Senka Ukrajine sa svim već evidentnim posledicama na stanje i efektive u Evropi je svakako novi motiv za desnicu, što će u narednom period doći do konkretnog izražaja u raznim sferama od geopolitike do kulture
Zadnji veliki uspeh u Evropi levica je ostvarila pre godinu dana pobedom “semafor” koalicije SPD, Zelenih i Liberala u Nemačkoj. Posle toga, u prvoj polovini ove godine, na izborima u Mađarskoj ubedljivo je pobedio desni Fides. Poljska vladajuća Partija prava i pravde konsolidovala je vladajuću poziciju, a na početku jeseni su, najpre švedske desne demokrate i potom italijanska desna koalicija, ostvarili pobede i stvorili uslove za preuzimanje vlasti u tim zemljama od dotadašnje vladajuće levice. Ovogodišnji proboj desnice označio je na određeni način u političkom smislu i kraj dominacije levice u Evropi. Razlozi za proboj desnice u Evropi su u svakom pogledu višedimenzionalni. Međutim prednost imaju četiri razloga koji su ovaj proboj, po mojoj oceni, značajno podstakli i omogućili.
Najpre pandemija korona virusa sa ekonomskim i socio-psihološkim efektima i posledicama značajno je podigla ulogu državnih i paradržavnih mehanizama I, uz važno odsustvo solidarnosti, stvorila povoljan ambijent za ideološko-politička desna kretanja na političkoj sceni Evrope. Ovo posebno važi za suverenistička kretanja, suprostavljena neoliberalnim levim tendencijama u evropskom političkom miljeu. Taj proces još nije okončan, a senka pandemije, njenih posledica i mogućih efekata i dalje lebdi.
Nadalje, socijalno-ekonomske posledice krize evrozone iz 2008-2009. godine još nisu do kraja sanirane. Grčka je tek ovih dana izašla iz režima fiskalne kontrole. Ova situacija, kombinovana sa efektima pandemije, u toj oblasti i dalje proizvodi dejstva sa efektima jačanja suverenističkih tendencija.
Potom je tu migranska kriza, čije posledice iz 2015. godine još uvek u političkom i ekonomsko-socijalnom smislu nisu prevaziđene, a konzistentna politika na nivou EU nije do kraja definisana i još manje sprovedena. Naprotiv – preti novi talas, politička klima se zaoštrava, a radikalne i među njima desne tendencije – uključujući negativne poput ksenofobije – objektivno rastu. Nacionalno u pozitivnom, ali i nacionalističko u negativnom poimanju stanja rastu, što je za desnicu. Ako novi talas zaživi, što je više realno neko neizvesno, pojačaće desne tendencije i politička kretanja na nivou EU i Evrope u celini. Dodatno će produbiti problem imigrantske politike i funkcionisanja EU, kao i društvene animozitete širom kontinenta. U tom kontekstu kretanja po modelu švedskog i italijanskog iskustva su sasvim izvesna.
Zapadni Balkan već trpi sve posledice aktuelnih događanja zbog dominantne međuzavisnosti primarno sa EU u političkom, socijalno-ekonomskom, bezbedosnom i svakom drugom smislu. Uspon desnice u tom kontekstu i na ovim prostorima, mi se čini neizbežnim.
Na kraju, sa tektonskim promenama na evropskoj geopolitičkoj sceni posle ruske invazije na Ukrajinu 24.februara, stvoreni su izrazito realni uslovi da se ovaj trend uspona desnice nastavi iz prostog razloga što nacionalna tema i interes u zaoštrenim međunarodnim prilikama, kakvima tekući rat u Ukrajini nesumljivo pogoduje, prioritetno dolaze do izražaja. Uostalom ako postoji direktna uzročno-posledična veza između rata u Ukrajini, dakle na samom tlu Evrope, i jačanja desnice, onda pobede desnice u Švedskoj i Italiji to nedvosmisleno potvrđuju. Jednostavno, kriza ovog tipa u neposrednoj blizini po pravilu mobiliše nacionalni korpus i pogoduje desnim suverenističkim opcijama. Rat u Ukrajini je između ostalog proizveo još jednu krizu, krizu uloge i identiteta EU u evropskom i globalnom kontekstu. Naime, puno priklanjanje SAD i odsustvo kredibilnog postavljanja Brisela/EU na panevropskoj interesnoj temi, a sa posledicama koje Evropa već neposredno trpi na planu generalno ekonomije, energetike, standard, socijale i sl., utiče značajno na politički ambijent na relaciji centar/Brisel-zemlje članice. Evidentan je porast otpora prema centru/Briselu zbog politike prema ratu i posledicama koji objektivno jača suverenističke tendencije u temeljima EU. Senka Ukrajine sa svim već evidentnim posledicama na stanje i efektive u Evropi je svakako novi motiv za desnicu, što će u narednom period doći do konkretnog izražaja u raznim sferama od geopolitike do kulture, obrazovanja i onih domena koji dodiruju same društvene korene i nacionalne interese pojedinih subjekata na evropskom tlu.
Zapadni Balkan već trpi sve posledice aktuelnih događanja zbog dominantne međuzavisnosti primarno sa EU u političkom, socijalno-ekonomskom, bezbedosnom i svakom drugom smislu. Uspon desnice u tom kontekstu mi se čini neizbežnim. U kom obimu i sadržaju zavisiće u dobroj meri i od efekata pomenute međuzavisnosti, ali i tempa i obima razvoja i posledica tekućih kriza. Već je nesporno da nacionalne i suverenističke tendencije vidljivo rastu, pri čemu valja na kraju reći zbog objektivne slike da ni sama levica na našim prostorima od toga nije imuna.
