Posle decenije ćutanja, povučenosti, zatvorenosti u svoje patnje i preslišavanja, sjajni glumac napisao je na 450 stranica autobiografiju.
Knjiga bolne istine, zavodljive tuge, nesebičnog preispitivanja, oporog priznanja, grešničke nade, očuvang dostojanstva, ljudske spoznaje.
Prema Vukotićevim rečima, Laušević plastično vaja i razgrće sudbine svojih zatvorskih drugova, slika galeriju kažnjenika, nesrećnika sabijenih iza rešetaka. Ali, na pojedinim mestima i sebe crta kao klovna, znajući da se predstava igra dugo, u više činova, u tuđoj scenografiji… Zato s vremena na vreme, stranice knjige natapaju vodoskoci šale, humora i topline, slapovi koji peru i telo i dušu.
– Ovo je knjiga bolne istine – zaključio je Vukotić. – Zavodljive tuge. Nesebičnog preispitivanja. Oporog priznanja. Grešničke nade. Očuvanog dostojanstva. Maštovitog traganja. Ljudske spoznaje.
