Politika bez strateškog pravca liči na geopolitički ruski rulet, umanjuje poverenje u Vučića i dugoročno ugrožava bezbednost i položaj Srbije.
Osnovni motiv Vučićeve posete je bio unutrašnjepolitički. Radi se o načinu da ojača popularnost kod svojih proruskih glasača u uslovima duboke političke krize režima, gubitka legitimiteta, kao i raznih spoljnopolitičkih neuspeha, poput nerealizovanog susreta sa Trampom na Floridi, ili širih i ozbiljnijih problema u spoljnoj politici (pregovori sa EU, odnosi sa nekim susedima i sl). Drugi razlog posete je objektivniji i povezan sa interesom Srbije u vezi sa obezbeđivanjem energenata (gasa) i pitanja sankcija NIS-u. Međutim ovo su pitanja koja nisu morala da se povezuju sa vrlo kontraverznim prisustvom na paradi u Moskvi, u momentu kada ruski dronovi bombarduju ukrajinske gradove a Rusija prisvajanja petine teritorije svog suseda.
Poseta će imati različite negativne posledice u EU, zavisno od država članica ili pojedinih institucija EU (npr. veći negativan odjek u Evropskom parlamentu). Neke od njih će biti ozbiljne kao što je slučaj sa definitivnim (iako ne i formalnim) zaustavljanjem pregovora o pristupanju EU koji velikim delom zavisi od svake države članice pojedinačno. Jasno je da neće biti daljeg otvaranja klastera. Dakle ovom posetom je pristupanje EU kao cilj Srbije svesno žrtvovan.
Ovom posetom, Srbija je svesno žrtvovala cilj pristupanja EU. Ipak, EU će nastojati da kroz pritiske u vezi sa sprovođenjem Reformske agende zadrži određeni uticaj na reforme u Srbiji, uključujući i političke
S druge strane, EU će ipak nastojati da putem pritiska oko ispunjavanja Reformske agende od strane Srbije i dalje pokušava da zadrži neki uticaj na reformske procese, uključujući i na one političke (izbor REM-a, izborni uslovi i sl). Korišćenje sredstava iz Plana rasta za Zapadni Balkan (1,6 mlrd. za Srbiju do 2027) uslovljeno je ovim reformama, tako da će režim i dalje imati podsticaj da nastavi sa „kozmetičkim“ merama kojima će (kao i do sada) samo formalno, ali ne i suštinski, pokazivati svoju lažnu „posvećenost“ evropskom putu.
Vučić je nasledio politiku “četiri stolice” od svojih demokratskih prethodnika. Ona je nastala kao posledica, s jedne strane situacije izazvane proglašenjem nezavisnosti Kosova, a s druge strane neefikasnosti i otezanja politike proširenja EU. Vučić je međutim izmenio smisao ove politike pretvarajući je u transakcionu igru koju možemo nazvati “svesvrstavanjem” – načinom diplomatskog žongliranja čiji je glavni cilj održanja vlasti u zemlji i bogaćenje vrhuške koja kontroliše državne resurse. Politika međunarodnog “vrludanja” bez suštinskog strateškog kompasa, predstavlja jednu vrstu geopolitičkog “ruskog ruleta” u današnjem haotičnom svetu. Osim što smanjuje poverenje međunarodnih partnera u Vučića, ona na duži rok ugrožava bezbednost i međunarodni položaj male zemlje kakva je Srbija.
