Lista 7 najugroženijih spomenika i lokaliteta kulturnog nasleđa u Evropi za 2025. godinu objavljena je danas od strane Evropa Nostre, vodeće evropske mreže organizacija civilnog društva posvećene kulturnom nasleđu, i Instituta Evropske investicione banke (EIB).
Od svog pokretanja 2013. godine, program 7 najugroženijih postao je ključna inicijativa civilnog društva posvećena zaštiti ugroženog evropskog nasleđa, delujući kao katalizator za mobilizaciju stručnjaka, zaustavljanje neodrživih razvojnih projekata i/ili obezbeđivanje neophodne javne i privatne podrške, uključujući finansiranje. Svaki lokalitet sa liste kvalifikuje se za bespovratna sredstva – EIB Heritage Grant u iznosu od 10.000 evra, namenjen podršci sprovođenju dogovorene aktivnosti koja će doprineti očuvanju spomenika odnosno lokaliteta.
7 najugroženijih lokaliteta u Evropi za 2025. godinu su:
Odluka je saopštena na onlajn događaju, čiji su domaćini bili Gi Klos (Guy Clausse), potpredsednik Evropa Nostre, i Šiva Dustdar (Shiva Dustdar), direktorka Instituta Evropske investicione banke (EIB). Na događaju je učestvovao i Glen Mikalef (Glenn Micallef), evropski komesar za međugeneracijsku pravičnost, omladinu, kulturu i sport. Nominatori i predstavnici odabranih lokaliteta dali su svoj doprinos događaju, koji je okupio učesnike iz cele Evrope i šire.
Ovogodišnja lista obuhvata tri lokaliteta kulturnog i prirodnog nasleđa – dvorac Niborg, zamak Monemvazija i Viktorijine vrtove u Londonu – koji su ugroženi izgradnjom invazivnih novih objekata i neadekvatnim razvojnim projektima; dva modernistička zdanja – kompleks Generalštaba u Beogradu i bazen Valhala u Geteborgu – koja su pod neposrednom pretnjom rušenja; i dva verska lokaliteta – manastir i naselje Arakelots, kao i Velika sinagoga u Orli – koji su ugroženi usled zapuštenosti odnosno nedostatka finansijskih sredstava.
Sedam lokaliteta je odabrano na osnovu njihovog značaja za kulturno nasleđe i njihove kulturne vrednosti, kao i na osnovu ozbiljne opasnosti kojoj su izloženi. Nivo angažovanja lokalnih zajednica i/ili posvećenost javnih i privatnih aktera njihovom očuvanju smatrani su ključnom dodatnom vrednošću. Još jedan kriterijum za izbor bila je mogućnost svakog od ovih lokaliteta da deluje kao pokretač održivog socio-ekonomskog razvoja.
Sedam finalista izabrano je od strane Upravnog odbora Evropa Nostre na osnovu liste 14 spomenika i lokaliteta kulturnog nasleđa koje su se prethodno našle u užem izboru odlukom Savetodavnog panela programa 7 najugroženijih. Nominacije lokaliteta za program 7 najugroženijih 2025 podneli su ili podržali članovi Evropa Nostre, kao i članovi Evropske alijanse za kulturno nasleđe.
Timovi stručnjaka, koji predstavljaju Evropa Nostru i Institut EIB, zajedno sa organizacijama i pojedincima koji su nominovali 7 izabranih lokaliteta i drugim partnerima, sada će prikupljati informacije i sastajati se sa ključnim akterima kako bi procenili stanje lokaliteta i izradili tehnički izveštaj sa preporukama za dalje delovanje.
Poruke najviših predstavnika Evropa Nostre, Instituta EIB i Evropske komisije
Potpredsednik Evropa Nostre, Gi Klos, izjavio je: “Zajedno sa našim evropskim i lokalnim partnerima, pružićemo civilnom društvu tehničku ekspertizu, identifikovati moguće izvore finansiranja i mobilisati našu široku mrežu kako bismo podržali lokalne napore za spasavanje ovogodišnjih 7 najugroženijih lokaliteta kulturnog nasleđa u Evropi. Naše nasleđe i kultura imaju ključnu ulogu u izgradnji održivijih, inkluzivnijih i demokratskih zajednica na našem kontinentu i šire.”
