Nedostatak adekvatne regulacije i javne kontrole stvara plodno tlo za korupciju, koja neizbežno rezultira višim troškovima i nižim kvalitetom, na štetu građana Srbije.
Zamislite da pravite tortu. Ne držite se recepta, ne koristite proverene namirnice, a tortu pravi neko ko nikada ranije ništa nije kuvao. Pritom torta košta kao najskuplji specijalitet iz Beča, Pariza, Njujorka ili Tokija. E to je stanje javnih projekata u Srbiji.
Odsustvo adekvatne regulacije i odsustvo javnosti u radu direktno kreira plodno tlo za korupciju, a korupcija neminovno vodi do većih troškova i/ili nižeg kvaliteta, a sve na štetu građana Srbije.
Javni projekti u Srbiji u velikoj meri ne poštuju tehničke, finansijske ni upravljačke prakse. Aktuelna vlast već više od decenije vrši konstantnu deregulaciju smanjujući zahteve za stručnošću u svim oblastima – građevini, saobraćaju, obrazovanju… U prvi plan stavljaju se interesi investitora neretko na uštrb bezbednosti. Poslove na Železničkoj stanici u Novom Sadu izvodile su firme bez adekvatnog prethodnog iskustva u radovima na projektima sličnog karaktera što direktno povećava rizik projekta u smislu rokova, troškova i kvaliteta isporučenog rezultata, pa samim tim i bezbednosti.
Za projekte poput EXPO, gde nedostaje javna studija opravdanosti, informacije dobijamo isključivo od predsednika države što je neprihvatljivo i neustavno
Novi set zakona koji je odlazeća Vlada predložila Narodnoj skupštini ide do te mere u apsurd da predviđa da se objekti u okviru projekta EXPO mogu pustiti u rad bez upotrebne dozvole, da se može započeti gradnja bez ocene uticaja projekta na životnu sredinu i nepokretna kulturna dobra. Sve ovo govori da smo svakodnevno sve dalje od sistema za koji bismo mogli da reći da je uređen u skladu sa potrebama građana.
Netransparentnost i odsustvo javnosti u radu takođe su veliki problema javnog sektora u Srbiji. Pod velom tajnosti ugovora građani nemaju adekvatan uvid u to šta se radi, zašto se to radi, koliko će da košta, koliko će da traje i kakve će koristi biti za društvo. Mi ne znamo da li javni projekti imaju formalne rukovodioce i ako ih imaju ko su oni, koje su im kompetencije, kako su izabrani. Ove informacije morale bi biti javno dostupne.
Neke javne projekte vlast brani kordonima policije jer ih javnost ne želi, kao npr. projekat uklanjanja Savskog mosta. Za neke projekte, kao što je EXPO koji će potrošiti milijarde evra narodnih para, nemamo javno dostupnu studiju opravdanosti. To je neprihvatljivo. O tim projektima možemo čuti i videti jedino na KZN Predsednika Republike Srbije čija to nikako nije nadležnost u skladu sa Ustavom Srbije.
Beskompromisna primena zakona praćena hitnim unapređenjem regulative i jačanjem uloge profesije jedini je put za ozdravljanje svih sfera društva pa tako i budućih infrastrukturnih projekata.
