Pri ovakvoj razapetosti društvene i politike interpretacije ekoloških problema, razumljivo je što i pored toga što u Srbiji postoje relativno brojne lokalne inicijative, izostaje sinergetski politički savez postojećih inicijativa.
Društveni tretman ekoloških problema danas je razapet u trouglu koji označavaju tri pitanja. S jedne strane je stvarna potreba da se organizovano politizuju najvažnija ekološka pitanja kao puta za njihovo rešavanje – ekološka pitanja su politička pitanja, ukoliko politiku razumevamo u humanom diskursu. S druge strane, neophodno je organizacijsko povezivanje relativno brojnih lokalnih ekoloških inicijativa. Umesto jednostranog razumevanja stare krilatice „Misli lokalno, deluj globalno“, ili obratno na čemu insistiraju pojedini eko aktivisti, poentu valja staviti na spajanje mišljenja i delanja i na jedinstvu lokalnog i globalnog.
Na trećoj strani nalazimo zloupotrebu ekoloških tema u cilju promocije političkih stranaka. Pri ovakvoj razapetosti društvene i politike interpretacije ekoloških problema, razumljivo je što i pored toga što u Srbiji postoje relativno brojne lokalne inicijative, izostaje sinergetski politički savez postojećih inicijativa. U ovom kontekstu obećavajuće deluje “Zeleni dogovor za Srbiju“ Nebojše Zelenovića, koja kroz Otvorenu građansku platformu „Akcija“ zasada okuplja 28 ekoloških organizacija iz oko 60 gradova. Važno je istaći da se u ovom pokušaju „zelena politika“ ne shvata usko, niti se celokupna aktivnost projektovane organizacije redukuje na usko shvaćeno ekologiju (a poznato je, da „jednoproblemske“ partije – single-issue party – veoma retko postižu neki značajniji uspeh).
Birači, bilo da su pristalice partija na vlasti ili opozicije misle da je napredak Srbije povezan sa brigom o zaštiti životne sredine. No, sa druge strane, samo tri posto ispitanika je reklo da bi glas dalo nekoj ekološkoj partiji šo je rezultta distanciranja od (svake) politike lidera ekoloških akcija.
Pitanje je, međutim, da li postoji i koliko je široka podrška građana za rešavanje najaktuelnijih ekoloških problema. O tome kako građani vide ekološke probleme i posebno probleme zaštite životne sredine IIC Demostat je u poslednje tri godine obavio pet javnomnjenskih istraživanja. Pomenuću samo dva nalaza iz poslednjeg istraživanja (kraj jula ove godine, telefonska anketa na uzorku od 1200 ispitanika).
Jedino istovetno opredeljenje između dva opozitna stava o zaštiti životne sredine koje daju i pristalice partija na vlasti i pristalice partija koje su bojkotovale prošle palamentarne izbore, jeste vrednosni stav da je napredak Srbije povezan sa brigom o zaštiti životne sredine. Tako misli 71 posto pristalica partija na vlasti i 71 posto pristalica bojkot opozicije. Suprotni stav koji imlicitno zastupa ovdašnja vlast, i po kojem teba brinuti o ekonomskoj koristi bez obzira na ekološku štetu, podržava oko jedne petine građana.
No, sa druge strane, na pitanje za koga biste glasali ako bi sutra bili parlamentarni izbori, samo tri posto ispitanika je reklo da bi glas dalo nekoj ekološkoj partiji. Očito da je nerazumno distanciranje od (svake) politike lidera ekoloških akcija uzelo danak. Biće tako i dalje ako se nastavi sa manipulacijom po kojoj su moguće društvene promene mimo politike.
