Francuska i Nemačka imaju različite poglede na saradnju sa Kinom, ali njihovi interni razlozi za takve poglede ne moraju se autmatski odnositi i na njihov stav o srpsko kineskim odnosima
Na razgovorima u Parizu početkom maja meseca ove godine između predsednika Emanuela Makrona (Emmanuel Macron) i kineskog predsednika Si Đinpinga bila je prisutna Ursula fon Der Lajen (Ursula von der Leyen) predsednica Evropske komisije ali ne i takođe pozvani nemački kancelar Olaf Šolc (Olaf Scholz). Šolc je u posetu Kini otišao nešto ranije u aprilu, u pratnji na desetine nemačkih privrednika. Ova činjenica govori o razlikama u strateškom pristupu dve velike evropske države. U suštini Francuska se zalaže za podizanje evropskih carina na kineske tehnološke proizvode poput solarnih panela, automobila i slično. Francuzi smatraju da evropska preduzeća ne mogu da razviju nove tehnologije sve dok su izložena kineskoj konkurenciji, koja uzgred budi rečeno uživa subvencije kineske države.
Francuska bi mogla imati nešto više razumevanja za srpska nastojanja da poveća privrednu saradnju sa Kinom.
Makron takođe traži jednake uslove za evropske kompanije na kineskom tržištu, bez bilo kog oblika diskriminacije. Razlike između nemačke i francuske trgovinske razmene sa Kinom su velike. Jedna iznosi oko 240 a druga nešto manje od 100 milijardi evra u 2023. godini. Posle gubitka ruskog tržišta izvozno orijentisani Nemci ne bi želeli ni na koji način da ugroze izvoz svojih mašina i automobila u Kinu, te izbegavaju da ugroze kineske interese u Evropi. Pogledi dve ključne članice Evropske unije na Srbiju se donekle razlikuju. Francuzi imaju nešto više razumevanje za srpske vitalne privredne i nacionalne interese. U tom smislu, možda bi sa francuske strane bilo moguće očekivati nešto više razumevanja za srpska nastojanja da poveća privrednu saradnju sa Kinom. Ipak i Nemci i Francuzi strahuju od mogućeg kineskog političkog uticaja u Srbiji koji bi nastupio kao posledica povećanja privredne razmene između dve zemlje. Što se tiče naših odnosa sa Rusijom, tu je pristup drugačiji obzirom da su članice Evropske unije uvele sankcije Ruskoj Federaciji, da snabdevaju Ukrajinu oružjem, humanitarnom pomoći ali i da dotiraju ukrajinski budžet. Praktično Evropska unija i Rusija su jednoj vrsti nedeklarisanog rata. U tom kontekstu države članice Evropske unije bi želele da se Srbija jasno distancira od Rusije, pre svega time što bi se pridružila evropskim sankcijama prema ovoj zemlji.
