Svaki dan je novi početak

Diplomirala sam na Filološkom fakultetu i na Fakultetu dramskih umetnosti na katedri za Glumu, u Beogradu. Doktorirala sam 2006. na umetničkim avangardama na beogradskom Univerzitetu umetnosti. Ovoj temi sam posvetila knjigu Paradigme ruske avangardne i postmoderne umetnosti. Najomiljeniji fokusi su mi pisanje i gluma. U mojoj knjizi Ideja o glumi: performativni artekosmizam, pisala sam o glumi, ne kao o disciplini imitativnog i reproduktivnog karaktera, već o vrhunskoj imaginaciji. Jedan vid umetničke slobode sam prepoznala u autorskom filmu, gde sam ostvarila nekoliko glumačkih uloga. Svoja iskustva iz oblasti umetnosti sa zadovoljstvom prenosim mojim studentima na Fakultetu za medije i komunikacije. Svakodnevni rad sa studentima me ispunjava, jer veoma volim svoje studente i njihovu energiju. Trenutno radim na pripremi monografije o našoj velikoj baletskoj umetnici i aktivistkinji Jeleni Šantić.

Ljude poštujem, ali se trudim da me niko ne fascinira. U neprijatelje ne verujem, gledam ih kao iskušenje. Okružujem se onim ljudima koji mogu da me uzdignu. Nemam strah ni od pada, padala sam mnogo puta u životu i zaključila sam da se iz donje perspektive svet nekada jasnije vidi

Beograd, moj rodni grad, volim zbog divnih ljudi, pre svega mojih prijatelja u njemu. Beogradu sam posvetila knjigu Kosmopolitski sjaj beogradskog belog baleta. Izabrala sam da ostanem da živim i radim u Beogradu i veoma poštujem ljude koji su doneli istu odluku kao i ja i prošli izazovna vremena u kojima smo živeli. Ljude poštujem, ali se trudim da me niko ne fascinira. U neprijatelje ne verujem, gledam ih kao iskušenje. Okružujem se onim ljudima koji mogu da me uzdignu. Nemam strah ni od pada, padala sam mnogo puta u životu i zaključila sam da se iz donje perspektive svet nekada jasnije vidi. U svakoj perspektivi treba naći korisno za sebe.

U krajnjoj liniji sreća je stvar isključivo moje odluke i to je ono čime ja upravljam. Sreća je svakodnevni proces, a ne trenutak ili situacija, ne treba je vezivati isključivo za spoljne uticaje. O tome često razgovaram sa svojim studentima. Kad poželite i počnete sami da upravljate svojom srećom, može se reći da ste sreću već i pronašli. Odavno sam odlučila da nemam vremena za negativne emocije, nipodaštavanje svega oko sebe, cinizam, samosažaljenje, zamor… Putovanja, seminari, performansi, pisanje, čine svakodnevnu dinamiku mog života.

Ne pripadam nikakvim ideologijama, jer one traže kompenzaciju, asimilaciju i odanost, a ja nisam ta. Svoju slobodu plaćam, ponekad i vrlo skupo. Mislim da je to hrabrost i izazov u današnje vreme i jedino tako nastaje iskrena i autentična umetnost. Ovo vreme u kome živimo nas nažalost stalno svrstava u nekakve kategorije uspeha. Uspeh nije trenutak ili trenutni status, uspeh je način mišljenja. Ja uvek uživam u samom procesu rada, a ne u ostvarivanju cilja. Ostvarivanje cilja traje sekund, dva, i šta posle? Posle je ili pad ili neki drugi vrh. U tom smislu ne priznajem ni termin “vrhunac karijere“. Svaki dan je novi početak i prilika da se uradi nešto novo i drugačije.