Pandemija nam je pokazala koliko je važan elektronski pristup svim zdravstvenim servisima, a prvi preduslov za sve to je uspostavljanje eKartona
Iako ga na prvi pogled mnogi neće povezati sa unapređenjem poslovnog ambijenta, na zdravstveni sektor se u Sivoj knjizi godinama unazad redovno odnosi više od desetine preporuka. Sa pandemijom virusa COVID-19, značaj unapređenja procedura u zdravstvu više nikome nije nepoznanica.
Danas, tri godine pošto su „papirni“ recepti postali prošlost zahvaljujući uvođenju eRecepta, nema razloga da se na sličan način papirni zdravstveni karton ne zameni elektronskim, a svaki lekar kome se obratimo, bilo u privatnoj ili državnoj praksi, na klik stekne uvid u sve neophodne podatke o pregledima koje smo obavili, rezultatima koje smo prikupili i terapijama koje su nam prepisane. Odatle do eBolovanja takođe je samo korak u daljem razvoju elektronskog zdravstva u Srbiji koje bi pojeftinilo i učinilo efikasnijim rešavanje izazova s kojima se građani i privreda susreću kako u redovim okolnostima, tako i u kriznim momentima.
Uspostavljanje elektronskog zdravstvenog kartona s pravom se našlo na listi 10 prioritetnih preporuka NALED-a u 13. izdanju Sive knjige i jedan je od mnogih elemenata koji su nam potrebni kada govorimo o strateškom pristupu razvoju eZdravstva u Srbiji. A strateški pristup se upravo dešava jer je na inicijativu Saveza za zdravstvo, Vlada Srbije oformila Koordinaciono telo za digitalizaciju zdravstvenog sistema u okviru kojeg ćemo zajedno raditi na razvoju novih elektronskih servisa.
Građani Srbije izdvajaju 40 odsto novca za zdravstvo direktno iz svog džepa, što je jedan od najvećih procenata na zapadnom Balkanu, ali to nije garancija da dobijaju i najbolju uslugu
Samo po sebi se razume da ni eKarton ni druge povezane usluge neće biti potpune bez integracije privatnog i javnog sektora zdravstva. Preporuka za povezivanje dva sistema jedna je od dugovečnijih u Sivoj knjizi i sa protokom godina jasno je da je njihovo uvezivanje neminovnost. Time bi se, između ostalog, na daleko efikasniji način koristila sredstva koja građani Srbije izdvajaju. Kapaciteti privatnih ustanova bili su na raspolaganju i tokom pandemije i mogli su značajno da rasterete javne ustanove i doprinesu povećanju kvaliteta usluge.
Da bi po efikasnosti javni zdravstveni sistem parirao privatnom sektoru, neophodna je optimizacija kroz unapređenje plana mreže i upotrebe raspoloživih kapaciteta. S tim u vezi, preporuka Sive knjige je i da se sredstva kojima raspolaže zdravstveni sektor efikasnije troše unapređenjem sistema centralizovanih javnih nabavki.
Savez za zdravstvo dao je značajan doprinos i podršku Vladi Srbije na početku pandemije. U martu, na samom početku vanrednog stanja, identifikovali smo i predložili 15 hitnih mera za zdravstvo, a potom u junu još 10 mera kako bi se ublažili negativni efekti pandemije.
Možda smo bili i proroci s obzirom na to da smo, prepoznajući potrebu modernizacije zdravstva i njegove pripreme za buduće izazove, u februaru prošle godine, objavili prvo specijalno izdanje – “Siva knjiga zdravstva” – sa 50 preporuka za unapređenje ključnih administrativnih prepreka s kojima se susreću građani i privreda u zdravstvu. Pandemija koja je usledila mesec dana kasnije stavlja resorne institucije pred obavezu da ovu publikaciju stave visoko na svoju agendu.