Nakon 2019. godine u kojoj su reforme bile u zamahu, u prošloj godini kriza izazvana pandemijom COVID-19 nije dala puno prostora za rad na sistemskim reformama, jer je u fokusu institucija opravdano bila briga o očuvanju zdravlja građana i sprečavanju potencijalno dramatičnog pada privredne aktivnosti. Ipak, u 2020. godini sprovedene su neke od ključnih i višegodišnjih preporuka NALED-a.
Već u prvom kvartalu proglašeno je vanredno stanje u Srbiji, te su kapaciteti javne uprave bili usmereni ka prevenciji širenja virusa. Regulatorne aktivnosti bile su fokusirane gotovo isključivo na donošenje uredbi kojima se regulisalo kretanje i okupljanje stanovništva i rad privrednih subjekata.
Na društvene izazove NALED je odgovorio predlaganjem mera za podršku privredi, pridružujući se naporima Vlade Srbije da, pored zaštite zdravlja građana, jednaku pažnju posveti očuvanju preduzetnika i preduzeća, kao i radnih mesta.
Reagujući na izazove pandemije, NALED je već u prvim danima vanrednog stanja formirao COVID-19 digitalnu platformu (www.naled.rs/covid19) za identifikovanje problema i rešenja, pružanje pravne pomoći, informisanje privrede i šire javnosti, te prikupljanje donacija za najugroženije lokalne zajednice i zdravstvene ustanove.
NALED je odmah po proglašenju vanrednog stanja prvi objavio set od 10 prioritetnih mera, a potom i više desetina sektorskih preporuka. Njihovo prihvatanje i zajedničke aktivnosti Vlade i poslovnih udruženja omogućili su jedan od najuspešnijih prolazaka kroz krizu. Srbija je sa padom od samo jedan odsto BDP-a napravila izuzetan rezultat u evropskom okruženju, gde se pad merio i dvocifrenim iznosima. To potvrđuju i podaci APR-a o poslovanju privrede i pozitivan neto rezultat od 433,5 milijardi dinara, za petinu bolji u odnosu na godinu pre, kao i povećanje broja zaposlenih za 43.500 u preduzećima koja podnose finansijske izveštaje. Kada dodamo preduzetnike, prošla godina okončana je sa 10.000 privrednih subjekata više nego u 2019.
10 PRIORITETA ZA SPAS PRIVREDE
Od 10 prioritetnih mera NALED-a za podršku privredi i očuvanje radnih mesta u prvom paketu podrške, Vlada Srbije prihvatila je tri mere. To su: uvođenje mogućnosti odloženog plaćanja poreza i doprinosa bez zaračunavanja kamata i pristup jeftinim ili beskamatnim kreditima za obezbeđivanje likvidnosti i refinansiranje obaveza.
Zatim, prihvaćena je preporuka za isplatu direktne finansijske podrške privredi i kao treća mera, utvrđen je moratorijum u trajanju od najmanje tri meseca na otplatu kredita bankama i svih dažbina državi. Dodatno, usvojena je preporuka NALED-a i drugih filantropskih organizacija za ukidanje PDV-a na donacije tokom trajanja vanrednog stanja.
HITNE MERE ZA ZDRAVSTVENI SISTEM
Od 15 hitnih mera i preporuka NALED- a za funkcionisanje zdravstvenog sistema tokom pandemije virusa COVID- 19, Krizni štab je prihvatio nekoliko.
Prva od njih odnosila se na ukidanje odluke o zabrani izvoza lekova čime je omogućeno nesmetano snabdevanje prethodno planiranih količina lekova ka državama u regionu, a izbegnute su nestašice lekova, posebno onih koji nisu vezani za stanja izazvana pandemijom. Na našu inicijativu, omogućeno je automatsko produžavanje isteklih recepata za pacijente sa hroničnim bolestima (tzv. elektronske terapije) kroz aplikaciju eRecept. Ova mera sprovedena je uz određene tehničke poteškoće. Prihvaćena je i naša preporuka da se omogući elektronska prijava za dobijanje dozvola za kretanje vozila za dostavu lekova i medicinskih sredstava tokom policijskog časa.
Na društvene izazove koje je doneo COVID-19, NALED je odgovorio predlaganjem mera za podršku privredi, pridružujući se naporima Vlade Srbije da, pored zaštite zdravlja građana, jednaku pažnju posveti očuvanju preduzetnika i preduzeća, kao i radnih mesta
POMOĆ POLJOPRIVREDNICIMA
Vlada Srbije prihvatila je tri od pet hitnih mera NALED-a za pomoć poljoprivrednicima i pčelarima. Na našu inicijativu, obezbeđena je finansijska pomoć poljoprivrednim gazdinstvima – donete su dve uredbe kojima je omogućena finansijska pomoć poljoprivrednim gazdinstvima ukupne vrednosti 2,6 milijardi dinara, kao i uredba koja je predviđala otkup viškova tovnih junadi u vrednosti od 236 miliona dinara. Iako je ovo rešenje bilo dobrodošlo, ono je omogućilo samo kratkotrajni oporavak i to, pre svega, malih poljoprivrednika. Takođe, na inicijativu NALED-a, omogućen je rad u poljima za vreme vanrednog stanja uz dozvolu, za koju su poljoprivrednici mogli da apliciraju elektronskim putem.
