„Dragi prijatelju“ – tako je japanski car Meiđi oslovio srpskog kralja Milana I Obrenovića u svom pismu od 27. septembra 1882. godine, odgovoru na pismo kralja Milana iz marta iste godine. Ovom porukom i razmenom pisama dvojice suverena otpočelo je prijateljstvo i odnosi dve zemlje, čiju 140. godišnjicu ove godine obeležavamo
Istorijski put i razvoj dve zemlje i nacije bili su veoma različiti. Dok su Srbiju istoričari nazivali „kućom nasred druma“, Japan je duži period proveo primenjujući politiku samoizolacije. Srbija je često stradala u naletima osvajača, dok je Japan tog vremena ostao neosvojen. Ove razlike, velika geografska udaljenost od preko 9.000 kilometara, kao i nedovoljna informisanost jednih o drugima, ipak nisu obeshrabrili buduće kontakte.
Beograd su, prema nekim arhivskim izvorima, najverovatnije posetili bratanac cara Meiđija princ Jorihito Komacu (1893), princ Acumaro Konoe (1899), deda budućeg cara Akihita princ Kunijoši Kuni (1909) i rođeni brat cara Hirohita princ Takamacu (1931). Car Akihito je, 1976. godine, tada u svojstvu prestolonaslednika, boravio u Beogradu. Nadamo da će njegovi potomci biti u prilici da svojom posetom Srbiji uveličaju ovaj važan jubilej.
Temelj prijateljstva naša dva naroda čvrsto počiva na duhu solidarnosti u teškim trenucima ratnih stradanja i prirodnih katastrofa. Još u Prvom svetskom ratu japanski narod je posredstvom Komiteta za pomoć Srbiji davao priloge za podršku našoj zemlji i vojsci. Ambasador Japana 1999. godine, uprkos bombama snaga NATO pakta, nije napuštao Beograd. Impresivan je i nivo razvojne pomoći Japana, koja je od 1999. do danas, iznosila više od pola milijarde evra.
Kada je Japan 2011. pogodio razorni zemljotres, naša ambasada je nastavila sa radom, a građani Srbije su prikupili značajne donacije u iznosu od oko 2,3 miliona dolara, zahvaljujući čemu je naša zemlja bila među prvih dvadeset po visini donacija. Pored toga, novčana humanitarna pomoć Srbije u iznosu od pola miliona evra za saniranje posledica velikih poplava u Japanu jula 2018. bila je jedina iz Evrope. Japan je, sa svoje strane, donirao oko sedam miliona evra nakon poplava u našoj zemlji, a pomagao je i u rešavanju migrantske krize i suzbijanju epidemije Kovida-19 u Srbiji. Solidarnost, koja je pokazana u kritičnim momentima, moramo i u budućnosti negovati kao ključan segment naših odnosa i uzajamnog uvažavanja.
Kao stabilna i pravno uređena država, koja ima razvijene potencijale i podsticaje za strana ulaganja, Srbija je sve privlačnija i za investitore iz Japana. Oko 30 japanskih kompanija ostvaruje neki vid poslovanja u našoj zemlji, dok se broj direktnih investicionih projekata postepeno uvećava, na šta smo posebno ponosni.
Zamajac u političkom dijalogu dve zemlje predstavlja uspešno realizovana poseta Srbiji tadašnjeg premijera Šinzo Abea januara 2018. Ustoličenju cara Naruhita u oktobru 2019. prisustvovala je predsednica Vlade Ana Brnabić. Veliko mi je zadovoljstvo što sam i sam imao priliku da učestvujem na 14. Kongresu UN o sprečavanju kriminala i krivičnom pravosuđu u Kjotu marta 2021, kao jedan od onlajn panelista. Prošle jeseni smo održali veoma sadržajne i korisne političke konsultacije dva ministarstva na nivou pomoćnika ministra u video-formatu, čiji je domaćin ovoga puta bio Japan. Takođe, veoma se radujemo učešću Srbije na Svetskoj izložbi u Osaki 2025.
Siguran sam da će reč „prijatelj“, koja je obeležila početak diplomatske komunikacije na najvišem nivou i ukupnih odnosa između Srbije i Japana, biti glavno obeležje i naše buduće saradnje.