Reaktivni protesti proizvode promene samo ako prerastu u koordinirani i proaktivni pokret za promene koji objedinjuje socijalne i političke zahteve
Kada je reč o potencijalu protesta da proizvedu promene, jedna od najuticajnih tvrdnji u poslednjoj deceniji je tzv. Čenovet- Stefan hipoteza o 3,5 odsto. Na osnovu istraživanja stotina protesta ove dve autorke argumentuju tezu da ako u protestima aktivno učestvuje više od 3,5 odsto ukupnog stanovništva, oni dovode do izmena političkih garnitura na vlasti.
Nedavno održani protesti protiv eksploatacije litijuma, i to u vreme letnjih odmora i velikih vrućina, govore da protesti svojom masovnošću zadovoljavaju ovaj “tehnički” kriterij.
Ključni razlog za ovu masovnost je činjenica da su se protiv eksploatacije litijuma u istom frontu našli i proevropska i nacional demokratska opozicija , odnosno da je pitanje ekološke bezbednosti i suvereniteta izazvalo interes i revolt u širokom socijalnom luku od seljaka do akademika. Činjenica da ovoga puta proteste vode ekološka udruženja a ne opozicione partije je protestima, uz očite organizacione probleme, dodalo važan “ žargon autentičnosti” i smanjilo rizike od separiranja i međusobnog rivaliteta organizatora i učesnika protesta.
Dozu besa i revolta nosi i činjenica da je režim prevarno – posle prividnog povlačenja pred prethodnim talasom protesta protiv rudarenja litijuma, ponovno, kroz priču o ogromnim ekonomskim benefitima, uz brzopoteznu odluku o ukidanju prethodne, neustavne odluke Vlade, inače poslovično već sporog i nenadležnog Ustavnog suda , vratio iskopavanje litijuma u igru. Novost je sporazum o strateškim sirovinama sa Nemačkom koji treba da pokaže da će osim Kine i Rusije svoj udeo u eksploataciji prirodnih, strateških resursa dobiti i EU. Sporazum je doživljen i kao neka vrsta oproštajnice za istočne grehe i soliranje režima. Reakcija javnosti na sporazum je bila gotovo nepodeljeno negativna i doživljena kao novi dokaz licemerja političkog Zapada.
No i relativno uspešni, reaktivni protesti proizvode promene samo ako prerastu u koordinirani i proaktivni pokret za promene koji objedinjuje socijalne i političke zahteve, odnosno harmonizuje uporne proteste sa političkom strategijom koja uspešno parira kontrastrategiji vlasti.
Vučićevo spinovanje i preusmeravanje pažnje već rezultira pokretanjem pitanja referenduma o poverenju njemu koje treba da disciplinuje, pred provalijom gubitka vlasti, i brojne njegove glasače sklone zabrani rudarenja litijuma. Paralelno vođa ponovo silazi u narod jer populisti ne vole posrednike između sebe i svog naroda, i duboko zabrinut, obećava brzopotezno, vaninstitucionalno rešavanje njegovih životnih problema. Njemu i obećanom “kvantnom skoku u budućnost” nema alternative – dok drži sve poluge moći u svojim rukama.
Najzad, ako nema druge, on će kupovati vreme i time što će ekorealistima ponovo pružati nadu da eksploatacije litijuma neće biti sve dok ona ne bude ekološki bezbedna.
Ima li opozicija jedinstven i ubedljiv odgovor videćemo već u septembru.
Foto: mc.rs