Nažalost, to je učinjeno uz veliko administrativno opterećenje i kako za javnu upravu, tako i za poljoprivrednike jer su morali da pribavljaju pojedinačne dozvole za svaki dan rada. Pored toga, poljoprivrednicima starijim od 65, odnosno 70 godina, nije bilo dozvoljeno da posete svoja polja. Jedna od mera koja je imala pozitivan efekat jeste pokretanje portala ePijaca koji je za početak uspostavio registar poljoprivrednih proizvođača. Ipak, izostala je mogućnost direktnog naručivanja i plaćanja preko portala.
PODRŠKA GRAĐEVINSKOJ INDUSTRIJI I TRANSPORTU
NALED je takođe uputio predlog 20 mera za podršku građevinskoj industriji i sektorima infrastrukture i transporta. Tako su, zahvaljujući koordinaciji Ministarstva građevinarstva i MUP-a, otvorene stanice na putevima širom Srbije koje su radile tokom celog dana i na kojima su kamioni dobijali dozvoljene trase za kretanje, a čime se sprečilo formiranje velikih kolona kamiona na granici. Pored toga, tokom maja je uveden zeleni koridor za prelazak kamiona preko granica u zemljama Zapadnog Balkana, što je pospešilo spoljnotrgovinsku razmenu i omogućilo redovno snabdevanje robom. Takođe, Ministarstvo rada uvažilo je preporuku da se prolongira rok za korišćenje godišnjeg odmora iz 2019. do kraja 2020. godine, što je omogućilo poslodavcima da organizuju rad za vreme vanrednog stanja. Pored ovih mera, usvojene su i preporuke NALED-a da se dozvole za kretanje prevoznika dobiju elektronskim putem. Drumskom sektoru je obezbeđena i posebna pomoć, da bi se bar delimično sanirao gubitak prihoda od oko 200 miliona evra.
Nažalost, jedna od važnih preporuka NALED-a za uvođenje odloženog plaćanja ugovorenih obaveza ka državi, ali i hitnog izmirenja obaveza ka prevoznicima od strane države, nije sprovedena, već je učinjeno suprotno. Ministarstvo finansija je obavestilo jedinice lokalne samouprave da odlože izvršavanje ugovorenih obaveza ka privredi.
JEDINSTVENI KONTAKT CENTAR ZA INSPEKCIJE
Kako bi se sprečile neregularnosti na tržištu u vreme pandemije, poput nezakonitog podizanja cena životnih namirnica, lekova i zaštitne opreme, samo pet dana nakon proglašenja vanrednog stanja uspostavljen je jedinstveni Kontakt centar za inspekcije. Kontakt centar je pokrenula Vlada u saradnji sa NALED-om i uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj, a ključnu ulogu imalo je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Jedinica za podršku Koordinacionoj komisiji za inspekcijski nadzor i Kancelarija za IT i eUpravu. Građani i privreda su mogli telefonom ili putem sajta inspektor.gov.rs da prijave uočene nepravilnosti i sivu ekonomiju. Operateri su vršili trijažu pristiglih prijava, koje su potom usmeravane ka nadležnim inspekcijama i dalje postupanje u zakonskim rokovima. Tokom pandemije, nedeljno je u proseku pristizalo oko 1,600 prijava da bi do kraja januara 2021. ukupan broj pristiglih predstavki dostigao gotovo 16.000. Dodatno je omogućeno i da građani Kontakt centru prijavljuju kršenje protivpandemijskih mera.
EFIKASNI SISTEM PRIJAVE ZA VAKCINACIJU
Tokom 2020. godine, stručni tim Vlade Srbije i Kancelarije za IT i eUpravu radio je na uspostavljanju jedinstvenog informacionog sistema za upravljanje vakcinacijom, što je našu zemlju svrstalo u sam evropski vrh kada je reč o organizaciji imunizacije stanovništva.
U januaru 2021. godine otpočela je masovna vakcinacija građana Srbije, a elektronski sistem omogućava efikasno upravljanje raspoloživim vakcinama kroz praćenje svake bočice, od njenog ulaska u zemlju do upotrebe. Pored toga, sistem omogućava svim zainteresovanim građanima da se prijave za vakcinaciju putem portala eUprava popunjavanjem jednostavnog online formulara, ili preko kontakt centra, da bi zatim svoj termin za vakcinaciju dobili putem SMS-a i imejla.