Rukovodilac i direktorka Instituta Evropske investicione banke, Šiva Dustdar, izjavila je:
“Kulturno nasleđe Evrope je kamen temeljac njenog zajedničkog identiteta, ekonomske vitalnosti i istorijskog nasleđa. Ova lista ugroženih lokaliteta ne samo da ističe njihov značaj, već i hitnu potrebu za zajedničkim delovanjem kako bismo osigurali njihov opstanak. Podržavajući Evropa Nostru, Institut EIB ponosno osnažuje lokalne zajednice koje prepoznaju ključnu ulogu očuvanja nasleđa u rešavanju šireg spektra društvenih izazova. Zaštita ovih lokaliteta predstavlja ulaganje u kulturnu, društvenu i ekonomsku strukturu Evrope, osiguravajući očuvanje njihove vrednosti za buduće generacije.”
Evropski komesar za međugeneracijsku pravičnost, omladinu, kulturu i sport, Glen Mikalef, izjavio je:”Kultura obogaćuje naše živote i naša je zajednička odgovornost da se o njoj dobro brinemo. Kulturno nasleđe je temelj za izgradnju inkluzivne, prosperitetne i održive budućnosti Evropske unije. Naše kulturno nasleđe svedoči o našoj raznolikosti i identitetu, generiše milione radnih mesta i predstavlja izvor inspiracije za kulturni i kreativni sektor. Ukazujući na izazove najugroženijih lokaliteta i spomenika u Evropi pozivamo da se dodatno pojačaju napori u njihovoj zaštiti, kako bi i buduće generacije mogle u njima da uživaju.”
Modernistički kompleks Generalštaba u Beogradu, SRBIJA
Arhitektonski kompleks sastavljen od dve zgrade bliznakinje, koje su služile kao Generalštab i Ministarstvo odbrane, u lokalnom kontekstu poznat pod imenom Generalštab, predstavlja ikonični simbol modernističke arhitekture Beograda. Izgrađen između 1953. i 1964. godine, prema projektu čuvenog arhitekte Nikole Dobrovića, kompleks oličava inovativni duh posleratnog modernizma, reflektujući arhitekturu kao urbanu revoluciju.
Njegove modularne kaskadne i stepenaste forme, u kombinaciji sa upečatljivim kontrastima između crvenog krečnjaka iz Kosjerića i belog mermera sa Brača, čine ovaj kompleks vizuelnim i strukturnim remek-delom kuboekspresionizma. Ovaj stil centralnoevropskog modernizma, koji potiče iz Praške škole arhitekture, spaja funkcionalni dizajn sa simboličkim značenjem u obliku i urbanom okruženju. Modernistički kompleks Generalštaba u Beogradu bio je deo izložbe MoMA „Ka betonskoj utopiji“ organizovane 2018–2019. godine, što podvlači njegov značaj u globalnoj istoriji modernističke arhitekture.
Nakon NATO bombardovanja 1999. godine, značajni delovi kompleksa i dalje su ozbiljno oštećeni i ugroženi. Nedavne najave o rušenju kako bi se napravilo mesto za projekat nekretnina privatnih investitora izazvale su javni gnev, jer ti planovi uključuju rušenje i transformaciju urbanih i arhitektonskih karakteristika lokaliteta, efektivno brišući njegovu istoriju kao dragulj evropske modernističke arhitekture uz njegovu urbanističku, dokumentarnu i memorijalnu vrednost. Suočeni sa političkim pritiscima, rukovodioci javnih institucija za zaštitu kulturnog nasleđa dali su ostavku u znak protesta zbog planiranih projekata. Time je dodatno povećana opasnost po opstanak ovog kompleksa koji je 2005. godine zakonom zaštićen kao spomenik kulture.
Lokalni i međunarodni akteri mobilisali su se da sačuvaju modernistički kompleks Generalštaba u Beogradu. Evropa Nostra Srbija, koja je nominovala lokalitet za Program „7 najugroženijih“, koordiniše kampanju zagovaranja, uključujući javne forume, peticije i saradnju sa evropskim i svetskim stručnjacima. Evropa Nostra Srbija ima podršku 22 organizacije i akademske institucije, uključujući Akademiju arhitekture Srbije, Akademiju inženjerskih nauka Srbije, Udruženje arhitekata Srbije, Regulatorni institut za održivu energiju, kao i Arhitektonski i Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu. Oni se svi zajedno bore za očuvanje kompleksa kao javnog spomenika i simbola istorijskog kontinuiteta.
Više od 350 stručnjaka okupilo se u aprilu 2024. godine kako bi razgovarali o budućnosti ovog lokaliteta, što je rezultiralo Deklaracijom kojom se od vlasti traži da zaustave planove za rušenje i prenamenu. Manifestacije poput Beogradske internacionalne nedelje arhitekture (BINA) istakle su značaj ovog kompleksa uz podršku renomiranih arhitekata poput Vesela de Jonga iz Holandije. Kampanje podizanja svesti uključile su građane i naglasile simboličko značenje ovog modernističkog kompleksa kao svedoka turbulentne istorije Srbije i regiona bivše Jugoslavije.
