Trebalo bi da sagledamo najbolja kulturološka, ekonomska i ostala iskustva sa svih strana i pokušamo da ih primenimo, da se u izvesnoj meri formiramo kao zajednički skup vrlina, a da ono što je samo naše čuvamo, oplemenjujemo i ponosno predstavljamo
Naša zemlja se oduvek nalazila na živopisnoj vetrometini između istoka i zapada, ali, što se ređe primećuje i pominje, i između severa i juga. Mislim da bismo taj izazovni položaj, koji je često značio i nevolju, mogli da promišljeno pretvaramo u prednost – da budemo pomalo mistični, živopisni, inspirativni istok zemljama zapada a savremen, svetao i otvoreni zapad zemljama istoka. Topli, gostoljubivi i veseli jug severu i zeleni, napredni i razvijeni sever jugu.
Možda bismo mogli da sagledamo najbolja kulturološka, ekonomska i ostala iskustva sa svih strana i pokušamo da ih primenimo, da se u izvesnoj meri formiramo kao zajednički skup vrlina, a da ono što je samo naše čuvamo, oplemenjujemo i ponosno predstavljamo. Tako bi zemlje sa raznih strana sveta gledale u nas kao na nešto prepoznatljivo i blisko, a opet sasvim drugačije i nadahnjujuće. Srbija bi trebalo i dalje da teži poziciji jednog od centara, jer oko centara se sve vrti. U centrima je najživlje, centri su centri zbivanja. Centri imaju gravitaciju a ona privlači sve unaokolo, uključujući i pažnju. Centri su najbogatiji. Centri su najlepši. Centri su najvažniji.
Voleo bih da Srbija postane zemlja ravnoteže, jer balans je najprepoznatljiviji rukopis i lepote i mudrosti.
U centrima deluju dve snažne sile. Dakle, trebalo bi da pronađemo balans između dva principa – okrenutost drugima i okrenutost sebi. Ako ravnoteža drži kosmos na okupu, koliko je tek važna i dragocena za jednu državu? Voleo bih da Srbija postane zemlja ravnoteže, jer balans je najprepoznatljiviji rukopis i lepote i mudrosti.
Postoje vremena u kojima je nastalo mnoštvo velikih, značajnih stvari za prostor u kojem se stvaralo. Postoje i vremena u kojima dela jednostavno nisu nastajala, ili makar nisu opstajala. Na ovim prostorima je, u pojedinim periodima, nastalo mnogo toga. Sada su nam ponovo potrebna dobra vremena, i trebalo bi ih promišljeno ostvariti. Mislim da je za Srbiju važan i balans između prošlosti i sadašnjosti. Naša zemlja se nalazi na teritoriji na kojoj su Lepenski vir, Vinča i bezbroj otkrivenih i neotkrivenih kolevki kulture. Dakle, imamo prošlost koja je važna i velika, u svetskim razmerama. Zbog toga, potrebna nam je jednako značajna sadašnjost. To je mnogo posla za stvaraoce. Mnogo je velikih ljudi smatralo da je stvaranje jedino delanje sa smislom. Možda i jeste, ali unutar šireg pojma – treba stvoriti i okruženje za stvaranje. Konačno, koliko su kreativci uspeli da promene naše poimanje Srbije i koliko je Srbija dala njima? Dosta, iako toga nikada ne bi trebalo da bude dosta.