Imajući u vidu celokupnu situaciju sa pandemijom korona virusa, realizovane reforme se mogu smatrati rezultatom vanrednih zalaganja, ali na izazove u 2021. godini institucije bi trebalo da odgovore agilnijim usvajanjem celovitih rešenja
REFORME NISU STALE
Da uprkos izazovnoj situaciji reforme nisu stale, pokazuju nam rezultati sprovođenja preporuka Sive knjige 12. Tokom 2020. godine dve preporuke realizovane su u potpunosti, dok je 11 sprovedeno delimično. Imajući u vidu celokupnu situaciju sa pandemijom korona virusa, postignuto se može smatrati rezultatom vanrednih zalaganja, ali iako je ovaj rezultat u skladu sa prosekom rešavanja u prethodnih 12 godina, verujemo da bi zbog svega što smo prošli, na reformske izazove u 2021. godini institucije trebalo da odgovore agilnijim usvajanjem celovitih rešenja, koje će privredu Srbije pripremiti za uslove nakon pandemije.
U prošloj godini, Ministarstvo finansija je u potpunosti ili delimično sprovelo najviše NALED-ovih preporuka, što je u skladu i sa brojem i značajem preporuka Sive knjige koje su u delokrugu rada ovog ministarstva. Između ostalog, u 2020. godini počela je primena sistema elektronskih javnih nabavki, a usvojen je i dugo najavljivani novi Zakon o fiskalizaciji, kojim će biti osavremenjeno i digitalizovano evidentiranje prometa u maloprodaji i obrada podataka sa fiskalnih kasa u realnom vremenu. Takođe, sprovođenje ovog propisa omogućiće proširenje obuhvata fiskalizacije i na većinu privrednih subjekata koji dosad nisu imali obavezu izdavanja fiskalnih računa.
Prvi korak ka potpunom ukidanju obaveze dostavljanja dokaza o uplati napravljen je kod sudskih taksi, imajući u vidu da je implementiran centralni sistem njihove naplate. Takođe, nastavljeno je sa smanjenjem opterećenja zarada, mada je ono i dalje neznatno, a uvedene su i nove elektronske usluge na portalu ePorezi.
Nekoliko ministarstava takođe je delimično usvojilo preporuke Sive knjige 12, to su: Ministarstvo zdravlja – radom na izradi plana optimizacije mreže zdravstvenih ustanova i rešavanjem problema dugovanja državnih apoteka, zatim Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija i Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave – daljim razvojem eUprave u Srbiji, od uspostavljanja Centralnog registra stanovništva do eDostave; Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja pokrenulo je proširenje sistema za pojednostavljenu prijavu sezonskih radnika, dok je Narodna banka Srbije radila na pojednostavljenju procedura o ustupanju potraživanja.
Za potpuno rešavanje dve preporuke u 2020. godini, zaslužni su Ministarstvo finansija i Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, zajedno sa Republičkim geodetskim zavodom.
ELEKTRONSKI POSTUPAK JAVNIH NABAVKI
Važan pomak napravljen je uspostavljanjem elektronskog postupka javnih nabavki, a na osnovu primene Zakona o javnim nabavkama donetog tokom 2019. godine. Od 1. jula 2020. godine, kada su odredbe ovog zakona počele da se primenjuju, sva komunikacija između naručioca i potencijalnih dobavljača u procesima javnih nabavki od trenutka objave poziva, preko podnošenja ponuda, do sklapanja ugovora se obavlja putem portala javnih nabavki koji je javno dostupan na jnportal.ujn.gov.rs.
Za 6 meseci korišćenja portala objavljeno je oko 10.000 oglasa i javnih poziva, a sprovedeno nešto više od 11.000 postupaka što ukazuje da je sistem vrlo brzo prihvaćen.
E-DOSTAVA REŠENJA O UPISU PRAVA U KATASTAR
U nastavku reforme procedure upisa prava u katastar nepokretnosti, građanima je omogućeno ne samo da zahteve za upis podnose elektronskim putem preko javnih beležnika, već će ubuduće i rešenja katastra po njihovim zahtevima dobijati elektronskim putem. Kroz sistem eŠalter, omogućeno je da se rešenja koja izdaje RGZ dostave u vidu elektronskog dokumenta u jedinstveni elektronski sandučić građana. Za one koji nemaju otvoren nalog na portalu eUprava, dostava može da se izvrši u formi odštampanog primerka elektronskog dokumenta preporučenom pošiljkom preko poštanskog operatera.
Ono što je godinama mučilo građane jeste to što su se ove pošiljke često vraćale u centralu RGZ-a u slučaju da poštanski operater stranku ne zatekne na adresi u trenutku isporuke, što je rezultiralo da više od 90% rešenja ne bude dostavljeno. Izmenama Zakona omogućeno je da se pošiljke nakon prvog neuspelog pokušaja najpre ostavljaju u najbližoj pošti, a tek po isteku roka od 15 dana pošiljka se vraća RGZ-u. Dodatno, u slučaju da stranka ne preuzme pošiljku, RGZ je objavljuje na sajtu, a ista se smatra dostavljenom najkasnije 30 dana od dana objavljivanja na sajtu.