Danas uspeh u procesu evropske integracije nije moguće meriti krupnim koracima ka članstvu, ili građanima nerazumljivom otvaranju klastera. Vreme je da se vratimo osnovama evropske integracije, i najbitnijem razlogu, zbog kojeg smo na „evropski put“ krenuli. Razlog su koristi i boljitak za našeg čoveka po meri evropskih propisa i standarda.
Okolnosti, a samim tim i izazovi u kojima se odvija proces evropske integracije Srbije, ali i čitavog našeg regiona, nisu bile zahtevnije i kompleksnije u nekoliko proteklih decenija. Razlog ponajmanje leži u promeni metodologije pregovora o članstvu. Malo je generacija koje u toku svog životnog veka svedoče krupnim i istorijskim promenama. Naša generacija je nakon kraja Hladnog rata, kada smo bili nemi posmatrač, na putu da svedoči još jednoj promeni epohalnih razmera. Ovoga puta imamo prilike da doprinesemo pokušaju da kroz takve promene prođemo što bezbolnije. Promene ekonomske, socijalne i bezbednosne mape Evrope, utiču da ciljevi koje postavljamo budu realniji, pa i egzistencijalniji. Na kraju smo godine u kojoj se energetska bezbednost neće ocenjivati isključivo uspehom u skupocenoj diversifikaciji energetskih izvora snabdevanja, već obezbeđivanjem primarnih energenata za funkcionisanje naše privrede i zadovoljenja osnovnih potreba naših građana. Ni proces evropske integracije nije izuzetak. Danas uspeh u procesu evropske integracije nije moguće meriti krupnim koracima ka članstvu, ili građanima nerazumljivom otvaranju klastera. Vreme je da se vratimo osnovama evropske integracije, i najbitnijem razlogu, zbog kojeg smo na „evropski put“ krenuli. Razlog su koristi i boljitak za našeg čoveka po meri evropskih propisa i standarda.
Šta nam je najvažnije?
Najpre, unapređenje vladavine prava. To je prioritet ove vlade i naš je zadatak da što pre dostignemo sva ona merila iz pristupnog procesa kako bi najpre naši građani videli da sprovođenje planiranih reformi obezbeđuje značajno viši stepen pravne sigurnosti za sve nas i veće poverenje u javne institucije. Sa druge strane, važno je i da naši evropski partneri vide rešenost svih grana vlasti da Srbija bude funkcionalnija i stabilnija.
U saradnji sa Venecijanskom komisijom nastavljen je rad na izradi sudskih i tužilačkih zakona, čije usvajanje se očekuje početkom sledeće godine u skladu sa rokovima predviđenim izmenama Ustava. Time će se ojačati nezavisnost sudstva i samostalnost javnog tužilaštva. Ove promene, prema kojima izbor sudija i tužilaca više neće biti u nadležnosti Narodne skupštine, već Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva, dodatno će doprineti da pravda bude dostupnija svim građanima Srbije, a samim tim i ugledu pravosudnih profesija u društvu.
Ove promene u pravosudnom sistemu, uticaće na delotvorniju borbu protiv korupcije. Prvi sledeći važan dokument na kojem započinjemo rad jeste izrada nove Strategije za borbu protiv korupcije koja će biti usvojena u prvoj polovini naredne godine.
Za treće važno pitanje iz ove oblasti, za slobodu medija, svakako je najvažnije da je nastavljen rad na izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima. Ovi propisi treba da obezbede povoljno okruženje za slobodu informisanja, protok ideja i mišljenja i ostvarivanje javnog interesa koje će dovesti do uređenog i bogatog medijskog tržišta. Takođe, rezultat će biti i sprovođenje transparentnijeg i pravičnijeg sufinansiranja medijskih sadržaja u javnom interesu, kao i povećanje transparentnosti u vlasništvu i oglašavanju medija i jačanje nezavisnosti medijskog regulatora.
U pogledu vizne liberalizacije, biće nastavljen rad na daljem usklađivanju sa EU listama trećih zemalja za koje je potrebna viza, posebno sa onim koje predstavljaju rizik od neregularne migracije, po bezbednost EU, ali pre svega bezbednost Srbije. Paralelno sa tim radićemo na važnom segmentu jačanja regionalne saradnje u borbi protiv krijumčarenja migranata.
