Za razliku o nekih ranijih inflacionih talasa, sadašnja inflacija je nastala pod jakim uticajem problema na strani ponude. Taj ogroman troškovni pritisak došao je na plodno tlo u najrazvijenijim privredama u kojima su već bile upumpane ogromne količine novca
Inflacija se kao fenomen vratila u svetsku privredu posle gotovo pola veka. Globalno je zahvatila svetsku privrede u 2021, a povezana je kako sa Covidom-19 tako i sa nerešenim problemima koji se provlače još od Velike recesije 2008. Težište borbe sa krizom je bilo na stabilizaciji finansijskog sistema a inflacija je bila niska. Borba sa krizom se svela na upumpavanje velikih količina novca. Globalni finansijski sistem je tu krizu preživeo ali su narasli dugovi, a aždaja inflacije je čekala iza ćoška. Za razliku od poslednjeg velikog inflacionog talasa, koji je bio prisutan 60-tih i 70-tih godina u SAD (poznato kao Great Inflation, sadašnja inflacija ima drugačiji karakter.
Inflacija može imati tri pojavna oblika: troškovna inflacija, inflacija tražnje i strukturna. Great Inflation je 60-tih i 70-tih godina, uz napuštanje Breton Woods aranžmana, i uz energetsku krizu, bila pre svega inflacija tražnje uz elemente troškovne inflacije.
Sadašnja inflacija pod Covidom-19 se potpuno razlikuje od pomenute inflacije jer je nastala pod jakim uticajem problema na strani ponude jer je pandemija pokidala lance dobavljača. Sa postupnim otvaranje tokom 2021. došlo je do nestašice brojnih inputa ali i energenata, što je uticalo na nagli rast njihovih cena, od čipova za automobile i elektroniku do energenata. Taj ogroman troškovni pritisak došao je na plodno tlo u najrazvijenijim privredama u kojima su već bile upumpane ogromne količine novca u kontinuitetu još od krize 2008, a posebno 2020. i 2021. tokom pandemije.
Vodeće centralne banke još uvek ne potežu za podizanjem kamatnih stopa, izuzev Bank of England, ne želeći da usporavaju rast u procesu opravka od pada GDP tokom 2021
To je sve dovelo do rasta inflacije u najrazvijenijim privredama koje su bile nezamislive u poslednjih pola veka i kreću se oko 7% u npr. SAD i Nemačkoj i imaju uzlaznu putanju. Pri tome vodeće centralne banke još uvek ne potežu za podizanjem kamatnih stopa, izuzev Bank of England, ne želeći da usporavaju rast u procesu opravka od pada GDP tokom 2021.
Inflacija u Srbiji u 2021. bila je, iskazana međugodišnje 7.9%, a kao prosečna godišnja 4.0%. Tri četvrtine ovog rasta cena vezano je za cene hrane i energenata. Visok međugodišnji rast cena hrane posledica je delovanja nekoliko faktora – rasta svetskih cena hrane, suše, viših troškova u proizvodnji, kao i izrazito niskih nivoa ovih cena tokom 2020. zbog pada tražnje. Inflacija u Srbiji ima visoku uvoznu komponentu. Kako je međugodišnja bazna inflacija, zahvaljujući stabilnosti kursa, iznosila 3,5%, i kako su inflaciona očekivanja usidrena na oko 3%, može se očekivati da će inflacija tokom I tromesečja ove godine najverovatnije nastaviti da se kreće oko nivoa iz decembra 2021, a od II tromesečja se očekuje postepeni pad uz vraćanje u granice cilja tokom III kvartala 2022.