Dodatno ugrožavanje Generalštaba u 2024. godini
U septembru 2024. godine, Evropa Nostra objavila je saopštenje kako bi podigla svest o problemu i alarmirala lokalne i međunarodne aktere. Prema tom saopštenju, rušenje ovog izuzetnog arhitektonskog dela narušilo bi primenu evropskih konvencija i zakona o zaštiti kulturnog nasleđa u Srbiji, uskratilo pravo građana Srbije i Evrope na uživanje njihove zajedničke baštine i postavilo opasan presedan za eventualna buduća rušenja drugih zaštićenih lokaliteta kulturnog nasleđa.
Obnova modernističkog kompleksa Generalštaba u Beogradu osigurala bi njegovu trajnu ulogu kao urbanog obeležja, uz promovisanje interpretacije zasnovane na univerzalnim standardima. Predložena adaptivna prenamena podrazumeva da objekat ostane otvoren za javnu namenu poput muzeja ili centra za istraživanje arhitekture. Napori za očuvanje usklađeni su s evropskim principima zaštite kulturnog nasleđa, naglašavajući društvenu koheziju, održivost životne sredine i inkluzivan pristup interpretaciji arhitektonskih i simboličkih karakteristika. Revitalizacija kompleksa mogla bi poslužiti kao model za integrisanje očuvanja baštine sa savremenim potrebama urbanog razvoja, čuvajući kulturno sećanje i identitet, te pospešujući održivi razvoj.
Pogoršanje situacije i reakcije civilnog društva
Uprkos mobilizaciji stručnjaka i civilnog društva u korist obnove i revitalizacije kompleksa, situacija se dodatno pogoršala 14. novembra 2024. godine, kada je Vlada Srbije odlučila da izbriše modernistički kompleks Generalštaba iz Registra zaštićenih kulturnih spomenika, otvarajući put za planirano rušenje u svrhu izgradnje velikog komercijalnog projekta nekretnina. Odluke Vlade donete su kršeći procedure propisane nacionalnim Zakonom o kulturnom nasleđu.
Ovo je izazvalo novi talas masovnih protesta stručnjaka za baštinu i organizacija civilnog društva u Srbiji, uključujući i stručni tim Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, koji su zatražili poništenje Vladinih odluka. Podnet je i formalni zahtev Ustavnom sudu Srbije da ispita usklađenost ovih odluka s Ustavom zemlje.
Obrazloženje Savetodavnog panela programa 7 najugroženijih lokaliteta:
„Modernistički kompleks Generalštaba u Beogradu, istaknuti primer modernističke grane poznate kao češki kuboekspresionizam, predstavlja važnu komponentu pejzaža grada i slojevite kulturne memorije Beograda, uključujući i disonantne memorijalne aspekte njegove uloge u najskorijoj istoriji šireg regiona.
Ovaj modernistički kompleks, koji je oštećen prilikom NATO bombardova 1999. godine, danas je suočen s neposrednom pretnjom rušenja radi stvaranja prostora za veliki komercijalni hotelsko-stambeni projekat. Predloženi projekat imao bi ogroman štetan uticaj na pejzaž zaštićenog istorijskog jezgra Beograda, koji je suštinski oblikovan kompleksom Generalštaba. Štaviše, takav projekat bio bi u suprotnosti s pravnom zaštitom ovog arhitektonskog i urbanističkog ansambla koja je uvedena 2005. godine, a koju je nedavno Vlada Srbije ukinula, kršeći odredbe Nacionalnog zakona o kulturnom nasleđu.
Neposredna pretnja rušenja kompleksa Generalštaba i njegove zamene novim neprimerenim građevinskim projektom treba biti sprečena kako u interesu Srbije tako i u interesu cele Evrope. Umesto toga, vlasti u Srbiji bi trebalo da započnu opsežnu konsultaciju sa stručnjacima i civilnim društvom o budućem projektu očuvanja i mogućoj adaptivnoj prenameni ovog modernističkog ansambla, prepoznajući njegov višeslojni značaj za kulturno nasleđe, i to na osnovu evropske vizije, vrednosti i najbolje prakse, kao što je predviđeno u članu 7. Faro konvencije o vrednosti kulturnog nasleđa za društvo, koju je Srbija potpisala i ratifikovala.
Očuvanjem modernističkog kompleksa Generalštaba u Beogradu, Srbija bi potvrdila svoju posvećenost očuvanju kulturnog nasleđa, koje predstavlja važan resurs za povezivanje ljudi kroz pravedan i harmoničan pristup atributima istorije, identiteta i održive budućnosti.“