Epidemija Covid 19 pokyala je koliko su zdravstvo, obrazovanje i socijalna politika važni sektori, koji su prethodnom period pogrešnim politikama devastirani. Zat davanja za njih treba razumeti I osmisliti kao ulaganje u budućnost
Nova vlada mora da stavi najveći akcenat na ekonomiju. Pri tome, bilo bi pogubno da stavljanje akcenta na ekonomiju ne bude izbalansirano sa sprovođenje mera u drugim oblastima i vođenja računa o opštoj situaciji u društvu. Ekonomska logika koja ne bi uzela u obzir posledice ekonomske i finansijske krize, starenje stanovništva i emigraciju mladih, bila bi pogubna. U tom smislu neophodno je da ulaganja u ekonomiju uzmu u obzir situaciju u zdravstvu, obrazovanju, socijalnoj politici uopšteno. Troškovi za potonje mogu i treba da budu koncipirani tako da imaju karakter ulaganja. Koliki je značaj svakog od njih vidimo tokom epidemije COVID-19.
Zdravstvo će svakako biti oblast na kojoj će akcenat biti stavljan usled trenutne situacije i očekivanja razvoja situacije. Međutim, i bez epidemije, zdravstvo je bilo u nezavidnoj situaciji. Godinama unazad ono je devastirano na različite načine, na koje je zdravstvena politika direktno ili indirektno uticala. Nejasni odnosi između javnog i privatnog zdravstvenog sektora, duge liste čekanja na dijagnostiku i na tretman, zabrana zapošljavanja u javnog sektoru, odlazak lekara i medicinskih sestara u inostranstvo, samo su neki indikatori problema sa kojima se suočava zdravstvo. Njih je trenutna epidemija ogolela do srži, ali ih nije ona kreirala. Može se očekivati produžetak krize zdravstva nakon prestanka epidemije. Tada će doći na “naplatu” postupanje sa svim onim bolestima koje su odlagane tokom epidemije. Obrazovanje će takođe biti u fokusu zbog epidemije, iako se i ovaj sektor suočava sa brojnim krizama, nevezanim za epidemiju.
Ekonomska logika koja ne bi uzela u obzir posledice ekonomske i finansijske krize, starenje stanovništva i emigraciju mladih, bila bi pogubna
Njihovi pokazatelji kreću se u rasponu od niskih postignuća srpskih učenika na PISA testovima do vršnjačkog nasilja. Socijalna zaštita, koja treba da predstavlja jedan od automatskih stabilizatora loše ekonomske situacije, suočava se sa zahtevima sa smanjenjem i inače skromnih resursa. Ne mogu se više nabrojati situacije u kojima se navodi partnersko nasilje, loše postupanje sa decom i sa starima, neadekvatni mehanizmi zaštite osoba lišenih poslovne sposobnosti itd. Na kraju, sve vrste migracija – emigracija mladih, imigracija i tranzit iregularnih migranta, odsustvo mera integracije, takođe će se intenzivirati nakon otvaranja granica, što zahteva posvećen pristup države.
Važno je da svim navedenim oblastima država pristupi proaktivno. Važno je da se mere u različitim oblastima sprovode koordinisano i sa istim zajedničkim ciljevima, kako bi se povećao njihov efekat. Važno je da se čuje glas građana, korisnika ovih sistema.
