Kako će izgledati političke promene usled različitih ishoda sukoba u Ukrajini unutar pojedinih zemalja, posebno u Srbiji, zavisiće pre svega od političkih odluka koje će se donositi. Srpska politika je tradicionalno neodlučna, pa će verovatno i ovog puta čekati da odluke donesu drugi, a javnost će se žaliti na nepravednost sveta, zapadnog naravno.
Ideja o novom poretku je strateška motivacija ruske agresije na Ukrajinu. Pitanje je naravno da li sredstvo vodi cilju.
Koji je cilj? Politički posmatrano ruske vlasti teže odnosu snaga koji se može nazvati svetskim savetom, dakle ponajbolje formalnom dogovoru velikih sila o podeli sfera uticaja i o postupku kojim bi se dogovarale o upravljanju svetom. I, posebno kada je reč o Rusiji i Americi, kako da se upravlja Evropom.
Ekonomska strana ove strategije nije jasna. Jer bi mogla da bude suprotna globalizaciji trgovine i ulaganja i bila bi zamenjena nekom vrstom regionalizma, dakle privrednom saradnjom u privrednim blokovima. Problem sa tim je što nije izvesno da bi to odgovaralo Kini. A kinesko savezništvo je svakako nužan uslov da bi se uopšte moglo razgovarati o ideji novog poretka.
Agresija na Ukrajinu je trebalo da pokaže da se ruski interesi moraju poštovati jer će se videti da se ne može ignorisati njena vojna moć i njen značaj za svetsku privredu, pre svega kao snabdevača energentima i sirovinama, a donekle i hranom.
Nije izvesno da će novi poredak do kojeg će doći biti onaj kojem su težile ruske vlasti ili neki drugi. U slučaju ovog poslednjeg nastaće novi svetski poredak sa umanjenim ruskim uticajem. Kada je reč o balkanskim zemljama, povećaće se značaj Evropske unije i šteta po one zemlje koje su iz jednog ili drugog razloga ostale izvan nje
Za uspeh koji bi se ogledao u prihvatanju da se uspostavi novi poredak kojim bi se prihvatila svetska i pres svega evropska uloga Rusije bila je potrebna (i) politička volja ruskog naroda, (ii) brza vojna pobeda u Ukrajini, i (iii) privredni poremećaj pre svega u Evropi zbog rasta cena iz ruskog uvoza. Kako sada stoje stvari ni jedan od ova tri uslova nije ispunjen vojnom agresijom na Ukrajinu. Okupacija Ukrajine se odužila, strahuje se da bi mogla da se izgubi politička podrška u ruskom narodu i u eliti, a privredne posledice veoma strogih, sveobuhvatnih i jednoglasnih sankcija su teže po Rusiju nego po evrospke privrede o američkoj da se i ne govori.
Pa nije izvesno da će novi poredak do kojeg će doći biti onaj kojem su težile ruske vlasti ili neki drugi. Ukoliko izostane ubedljiva ratna pobeda u Ukrajini i politički ishod bude na štetu ruskih vojnih ciljeva, uz privredne probleme sa kojima će se Rusija suočiti, poredak koji će se uspostaviti posle relativnog neuspeha ruske moći će biti na štetu ruskog svetskog i evropskog uticaja. Jednim delom, i verovatno najvažnijim, usled povećanog jedinstva u Evropskoj uniji i u NATO savezu. Povećaće se uticaj Kine pogotovo ukoliko se ona založi za očuvanje globalnog privrednog sistema jer ima veliki interes da izvozi i ulaže u strane zemlje. Pa će nastati novi svetski poredak sa umanjenim ruskim uticajem, što ne može a da nema posledice po rusku politiku i privredu.
Nije teško videti koje će biti posledice po balkanske zemlje. Povećaće se značaj Evropske unije i šteta po one zemlje koje su iz jednog ili drugog razloga ostale izvan nje. Kako će izgledati političke promene unutar pojedinih zemalja, posebno u Srbiji, zavisiće pre svega od političkih odluka koje će se donositi. Srpska politika je tradicionalno neodlučna, pa će verovatno i ovog puta čekati da odluke donesu drugi, a javnost će se žaliti na nepravednost sveta, zapadnog naravno.
