Čovek je jedan od 10 miliona oblika živih vrsta, ali je jedina vrsta koja proučava sve ostale. Ta civilizacijska odgovornost pripada prevashodno jednoj nauci, a ostale su tu da pomognu u skladu sa mogućnostima. Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu je svoj „naslov“ menjao kroz istoriju ali je od postanja najelitnija visoka škola za proučavanje biologije. Reč je instituciji koja već 170 godina proizvodi vrhunske stručnjake, osposobljene da pronose slavu naše nauke širom sveta
Decenijama preovlađujuće razmišljanje da je poznavanje određenih grupa organizama i procesa u prirodi nešto što može da se primeni samo u učionici, te da biolog može da bude isključivo predavač u školi, uveliko je prevaziđeno. Ubrzanim jačanjem ekološke svesti i zabrinutosti za budućnost planete i života uopšte, sa jedne strane, i dešifrovanjem genoma čoveka koje se desilo početkom ovog veka, čime je svet ušao u novu eru civilizacije, sa druge strane, biologija se u velikom stilu vratila na naučnu scenu i na njoj zauzela centralno mesto.
Osim što je najlepša i najperspektivnija prirodna nauka, svakako je jedina koja omogućava sveobuhvatno razumevanje prirode, pa zašto ne reći i objašnjenje života kao fenomena. Razvojem biologije u najširem smislu, čiji su krajnji dometi teško predvidivi, u prilici smo da uspešnije lečimo čoveka, da se uhvatimo ukoštac sa rastućim globalnim problemima poput nedostatka hrane i energije širom planete, a i učinimo značajne korake u obezbeđivanju zdravijeg životnog okruženja.
Biološki fakultet u Beogradu (najpre u okviru Liceja i Velike škole, a zatim kao odsek na Filozofskom, odnosno Prirodno-matematičkom fakultetu) već 170 godina obrazuje vrhunske zoologe i botaničare. Pre pola veka na ovom fakultetu, među prvima u Evropi, započeto je izučavanje molekularne biologije, a pre 25 godina i ekologije i zaštite životne sredine.
U složenim odnosima veza i interakcija između ekologije i društva, zaštita životne sredine postaje sve važnija determinanta preduzeća, a ekologija se shvata kao specifični razvojni resurs. Ekonomisti su svesni da je proizvodnja ekološki orijentisanih proizvoda postala veoma profitabilna, preduzeća ne žele da propuste takve tržišne šanse, pa zato definišu sopstvenu ekološku politiku. Velike kompanije u Srbiji već sada imaju pozicije koje čak nazivaju zelenim direktorima, a te pozicije sve češće zauzimaju diplomirani biolozi i ekolozi. Uz to, ovi stručnjaci su neizostavni deo timova u razvoju velikih infrastrukturnih projekata. posebno u izradi procene njihovog uticaja na životnu sredinu.
Botanička bašta – najlepši kabinet u Srbiji
Studenti Biološkog fakulteta imaju privilegiju da značajan deo aktivnosti realizuju u Botaničkoj bašti „Jevremovac“, u srcu Beograda. Nabrajati šta se sve od biljaka nalazi u Jevremovcu je skoro nemoguća misija… Botanička bašta je banja za biljke, najlepša učionica u zemlji, park, institut za sebe, živi muzej, poligon biolozima za edukaciju drugih, terapija za oči i pluća ljudima, mesto kulturnih dešavanja, reprezentativni reklamni prostor prirode i još toliko toga.
Praksa je pokazala da su neophodni eksperti koji dobro poznaju ptice, insekte, određene grupe biljaka i koji razumeju ekološke procese na mnogo širem nivou, kako bi dali savete koji mogu da se iskoriste u razvoju različitih inženjerskih rešenja. Kao jednu od strategija Evropske unije imamo razvoj zelene infrastrukture i prirodom inspirisana rešenja, što nije moguće bez biologa i ekologa koji se školuju na Biološkom fakultetu gde stiču mogućnost da sagledaju procese koji se dešavaju u prirodi na znatno višem nivou nego što je to moguće ukoliko se bavite isključivo inženjerskim naukama. Zbog toga su biolozi i ekolozi sve traženiji na tržištu.
Biologija danas predstavlja bazičnu nauku za razvoj medicine, farmacije, veterine, poljoprivrede, energetike, a oblasti kao što su biomedicina, biotehnologija i bioinformatika doživljavaju neverovatno brz razvoj. Najveće svetske startap kompanije su iz oblasti biologije, koja se spaja sa veštačkom inteligencijom i bioinformatikom. To su stvari koje menjaju našu svakodnevnicu, a uloga biologa je nezamenljiva.
Kada postoje određene potrebe i kada se jasno vidi perspektiva svetle budućnosti, u ovom slučaju biologije kao nauke i Biološkog fakulteta kao moćnog generatora za kreiranje vrhunskih stručnjaka, onda ni država na to nije imuna. Naime, do kraja ove godine u Beogradu počinje gradnja BIO4 kampusa, fantastičnog projekta u koji će se samo u prvoj fazi uložiti 300 miliona evra. Samo ime je nastalo od četiri noseća stuba kampusa: biomedicina, biotehnologija, bioinformatika i biodiverzitet. Ovaj sjajan projekat će pozicionirati Beograd i Beogradski univerzitet vrlo visoko. U okviru kampusa, pored Biološkog kao nosećeg, biće smešteno još nekoliko srodnih fakulteta i naučnih instituta i još veći broj kompanija spremnih da primenjuju naučna dostignuća sa fakulteta u praksi, sa velikom mogućnošću zapošljavanja.