U nastavku dijalog potrebna je veća kreativnost od one koja je do sada ispoljavana jer će se na stolu naći brojna pitanja koja, do sada, nisu raspravljanja, poput izmirivanja međusobnih potraživanja, i uspostavljanje dogovorene Zajednice srpskih opština. Neće moći da se izbegnu pitanja priznanja i demarkacije.
Briselski dijalog je, u poslednje tri godine, poput umirućeg pacijenta okruženog brojnim doktorima (političarima, birokratama, diplomata i eksperata) koji, umesto odlučne terapije, poveremeno održavaju konsultacije (najčešće uu večeru), da li bi pacijenta terbalo lečiti. Njihove razmene mišljenja i čestih političko – propagandnih udaraca, pozivaju sledbenike na mobilazaciju. Ova mobiliaziacija je više usmerena ka sukobljavanju nego ka stvarnju podrške za dijalog i dogovore. Cilj je nametanje jednostranog rešenja ali se u stvarnosti održava status quo. Pri tome se širi odbijanje bilo koje promene. Na kraći rok, to neprihvatanje vodi produbljavanju krize i novom sukobu. To, sa svoje strane, primorava javnost, vođstva Kosova i Srbije i međunarodne aktere da izaberu između obnove sukoba i dijaloga o normalizaciji.
Imneovanje specijalnih izaslanika SAD (Matt Palmer za Zapadni Balkan i Richard Grenell za briselski dijalog) i najava Evropske komisije da će imenovati svoje izaslanike budi nadu da če dijalog i proces normalizacije biti oživljeni. Dva pisma i jedna izjava o namerama koje su predstavnici Srbije i Kosova potpisali u prisutvu Grenela, uz zavidnu veštinu ovoga u političko – propagandnom marketing, stvaraju verovanje da se ekonomijom može ostvariti poboljšanje života ljudi. Međutim, takse vlade Kosova na proizvode iz Srbije i Bosne i Hercgovine podsećaju da ekonomija nije svemoguća; da je za održivi razvoj i demokratsku izgradnju Srbije i Kosova potrebna puna normalizacija.
Udruženi napori članica Quinte da ohrabre novoizabranu vladu Kosova da ukine takse, a vlasti Srbije da obustave aktivnosti delegitimacije priznavanja nezavisnosti i članstva Kosova u svim međunarodnim organizacijama, trebalo bi da stvore uslove za obnovu politi
kog dijaloga.
Udruženi napori članica Quinte da ohrabre novoizabranu vladu Kosova da ukine takse, a vlasti Srbije da obustave aktivnosti delegitimacije priznavanja nezavisnosti i članstva Kosova u svim međunarodnim organizacijama, trebalo bi da stvore uslove za obnovu političkog dijaloga.
U cilju obnove dijalog i postizanja održivog političkog rešenja trebalo bi imati sledeće činjenice:
Prvo, Srbija i Kosovo ne mogu same i jednostranim merama razreše sadašnju krizu. Kosovo ne može iz ove krize da izađe nagrađeno sa punim priznanjem sopstvene državnosti od strane Srbije. Zahtev za “međusobim i održivo priznanje” će morati sačeka neka nova vremena i drugačije ekonmske, političke i bezbednoste okolnosti. Srbija ne može obezbediti ekonomski napredak i bezbednost srpske zajednice na Kosovu a da nesarađuje sa vlastima Kosova. Kosovu, pak, ne pomaže jednostrano insitiranje na svojim krajnjim interesima. Valja se pridržavati pravila ravnopravnosti a ne jednakosti ili bilo kakvih mera reciprociteta.
Drugo, potrebna je veća kreativnost od one koja je do sada ispoljavana jer će obnovljeni dijalog morati da nađe odgovori na brojna pitanja koja, do sada, nisu raspravljanja, poput izmirivanja međusobnih potraživanja ali i da omogući uspostavljanje dogovorene Zajednice srpskih opština (ZSO). Neće moći da se izbegnu pitanja priznanja i demarkacije.
U prazvoju kreativnosti valja uvažiti sledeće principe. Prvi je da i ako nema izvesnog odgovora na pitanje da li i kada se Kosovo biti prepoznato kao punopravni član međunarodne zajednice, do njega se može doći mirnim putem, kroz dijalog I noramlizaciju Srbije i Kosova I njihovi odnosa. Naravno, to nije dovoljno ako nema dogovora “velikih igrača” (EU, SAD, Rusija i Kina);
Drugi princip – umesto “konačnog rešenja” valja se pripremiti za putovanje u nekoliko etapa. Prva etapa bi se trebalo završiti članstvom Srbije u EU i otvaranjem realne perspktive punog priznanja Kosova. Do tada važi pravilo statusne neutralnosti sadržanom u tekstu Rezolucije GS UN o dijalogu podržanom od strane EU i u poglavlju 35 okvira za pregovore Srbije i EU.
