Mapa sajta

Više...

Ukleti mart

Ferragosto, praznik Presvete Bogorodice, u Italiji je...

Da li je konačno počela dugoočekivana borba protiv organizovanog kriminala u Srbiji?

Hapšenje pred kamerama nije dovoljno

Nesporno je da je vlada Srbije, kao...

Bojan Elek, Istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku

Kriminalci moraju ostati iza rešetaka

Ono što nedostaje da bi javnost poverovala...

Marko Nicović, advokat, bivši načelnik policije Grada Beograda

Podržavaoci i sudije

Kriminalci pod plaštom "navijača" su veliki problem,...

Vesti

UNICEF isporučio inkubator Institutu za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine

U okviru velike kampanje UNICEF-a pod nazivom Tako mali da bi u srce stali koja je pokrenuta prošle godine...

U Srbiji pokrenuta proizvodnja Sputnjika V

Ruski fond za direktna ulaganja (RDIF) i Institut za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“ najavljuju pokretanje proizvodnje ruske vakcine...

Počinje novi program Evropske unije za lokalni razvoj EU PRO Plus

Novi program Evropske unije (EU) za lokalni razvoj, EU PRO Plus koji ima za cilj da doprinese sveukupnom društvenom...

Distribucija laptopova i tableta, projekat „Premošćavanje digitalnog jaza u Srbiji za najugroženiju decu“

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, ambasador Sem Fabrici, direktorka UNICEF-a u Srbiji, Dejana Кostadinova i državni sekretar Ministarstva prosvete, nauke...

Sastanak šefa Delegacije EU sa predsednikom Srbije

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji, ambasadorom Semom Fabricijem, sa...

Želimir Žilnik, reditelj i scenarista

“Mart” ne preskačem

Bez martovskog festivala , sve ove decenije, domaća filmska scena ne samo da bi bila siromasnija,nego sam uveren da ne bi prezivela, kaže Želimir Žilnik, reditelj i scenarista i predsednik žirija žirija 67/68. Martovskog festivala.

Šta je po Vašem mišljenju najveći značaj ovog festivala i kako vidite njegovo mesto danas, u savremenom kontekstu?

Ovaj festival je bio i danas je  podrška  opstanku,pulsiranju i traganju za vrednostima, u našoj profesiji.

Kratke filmovi  su,od rođenja pokretnih slika,format u   kojem  se prvi koraci prave. Autori,saradnici i producenti,  se tako  profilišu, uz gledaoce  i filmske kritičare,proveravaju   teme,stilove. Provokativne i tabu sadržaje.

Mnoge  je scenariste i reditelje  događaj ,sudbina ili priča,zabeležena u kratkom filmu,inspirisala da radi dalje i artikuliše projekat  dugometražnog filma.

 Kao sto su Skorceze, Godar ili Bunjuel, debitovali sa kratkim formama,tako su   počinjali  i Purisa Đorđevic i Makavejev, i Zika Pavlovic.I svi drugi.

Prepoznatljivost naših filmova u inostranstvu, desila  se jos  početkom sezdesetih godina,zahvaljujuci, pre svega delima , ali i  martovskom festivalu.

Imali smo, od kraja pedesetih, agilne producentske kuce,registriovane  za kratki i animirani film.Dunav film, ,Zagreb film,Sutjeska film, Viba film…Martovski festival, bio je kao  neka vrsta  “državnog prvenstva”.

Secam se ulaska u Dom sindikata  “timova” sjajnih autora:Krsto Skanata, Purisa, Strbac,Zivko Nikolic,Vera i Ljubisa Jocis,Majdak…iz Dunav filma..Vukotic,,Greso Golik,Nedeljko Dragic, Zlatko Bourek…iz Zagreb filma.Bato Cengic,Petar Ljubojev,Vefik Hadzismnailovic,Suad Mrkonjic,Zlatko Lavanic… iz Sutjeske filma…itd…itd.itd. Publika aplaudira majstorima i pre nego sto su videli nove filmove jer zna ono sta su vec  imali prilike da vide.I  zna koje su međunarodne nagrade dobili,između dva festivala.

Mart se svake godine privlačio bar deset petnaest selektora i direktora najpoznatijih svetskih festivala kratkog filma. Oni bi  pozivali  selekciju  od desetak nasih filmova, na svoje festivale.

Ovaj festival je bio i danas je podrška opstanku,pulsiranju i traganju za vrednostima, u našoj profesiji.


Znamo da je jos 1961, prvi i jedini Oskar dosao u ove krajeve sa Vukoticevim “Surogatom”….

Dobitnik ste Nagrade za životno delo na Martovskom festivalu 2013. godine, da li postoji neko posebno, lično sećanje, koje vas kao autora veže za ovu manifestaciju?

Svako prisustvo na ovom festivalu  je bio događaj za pamcenje.Zbog novih filmova koje smo gledali  ,kao i zbog susreta sa kolegama.

A  podrska kriticara gledalaca i po koja nagrada,takođe se ne zaboravlja.

Idemo na pocetak. 1967 je moj debitantski dokumentarac “Zurnal o omladini na selu, zimi”  u festivalskom programu.Ziri ga je stavio u informativnu sekciju, da se gleda rano po podne.Sala je bila poluprazna,ali se osetilo da je film dobro primljen.
Videlo ga je  dosta filmskih kriticara,koji su protestovali protiv iskljucivanja iz konkurencije.Ziri nije imao argumente, te je film postao izazvao sire interesovanje..

Na kraju je dobio dve nagrade.Nagradu  filmskog casopisa Ekran,druga -Omladinska nagrada, od kriticara koji su pisali u omladinskim listovima.

Tu sam prvi put doziveo  sposobnost i snagu filma, da se sam izbori za svoj opstanak.

Iduce,godine, imao sam 2 filma, na festivalu.”Pioniri maleni, mi smo vojska prava” i “Nezaposleni ljudi”.Dobili su Srebrnu medalju Beograd.

Kroz mesec dana su pokazani u Oberhauzenu.”Nezaposleni ljud” su dobili Grand pri Oberhauzena i,za dokumentarac.

Na Pulskom festivalu te godine, nagrađeni kratki filmovi su pokazivani, kao predigra  premijernim dugometraznim.

Direktor Avale filma, Dragisa Đuric, pozove nekoliko nas ciji su kratki “dobro viđeni”,da posaljemo Avala filmu, do 1. septembra  scenario, za debitantski dugometrazni film.Bili smo zbunjeni, iznenađeni.

Đuric kaze:to je ustaljena praksa. Pazite da film bude jednostavan, niskobudzetni, jer mi rizikujemo.

U oktobru 1968 smo poceli da snimamo “Rane radove”.

Sad razumete , zasto   “Mart” ne preskacem.