Dok na mnogim festivalima poseta pada, a publika se ne podmlađuje, u Beogradu je uvek popunjeno preko 80% kapaciteta dvorana, a najviše publike je u ranim tridesetim. Gladni dobre muzike koje preko godine ima malo, na festivalu eksplodiraju u emocijama
Cilj je da oblikujemo program najviše umetničke vrednosti, beskompromisan i odvažan, predstavljajući i mejnstrim i avangardu, uz zanimljive fuzije sa nekim granama popularne muzike – Vojislav Pantić
Ove godine, pod sloganom “Jazz Flame”, Beogradski džez festival slavi pedeset godina od osnivanja. Šta biste izdvojili kao najvažnije trenutke u istoriji festivala?
Najpre neverovatan početak. Zahvaljujući saradnji sa impresariom George Weinom, i pod nazivom Newport Jazz Festival u Beogradu, već 1971. ugostili smo neke od najvećih ikona džeza (Duke, Dizzy, Monk, Ornette, Miles), što je doprinelo da festival odmah izazove izuzetnu pažnju javnosti. Napuštanje koncepta salona Newporta samo tri godine kasnije potvrdilo je brzo sazrevanje tima Doma omladine da se samostalno upusti u organizaciju i selekciju, tražeći autentičnost na evropskoj džez mapi. Povratak festivala posle duge pauze izveden je revolucionarno: slogan Tradicija i futurizam 2005. oslikavao je ambiciju novog tima da predstavi džez sadašnjeg i budućeg vremena uz veliko poštovanje i prema slavnoj prošlosti manifestacije. Konačno, proglašavanjem za manifestaciju od posebnog interesa 2007. godine, grad Beograd je ne samo obezbedio stabilno finansiranje festivala, već i naveo brojne druge institucije da se priključe kvalitetnom projektu.
A može i ovako… Šok koji je izazvao Miles Davis 1971, svirajući Bitches Brew funk publici koja je očekivala bebop. Džem sešni u Dansing dvorani DOB Freddie Hubbarda (1977, 1979), Tony Scotta (1984) i Chet Bakera (1985) – do bureka u pekari preko puta i prvih jutarnjih autobusa. Otvaranje BJF 1980 pred nekoliko hiljada ljudi u hali Pionir, uz najvažniji fusion sastav svih vremena Weather Report. Modern Jazz Quartet 1989 – najpoetičniji nastup kome je Beograd ikad prisustvovao. Dizzy Gillespie United Nation Orchestra 1990 – najveći skup džez zvezda na jednom mestu. Obnavljanje BJF 2005 – uzavrela atmosfera u Velikoj sali DOB koju je na otvaranju podigao Dave Holland. Susreti sa utemeljivačima evropskog puta u džez: Duško Gojković (osam puta), Esbjörn Svensson Trio (2006), Tomasz Stańko (2009), Enrico Rava (2010, 2018), Joachim Kühn (2011), Tord Gustavsen (2016), Henri Texier (2019). Sva tri koncerta Charles Lloyda: uzvišeni duh “Go Down Moses” (2011), energija Wild Man Dance Suite (2014) i lirski bis “La Llorona” (2019).
Šta čini umetnički koncept festivala?
Cilj je da oblikujemo program najviše umetničke vrednosti, beskompromisan i odvažan, predstavljajući i mejnstrim i avangardu, uz zanimljive fuzije sa nekim granama popularne muzike. Za razliku od prvih izdanja kada je većina učesnika dolazila iz postojbine džeza, danas je veći naglasak na evropskim stvaraocima – od Skandinavije do Italije, i od Portugala do Rusije, ostvarujući susret sa klasičnom tradicijom ili folklorom zemalja iz kojih potiču, odnosno kulturnim ambijentom kojim su okruženi. Stalo nam je da na spisak gostiju uvek upišemo nekog heroja žanra koji ranije nije bio kod nas, ali i da hrabro predstavljamo nove snage. Posebno nas uzbuđuje da sa svetskim velemajstorima džeza suočavamo naše izvođače: festival uvek otvara jedna originalna produkcija sa afirmisanim domaćim umetnikom, dok u programu Serbian Showcase premijerno predstavljamo perspektivne projekte mlađih sastava.
Beogradski džez festival je po pozivu jedini član iz Srbije u Europe Jazz Network. Redovno ga posećuju inostrani gosti, ne samo publika, već i pedesetak uglednih novinara, promoteri i menadžeri… Šta je ono što BJF čini tako interesantnim i u međunarodnim okvirima?
