlatnih medalja u prethodnih 6 godina i sigurno je po svim merilima među 5 najboljim maturanata na svetu, ako ne i najbolji, koji nije izgubio ni trunku pristojnosti i dobrote i koji skromno kaže da ne zna da li će ga najprestižniji fakulteti za koje je aplicirao primiti. Živimo u društvu gde na svakom koraku srećemo bahate ljude koji misle da im pripadaju razne beneficije. U takvom društvu postoji i mladić koje treba da bude inspiracija svim mladim ljudima u Srbiji.
To je suština priče o većini naših učenika. To su priče o životima dr Luke Milićevića, Teodora fon Burga, Jelene Ivančić i mnogih drugih izuzetnih pojedinaca koji su završili našu školu. Talenat, rad, posvećenost, cilj i sve je moguće!
Matematička gimnazija je naša porodica. Ona brine o nama, a mi brinemo o njoj, i to je ta čarolija koja vas dodirne ili ne dodirne. Tako je to za svakog učenika ove škole, zaposlenog, saradnika, roditelja, ali i za plemenite ljude koji su osetili ovu čaroliju kad su nas upoznali. Čarolija nikada ne prolazi i srećni smo.
Prethodna godina je bila vrlo teška, ali uspeli smo! Zaposleni, učenici i bivši učenici (posebno Aleksandar Kavčić i Nikola Spasojević pomogli su da nabavimo opremu), zaslužni su što smo brzo organizovali kvalitetnu onlajn nastavu i još jednom pokazali da se sve može postići.
Deca, učenici Matematičke gimnazije su bili moja najveća snaga ovih godinu dana, oni su svakog dana dali sve od sebe da sve bude kao inače, da se smeju, zaljubljuju, takmiče, daju intervjue, prenose računare da spremimo prostoriju za naš novi TV studio, da budu tu za mene svakog dana kao što sam i ja za njih. Deca nisu izgubila svaki kompas pristojnosti, deca i dalje imaju empatiju u sebi i želju da pomognu bližnjima, to ni COVID 19, ni strah za sopstveni život nisu promenili. Oni menjaju svet i čine ga boljim mestom za život za sve nas.
Matematička gimnazija dok ima takve učenike ne treba da brine za svoju budućnost.
