U desnom političkom spektru koji je u usponu su partije veoma različitih stavova o Rusiji ili uređenju Evropske unije. To i nije previđe bitno jer one vrlo verovatno neće ući u vladajuću većinu u Evropskom parlamentu.
Istorijski trend je da izbori za Evropski parlament postaju sve bitniji za evropsku politiku. To je posledica proširenih ovlašćenja ove institucije nakon poslednje promene osnivačkih ugovora EU, kao i činjenice da sve više visoko rangiranih političara iz nacionalnih država postaju evropski poslanici. Na prethodnim izborima, 2019, nakon dugo vremena smo videli rast izlaznosti na evropskim izborima. Ako Evropska unija nastavi da se reformiše u narednim godinama, pod uticajem geopolitičkih okolnosti, za očekivati je da će Evropski parlament dobiti još značajniju ulogu.
Trenutne ankete pokazuju da bi stranke koje su desnije od desnog centra mogle uvećati broj poslanika i, možda, kontrolisati četvrtinu mandata u Evropskom parlamentu. Ovde je, pre svega, bitno naglasiti heterogenost ovih grupacija. Neke od njih su partije krajnje ili radikalne desnice, dok su druge manje-više prihvaćene kao konstruktivni partneri, poput partije italijanske premijerke Đorđe Meloni. Ove stranke neće delovati zajedno na mnogim frontovima, poput stava prema Rusiji ili uređenja Evropske unije. Ono što je takođe gotovo sigurno jeste da one neće ući u vladajuću većinu u Evropskom parlamentu, jer se očekuje da nju zadrže stranke centra.
Ako Evropska unija nastavi da se reformiše u narednim godinama, pod uticajem geopolitičkih okolnosti, za očekivati je da će Evropski parlament dobiti još značajniju ulogu.
S druge strane, veće prisustvo desnih stranaka u Evropskom parlamentu će pre svega uvećati manevarski prostor demohrišćanske Evropske narodne partije (EPP), koja može da „zapreti“ progresivnijim političkim grupacijama (socijaldemokratama i liberalima) da će, na neke teme, glasati sa desnicom. Na taj način će se prioriteti EPP verovatno još više usvajati nego ranije. A takođe možemo govoriti o promeni klime u Evropskom parlamentu u kojoj će, prosto, teme koje su bitne desnim partijama – imigracija, borba protiv rodne politike, ekoloških ciljeva, zalaganje za manje kontrole od strane EU kada je reč o vladavini prava i slično – biti zastupljenije i, verovatno, preuzete od nekih „mejnstrim“ stranaka.
I pored svega toga, ne očekuje se neki snažan zaokret u spoljnoj i strateškoj politici Evropske unije nakon junskih izbora za Evropski parlament. To se odnosi i na politiku proširenja, koja polako sve više dobija na značaju nakon izbijanja rata u Ukrajini. S obzirom da će evropske partije centra ipak, gotovo sigurno, ostati u većini, može se očekivati da se nakon juna nastavi sa planovima za reformu Evropske unije, a to uključuje i realnije šanse za buduće proširenje nego što je bilo u prethodnih desetak godina.