To je sjajno opisao renomirani američki kritičar Thomas Conrad: “Belgrade’s bookings reflect an awareness of the players now operating on the leading edge of the jazz art form, famous or not, from the United States and elsewhere. Unlike so many jazz festivals these days, Belgrade does not offer any rock or pop (…) Every act in the program has a reason to be there.”
Drugi razlog je atmosfera. Dok na mnogim festivalima poseta pada, a publika se ne podmlađuje, u Beogradu je uvek popunjeno preko 80% kapaciteta dvorana, a najviše publike je u ranim tridesetim. Gladni dobre muzike koje preko godine ima malo, na festivalu eksplodiraju u emocijama. Osim toga, ljudi su prijatni i komunikativni, uvek spremni da sa inostranim gostima u pauzama razmenjuju mišljenja o muzici, ili ćaskaju na druge teme. A zanimljivo je i “oko festivala” – hrana je, kao što znamo, izuzetna, a cene pristupačne, obezbeđujući i gastronomska uživanja tokom popodneva.
Dom omladine Beograda, kao izvršni producent manifestacije, neguje dobru saradnju sa brojnim inostranim kulturnim centrima i ambasadama. Koliko to doprinosi da kontinuirano predstavljate izvođače sa pojedinih važnih džez scena?
Institucionalna pomoć neophodna je da se održi kvalitetan program, sa niskom cenom karte primerenom džepu srpske publike. Ako je ne bi bilo, bili bismo prinuđeni da biramo samo umetnike koji su dovoljno poznati da “sami sebe isplaćuju”, a to više ne bi bio festival u obliku kakvog ga poznajemo. Rekordnih 15 institucija iz 13 zemalja podržalo je 35. izdanje 2019. godine. Na neki način čini nam se kao da smo oko ideje BJF okupili veliku porodicu domaćih i inostranih partnera koji zajedno ulažu napore da doprinesu najboljem proizvodu. Značajno je naglasiti da inostrane institucije u potpunosti poštuju naše umetničke izbore. Korona je ove godine prepolovila tu pomoć, što smo i očekivali, no ostvarena partnerstva (Nemačka, Portugal, Mađarska, Izrael, Italija, Austrija, Poljska) omogućila su da ponovo sastavimo hrabar program, sa naglaskom na mlađim stvaraocima.
U programu 37. izdanja učestvovaće 25 bendova sa preko 100 muzičara iz 18 zemalja, sa 3 kontinenta. Koje koncerte ne bi trebalo propustiti?
Nijedan. To kažem iz ugla džez entuzijaste, koji se i danas na nekoj drugoj evropskoj destinaciji budi u cik zore da vidi prve jutarnje sadržaje i odlazi na spavanje kad utihnu poslednji zvuci džeza iza ponoći. Drugi razlog je što se trudimo da stalno zovemo nove učesnike, pa nije velika šansa da ćete neke od gostiju skoro ponovo videti u našoj sredini. A najvažnije je što je svaki nastup za nas jednako vredan, bilo da su u pitanju afirmisana imena, ili oni “koji dolaze”.
Ako bih ipak ovome dao malu dozu ličnog… Na prvom mestu bi bila preporuka za jedinstveni koncert koji će u Kombank dvorani održati Maria Schneider i kelnski Subway Jazz Orchestra. Naime, ne samo da je ona već četvrt veka vodeća svetska džez kompozitorka i aranžerka, sa sedam Grammyja i desetinama drugih nagrada, već je i produkcija originalna. Naime, sa umetnicom smo “dogovorili” da program čine remek-dela iz njene celokupne karijere, u premijernom izvođenju jednog od najperspektivnijih evropskih ansambala. Drugu ekskluzivu čini Seifert Night: The Best of Polish Jazz. Fondacija Seifert nedavno je pokrenula projekat svetske promocije poljskog džeza, a Beograd ima čast da bude prvi grad u svetu koji će tako ugostiti tri prestižna sastava, sa specijalnim gostom iz SAD, Joe Lovanom. Ljubitelje avangarde čeka niz susreta sa najslobodnijim evropskim stvaraocima u mraku Amerikane, koje predvode energični Francuzi Thomas de Pourquery and Supersonic. I konačno, intimni bonus koncert u Velikoj Sali DOB održaće Brad Mehldau Trio, vodeći pijanistički džez sastav današnjice. Dobrodošli na pedeseti rođendan!