Ukoliko bi se u Srbiji realizovao skrining program i uvela ciljana terapija u 1. liniji lečenja raka debelog creva, mogli bismo da sačuvamo više od 4.000 života svake godine, zaključeno je danas na konferenciji za medije u sklopu obeležavanja meseca marta koji je u celom svetu posvećen borbi protiv raka debelog creva, u organizaciji Udruženja medikalnih onkologa Srbije (UMOS) i Udruženja pacijenata obolelih od raka debelog creva i jetre, u saradnji sa kompanijom Merck.
„U Srbiji, rak debelog creva 2. je vodeći uzrok umiranja među malignitetima, a svake godine oboli više od 4.500 ljudi. Govorim iz ličnog primera, kao neko ko se uspešno izborio sa tumorom koji je otkriven u najranijoj fazi. Kao udruženje, nastavljamo sa podizanjem svesti u javnosti o značaju prevencije i lečenja po evropskim standardima i kampanjom #4000 života’’, izjavila je Dušica Miljanović, zamenica predsednika Udruženja pacijenata obolelih od raka debelog creva i jetre.
’’Bićemo veoma zahvalni državi da pacijenti dobiju evropski standard u lečenju. Da bi lečenje bilo uspešnije neophodno je da uključimo i biološke lekove. Ono što je dobro je da se ovi lekovi nalaze na listi RFZO-a, a ono što je potrebno je samo proširiti indikacije kako bi ih svi pacijenti dobili u prvoj liniji lečenja. U ovom trenutku 200 pacijenata dobija ciljanu biološku terapiju dok bi terapija trebalo da postane dostupna za 700 pacijenata. RFZO je do sada sa pažnjom pratio naše savete, tako da ne sumnjam da će tako biti i u ovom slučaju’’, napominje dr Davorin Radosavljević, direktor Klinike za medikalnu onkologiju na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije (IORS).
„U celom svetu broj obolelih od raka debelog creva raste, pa tako i u našoj zemlji. Ono što dodatno zabrinjava je da je sve veći broj mladih ljudi koji oboljevaju, ispod 40 godina, kao i da se ova bolest javlja sve češće i među ženama. Zato je bitno primeniti efikasan sistem prevencije i skrininga u Srbiji“, ističe dr Siniša Radulović, predsednik Udruženja medikalnih onkologa Srbije (UMOS).
„Apelujemo na građane da se uprkos situaciji sa pandemijom, čim osete prve simptome obavezno jave lekaru. Rak debelog creva može da se spreči, može da se leči kada e otkrije na vreme’’, izjavila je dr Miljana Džunić, Klinički centar Niš, medikalni onkolog.
“Mi imamo iskustvo i znamo kako treba lečiti po najseveremnijim standarima, ali moramo da imamo oruđe, odnosno dostupnost savremenih lekova bez ograničenja za određene grupe pacijenata“, izjavio je prof. dr Ivan Nikolić, direktor Klinike za internu onkologiju na Institutu za onkologiju Vojvodine, gastroenterolog.
“Počelo je sporadičnim bolovima u stomaku koji su postali jači i češći. Dugo sam lutala, dve godine. Imala sam samo 36 godina kada sam dobila dijagnozu kolorektalnog kancera. Pomislila sam – ovo se ne dešava. U životu nisam bila ozbiljno bolesna. Ovo je ružan san. Neka greška. Onda sam rekla – Zašto baš ja? Moj najveći strah bio je da je rak prekasno otkriven, u IV stadijumu, sa metastazama, i da neću moći da se lečim… Borim se već četiri godine. Rana dijagnoza je najvažnija. Šansa za izlečenje veća je kod ljudi kojima je bolest utvrđena u prvom stadijumu. Informisanje je takođe važno, volela bih da sam imala više pravih informacija na početku. Uvođenje ciljane terapija u prvoj liniji lečenja moglo bi da sačuva živote ljudi”, izjavila je Tanja Čortan, pacijentkinja iz Novog Sada.
U okviru kampanje #4000 zivota od večeras će i Avalski toranj biti u plavoj boji koja je simbol borbe protiv raka debelog creva.
Ciljana terapija je dostupna u prvoj liniji lečenja u svim zemljama Evrope osim u Srbiji. Svaka 3,5 minuta u svetu 1 osoba dobije dijagnozu raka debelog creva. Približno 25% pacijenata već prilikom postavljanja dijagnoze ima metastatsku bolest, koja očekivano ima najlošiju prognozu. Imajući u vidu stope obolevanja i smrtnosti jasno je da rak debelog creva predstavlja značajno zdravstveno opterećenje stanovništva. Poseban problem je metastatska bolest koju u našoj zemlji prati visoka smrtnost i ograničene terapijske opcije. Unapređenje lečenja raka debelog creva u Srbiji može se postići ranim otkrivanjem, implementacijom redovnog molekularnog testiranja i proširenjem indikacija kako bi se omogućilo pravovremeno lečenje. Preporuka je da svako ko ima više od 50 godina poseti svog lekara i prema potrebi uradi kontrolne testove.