Oduvek mi je bilo izazovno da sam sebe profesionalno predstavim, i najprikladnija reč koja obuhvata sve ono što me zanima i čime se bavim, a ujedno i najjednostavnija bi bila, muzičar. Imao sam sreću i blagoslov da se u muzici rano pronađem, da mi bude životni putokaz, radost, spas, i na kraju profesija.
Postoji fotografija koja je napravljena kad sam imao oko tri godine na kojoj sedim u kuhinji u našem stanu na Banovom brdu u Beogradu, noge mi još uvek ne dodiruju pod, sa velikim slušalicama na ušima i pogledom uprtim u daljinu. Vrlo često i danas sebe uhvatim sa istim tim pogledom kada sviram, komponujem ili slušam muziku. Kao da se taj deo ni malo nije promenio posle bezmalo četrdeset godina. Bio sam u stanju da satima nepomično sedim i skoncentrisano slušam muziku, najpre svog oca Ljubomira, takođe muzičara, kao i razne druge muzike koje su bile pri ruci među kojima posebno pamtim Mocarta i Čajkovskog. Moja rođena sestra Sandra je svirala klavir, i takođe pamtim kako sam je pažljivo slušao dok vežba, da bih kasnije i sam svirao taj isti program u srednjoj školi i na fakultetu. Iako je u pitanju period mog ranog detinjstva kada nisam bio vezan ni za jedan instrument već samo za slušanje muzike, već tada sam otkrio tu tajnu vezu koja će odrediti moj život.
Prvi instrument, ujedno i prvi korak u razvijanju sposobnosti izražavanja kroz muziku bila je gitara. Moj otac Ljubomir, gitarista i producent, pomogao mi je da naučim prve korake kada sam leta 1992. bio kod njega u poseti u Švajcarskoj na tri meseca. Preko puta njegovog studija nalazio se još jedan studio i delili su zajedničku veliku gluvu sobu u kojoj su bili razni instrumenti. To su bile igračke u ponudi. Tada sam prvi put seo za bubanj, probao bas gitaru, i osetio šta znači rad u muzičkom studiju. Imao sam deset godina i moglo bi se reći da sam tada ozbiljno počeo da se bavim muzikom. Svirao sam po sluhu, trudeći se da do najsitnijih detalja imitiram najpre Džimija Hendriksa, kasnije i mnoge druge. Prvu svirku sa bendom na kojoj sam svirao i pevao imao sam već narednog leta.
Srećan sam i blagosloven što sam se pronašao u muzici i što imam prilike da kroz brojne uloge, žanrove i saradnje, sa ostatkom sveta delim svoje životno iskustvo
Formalno muzičko obrazovanje sam započeo u srednjoj muzičkoj školi „Josip Slavenski“ na teoretskom odseku, a godinu dana kasnije i na džez odseku u školi „Stanković“ kod profesora Danila Karamarkovića, ujedno mog jedinog profesora gitare.
Paralelno otkrivanje i vežbanje džeza i klasike me je dovelo do studija kompozicije na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, u klasu profesora Vlastimira Trajkovića. Studije kompozicije su na neki način sublimirale moje dotadašnje muzičko iskustvo s jedne strane kao izvođača a sa druge kao tvorca samog muzičkog sadržaja koji više nije bio vezan samo za gitaru. Usledile su studije dirigovanja u klasama Biljane Radovanović, Stanka Šepića i Bojana Suđića, sa željom da se osposobim da muziku koju napišem za određeni ansambl, mogu i da izvedem kao dirigent. Sve navedene discipline su povezane i jedna drugu obogaćuju i produbljuju (izvođački, kompozitorski i dirigentski zanat).