Kada je pak reč o finansijskoj podršci EU, ono na čemu smo posebno zahvalni Evropskoj uniji jeste da je u uslovima ozbiljne energetske krize u Evropi našla način da pored redovne podrške za sprovođenje reformi u oblasti energetike, odobri i dodatnu hitnu bespovratnu budžetsku pomoć u iznosu od 165 miliona evra. Tim novcem ublažićemo negativne posledice krize na građane i privredu, posebno na mala i srednja preduzeća.
Bili smo u prilici da čujemo i spremnost EU da opredeli dodatna sredstva u iznosu od 500 miliona evra za realizaciju prioritetnih infrastrukturnih projekata u regionu i sa mnogo optimizma očekujemo da će već na Samitu šefova država i vlada početkom decembra biti donete odluke koje omogućiti da krenemo u sprovođenje projekata koje smo spremili da ih bespovratnim sredstvima finansira EU.
Ono na čemu smo posebno zahvalni Evropskoj uniji jeste da je u uslovima ozbiljne energetske krize u Evropi našla način da odobri i dodatnu hitnu bespovratnu budžetsku pomoć Srbiji u iznosu od 165 miliona evra. Tim novcem ublažićemo negativne posledice krize na građane i privredu, posebno na mala i srednja preduzeća
Za Ekonomsko-investicioni plan za Zapadni Balkan još je u avgustu ove godine doneta odluka da se bespovratnim sredstvima u iznosu od preko 220 miliona evra obezbedi realizacija projekata u oblastima saobraćajnog, energetskog i digitalnog povezivanja i unapređenja zdravstvene infrastrukture. Očekujemo da će do kraja godine biti donete nove odluke koje zapravo znače da ćemo dalje razvijati naše saobraćajnice, energetska i ekološka postrojenja, koje su od ogromnog značaja za naš održivi razvoj i povezivanje sa susedima.
Ovo je prilika i da pomenem još jedan važan segment pristupnog procesa, a to su programi prekogranične i transnacionalne saradnje, u kojima u finansijskoj perspektivi 2021-2027, učestvuje i Srbija. Ovih deset programa saradnje sa susedima, Mađarskom, Rumunijom, Bugarskom, Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom, Severnom Makedonijom, dopunjuju se programima transnacionalne saradnje za Jadransko-jonski i za Dunavski region, kao i program međuregionalne saradnje gradova (URBAKT). Kroz sve ove programe će u narednih sedam godina korisnicima iz Srbije i drugih država učesnica biti na raspolaganju gotovo 400 miliona evra – ova sredstva će biti iskorištena za povezivanje ljudi, zajednički rad na razvoju a time i boljem razumevanju i saživotu.
Da bismo sagledali razmere rezultata ovih programa podsetiću da je do danas sprovedeno 1366 projekata, u ukupnoj vrednosti od preko 400 miliona evra, u kojima je učestvovalo čak 1660 institucija i organizacija iz Srbije, iz lokalnih sredina. Tako smo, na primer, došli do broja od 878 kilometara izgrađenih ili obnovljenih puteva, pešačkih ili biciklističkih staza, finansirano je više od 180.000 komada razne opreme koja se koristi, između ostalog, u bolnicama, školama, muzejima… Obučeno je više od 67.000 ljudi za razne dodatne veštine, više je od 220 rekonstruisanih ili izgrađenih objekata u lokalnim sredinama sa obe strane granice. Ono što nam je važno jeste da je Evropska komisija odobrila gotovo sve programe za narednu perspektivu, da su neki već otpočeli sa sprovođenjem, a za programe Rumunija-Srbija i transnacionalni program za Dunavski region, prvi javni pozivi za dostavljanje predloga projekata upravo su u toku.
Zapravo, ovo su samo neki elementi koji potvrđuju da je pristupanje Evropskoj uniji proces koji ima mnogo aspekata bitnih za svakodnevni život građana i zato nam je posebno važno da unapredimo komunikaciju o značaju i koristima od članstva Srbije u EU. Civilno društvo, svi građani Srbije, imaju otvoreni poziv da nam u tom zadatku pomognu da svi bolje razumeju šta zapravo znači proces evropskih integracija.