Izlaz iz sveopšteg grča ne leži u nekom spektakularnom potezu bilo koje strane, već u promeni svesti koju je pokrenula mladost ove zemlje.
Srbija ne dobija novu Vladu, u autentičnom ustavnom smislu, već novi kabinet predsednika Republike Aleksandra Vučića. Ona će, kao i prethodna, biti njegov servis, bez stvarne autonomije i odgovornosti. Zbog toga pitanje da li će nova Vlada, koju formalnu predvodi dr Đuro Macut, uspeti da se nosi sa izazovima već kako će se prema njima postaviti predsednik Vučić.
Izazova koji se nalaze pred Srbijom je mnogo. Oni dolaze iznutra i spolja. Vlast se već bori sa ozbiljnom društvenom i političkom krizom, a uskoro će se toj krizi, sve su prilike, pridružiti i ekonomska. Pritisci spolja (poput sankcija prema NIS-u i najavljenih američkih tarifa), zajedno sa unutrašnjom nestabilnošću koja ograničava ekonomsku aktivnost, neminovno stvaraju okolnosti za novu fazu krize. Globalni potresi samo dodatno otežavaju poziciju u kojoj se nalazimo. Ako posmatramo trendove, onda je zaključak u pogledu sudbine poretka vlasti neumoljiv. Padom nadstrešnice u Novom Sadu i izbijanjem studentsko-građanskog bunta, počela je da se odvija implozija i erozija sistema koja će dovesti do njegovog kraja.
Vlast se već bori sa ozbiljnom društvenom i političkom krizom, a uskoro će se toj krizi, sve su prilike, pridružiti i ekonomska
Kada je reč o potrazi za izlazom iz kriza, koji si priželjkujemo, moramo da se oslobodimo jedne opasne iluzije da postoji magično rešenje. Ne postoji pojedinačan potez koji mogu da povuku bilo vlast, bilo opozicija, bilo studenti, bilo stranci koji će sve popraviti i dovesti u red. Treba da shvatimo da je ovo kroz šta se dešava jedan proces. Kao društvo prolazimo kroz određenu transformaciju, koju nismo do kraja u stanju da razumemo kao što to obično biva sa svedocima istorijskih događaja. Tek ćemo naknadno, u retrospektivi, napraviti smisao od svega toga. Nastaje nova paradigma društvenih odnosa.
Ohrabrujuće je što imamo i jedan svetionik. To su studenti. Oni nama pokazuju put kojim treba da idemo. Taj put neće biti lak i utaban. Štaviše, predstoji nam period teškoća, uključujući i one ekonomske u vidu pada životnog standarda. Biće potrebno strpljenje, možda i više nego što smo spremni da prihvatimo. Ipak, svetlo na kraju tunela se vidi.
I zato, kada se pitamo kako izaći iz ove sveopšteg grča, odgovor nećemo naći u nekom spektakularnom postupku kog se upinjemo da se dosetimo, već u nečemu moćnijem i temeljnijem, a to je promena svesti koju je podstakla mladost ove zemlje. Prethodni sistem društveno-političkih odnosa će se samo od sebe urušiti, a onda na njegovim ruševinama ćemo stvarati nešto novo. Ni to neće biti lako.
