Prizor i sadržaj debata u skupštini ili stanje u pojedinim medijima predstavljaju ilustraciju gubljenja tradicije otvorenog društvenog dijaloga u zemlji, odsustva tolerancije, slobodne rasprave i prava manjinskih političkih stavova, kao osnova svake demokratije i demokratskog odlučivanja.
Možda bi se pitanje moglo posmatrati iz dva ugla: u međunarodnom i unutrašnjem kontekstu. U prvom slučaju, tema je pitanje realne suverenosti jedne manje zemlje, konkretno Srbije, u odnosu na uticajne međunarodne faktore – bilo velike sile i/ili veliki kapital, koji „vlada“ svetom. Nema sumnje da različiti međunarodni činioci imaju određeni uticaj na odlučivanje u pojedinim slučajevima, ali ne bih se složio sa banalnim „kafanskim“ komentarima da „stranci donose najvažnije finalne odluke“ u Srbiji.
Unutrašnji kontekst se odnosi na pitanje funkcionisanje političkog sistema u Srbiji, koji pokazuje značajan stepen odstupanja od slova ustavnih i zakonskih rešenja kada su u pitanju formalne i realne nadležnosti u odlučivanju od strane pojedinih institucija. Ustavno načelo podele nadležnosti između zakonodavne, izvršne i sudske vlasti u stvarnosti nije u dovoljnoj meri zastupljeno. Centralizacija u donošenju svih važnih odluka na državnom ili lokalnom nivou se i ne prikriva. Bez slobodne i široke debate i učešća javnosti prilikom odlučivanja o važnim pitanjima, negativne posledice pogrešnih odluka se na duži rok teško mogu izbeći.
Nema sumnje da različiti međunarodni činioci imaju određeni uticaj na odlučivanje u pojedinim slučajevima, ali ne bih se složio sa banalnim „kafanskim“ komentarima da „stranci donose najvažnije finalne odluke“ u Srbiji.
Kao što je to davno rečeno: „vlast korumpira a apsolutna vlast korumpira apsolutno“. U „zarobljenoj državi“ vladine ili lokalne institucije postaju plen partokratije, dok se odluke neretko donose u funkciji privatnih interesa manjih grupa, nauštrb načela „res publica“. Može se konstatovati da ima i dobrih rezultata, pa i napretka u oblasti ekonomije ili spoljne politike Srbije. S druge strane, prizor i sadržaj nekih debata u skupštini ili stanje u pojedinim medijima predstavljaju ilustraciju gubljenja tradicije otvorenog društvenog dijaloga u zemlji, posebno kada su u pitanju principi tolerancije, slobodne rasprave i prava manjinskih političkih stavova ili odgovornosti prema javnosti, kao osnova svake demokratije i demokratskog odlučivanja.
Bliže svakodnevnom životu, primeri izgradnje oblakodera tik ispod Kalemegdana, investicioni radovi na prostoru najvažnije beogradske „fabrike vode“ u Makišu ili nedovoljno istražena uloga pojedinih činilaca u usponu i „rezultatima“ poznate kriminalne grupe, samo su neki od primera anonimnog odlučivanja o važnim društvenim pitanjim uz ogromno odstupanje od načela poštovanja javnog interesa i odgovornosti prema građanima.
Treba se ipak nadati da će nedavne ustavne promene kao i organizacija predstojećih izbora predstavljati pozitivne korake u pravcu delimične normalizacije sistema u smislu poštovanja nadležnosti kada se radi o tome ko odlučuje o javnim pitanjima i na koji način.
