Problem je što bi građani ove poslove delegirali lideru sa „čvrstom rukom“, dok je izlaz zapravo u njihovom većem angažovanju u pogledu upornog zalaganja da državne institucije poštuju njihova prava
Iako je Srbija nominalno parlamentarna demokratija gde je parlament mesto razmatranja, donošenja i potvrde najvažnijih političkih odluka, glavni centar odlučivanja danas je predsednik Republike, Aleksandar Vučić. Vučić svakodnevno javno saopštava građanima da nešto odobrava ili neodobrava, daje ili ne daje, zalazeći često u nadležnosti i ovlašćenja brojnih drugih državnih institucija. Predsednik Republike tako neretko nastupa sa pozicije predsednika Vlade, direktora policije, glavnog tužioca i sudije, kao i glavnog urednika medija. Primeri za prethodno rečeno je mnogo, a među drastičnije spadaju proglašavanje vanrednog stanja mimo Narodne skupštine, posedovanje i nedavanje pravosudnim organima ključnih 2 minuta snimka nesreće sa naplatne rampe u kome je jedna osoba poginula (što je dokazni materijal), ili obelodanjivanje tajnih dokumentata BIA (obaveštajne službe Srbije) u TV programu.
Jaka personalizacija i centralizacija odlučivanja u rukama predsednika Republike za posledicu ima urušavanje ustavnog poretka i integriteta državnih institucija. Ali, što je je još važnije, ovakav odnos predsednika prema državnim institucijama urušava poverenje građana u njih kao i u sam demokratski poredak. Tako, na primer, prema poslednjem javnomnjenskom istraživanju Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, manje od polovine građana Srbije smatra da je demokratija poželjni oblik vladavine, skoro četvrtina ispitanika je stava da je demokratija poželjna ali da nam je u sadašnjim uslovima neophodna „čvrsta ruka“, dok jedna petina njih smatra da su svi režimi isti.
Predsednik Republike neretko nastupa sa pozicije predsednika Vlade, direktora policije, glavnog tužioca i sudije, kao i glavnog urednika medija
Štaviše, učesnici fokus grupa su među poželjne osobine političkog lidera naveli stručnost, obrazovanje, redovne i iskrene kontakte sa narodom, ali su i naglasili da dobar lider treba da ima “čvrstu ruku”, jer jedino sa takvim stavom on može nešto da uradi u Srbiji. Ili, kako je to jedan od učesnika fokus grupe rekao, politički lider treba da ima „veštine kao Vučić, samo da radi u interesu svog naroda a ne u tuđem interesu“.
Doduše, nalazi istraživanja ukazuju da građani Srbije žele doslednu primenu zakona na sve kao i „čišćenje“ institucija lustracijom, te formiranje posebnog tužilaštva i policije sačinjenog od „časnih“ ljudi. Problem je što bi građani ove poslove delegirali lideru sa „čvrstom rukom“, dok je izlaz zapravo u njihovom većem angažovanju u pogledu upornog zalaganja da državne institucije poštuju njihova prava, kao i da vladajuća politička elita poštuje nadležnosti i ovlašćenja državnih institucija. Ukoliko se pak ništa od toga ne dešava, oni treba brže da kažnjavaju vladajuću političku elitu tako što ne bi glasali za njih na izborima.
