Američko-kineski geopolitički i bezbednosni rivalitet oblikovaće međunarodni sistem, u kojem će drugim zemljama, uključujući i Srbiju, pitanje kako se pozicionirati predstavljati veliki izazov
Poslednja runda razgovora između Kine i vodećih evropskih zemalja poput Nemačke i Francuske govore o tome da za Evropu Kina ostaje strateška dilema koju nije lako rešiti. Kina ne odustaje od evropskog tržišta, ali ostaje svesna da su odnosi poremećeni, naročito nakon pandemije COVID-19 i rata u Ukrajini. Kina je izabrala tri zemlje za turneju. Francusku de facto političkog lidera EU i dve zemlje na kojima su na vlasti elite koje su otvorene prema Kini, Srbija i Mađarska, kako bi se pokazalo da Kina i dalje ima uticaj u Evropi. Sa druge strane, Evropa i dalje smatra da je Kina sve važnija za socio-ekonomski prospertitet kontinenta, ali u Kini vide pretnju kada je u pitanju potencijalna sposobnost Kine da diktira globalne tehnološke standarde, pravila međunarodne trgovine, kao i da potencijalno dominira nad globalnim lancem snabdevanja i međunarodnim ekonomskim institucijama. To je glavni razlog zašto EU tretira Kinu kao ekonomskog partnera, ali je u svojim strateškim dokumentima definiše kao „sistemskog rivala“, rivala koji zagovara drugačiju koncepciju međunarodnog sistema od evropske.
Srbija koja sarađuje sa Kinom zato što je svesna kineskog ekonomskog uspona nije tolika anomalija u odnosu na ostatak Evrope
U tom pogledu, Srbija koja sarađuje sa Kinom zato što je svesna kineskog ekonomskog uspona nije tolika anomalija u odnosu na ostatak Evrope. Trenutak gde srpska saradnja sa Kinom postaje problem je onaj gde Srbija sarađuje sa Kinom na način koji se doživljava kao nastup Kine sa pozicije “sistemskog rivala”. Onda kada Kina erodira privlačnost EU ili implementira projekte koji nisu u skladu sa standardima EU. Međutim, EU nije glavna kočnica srpsko-kineskog partnerstva, već SAD kojima će Kina biti jedini direktni izazivač u XXI veku. Srbija već sada pokazuje da je svesna američkog faktora u svojoj saradnji sa Kinom pošto više niko ne priča o tome da kineske firme instaliraju 5G infrastrukturu u Srbiji, a odbrana je bila jedna od oblasti koje nisu bile obuhvaćene razmenjenim memorandumima između srpske i kineske strane tokom Sijeve posete. Rusija je malo drugačija, pošto je ona isto bila partner za mnoge evropske vlade u prošlosti. Međutim kako nakon prvobitne krize u Ukrajini 2014. godine, a naročito nakon 2022. godine imamo spaljivanje mostova između Evrope i Rusije, srpsko-ruski odnosi počinju da se doživljavaju kao potencijalna pretnja i platforma za Moskvu da remeti evropske interese na Balkanu. Rusija će biti izazov, ali Kina ostaje dilema XXI veka, pošto će američko-kineski geopolitički i bezbednosni rivalitet oblikovati međunarodni sistem, stvarajući dilemu za sve druge zemlje, uključujući i Srbiju, kako se pozicionirati.
