Tržište rada je postalo deficitarno u dva pravca. Prvi pravac je svakako IT oblast, dok drugi pravac obuhvata nižekvalifikovana zanimanja gde kadrovi za mnoge pozicije skoro da ne postoje. Otuda uvoz radne snage, pre svega iz Azije i Afrike. Trenutno se ova situacija najviše opaža kod dostavnih službi.
U poslednjih 10 godina, pod uticajem digitalizacije, tržište rada u Srbiji se rapidino menjalo. Razne situacije i trendovi, ali i nove generacije uticali su na kako nastajanje novih zanimanja, ali i na lagano „odumiranje“ starih zanimanja. Situacija sa pandemijom ubrzala je dodatno proces digitalizacije i samim tim i nametnula obavezne kvalifikacije koje se očekuju od kandidata kao što je osnovna digitalna pismenost.
Sa druge strane tržište rada u kom je nekada nezaposlenost bila na visokom nivou, sada je postalo deficitarno u dva pravca. Prvi pravac je svakako IT oblast, koja godinama unazad ima problem sa nedostatkom kadrova, naročito mediora i seniora, dok drugi pravac obuhvata nižekvalifikovana zanimanja poput zanata gde kadrovi za mnoge pozicije skoro da ne postoje. Ovde najviše mislimo na građevinasku i ugostiteljsku struku, ali i na radna mesta poput automehaničara, vodoinstalatera, frizera pa i magacionera.
Poražavajući je podatak da čak 83% ispitanika u istraživanju UNDP i Infostud razmišlja o odlasku u inostranstvo, ali je pozitivna strana ove priče da aktivno na tome radi samo 23% njih.
Ovakvo stanje počelo je da navodi poslodavce da uvoze radnu snagu, pre svega iz Azije i Afrike, kako bi zadovoljili svoje kadrovske potrebe. Trenutno ova situacija se najviše vidi kod dostavnih službi. Paralelno sa tim, i IT industrija zbog nemogućnosti pronalaska kvalitetnih kadrova (seniora najčešće) se okreće ka inostranstvu, pa se poslednjih godina sve više govori o digitalnim nomadima kao potencijalnom rešenju. Po istraživanju Inicijative Digitalne Srbije iako se Beograd nalazi na vrhu liste mape evropskih gradova u kojima se digitalni nomadi zadržavaju, potrebno je raditi na stvaranju boljih uslova kako bi se digitalni nomadi privukli da u što većem broju dolaze.
Što se tiče cirkularnih migracija, u istraživanju koje su sproveli UNDP i Infostud početkom ove godine kroz anketu i analizu oglasa za poslove, dobili smo poražavajući podatak da čak 83% ispitanika razmišlja o odlasku u inostranstvo, ali je pozitivna strana ove priče da aktivno na tome radi samo 23% njih. Sa druge strane, ono što još možemo da vidimo kao pozitivnu stranu jeste da su mladi istakli da bi otišli u inostranstvo samo na školovanje, a da bi se potom vratili da na našem tržištu primene svo stečeno znanje. Najviše onih koji bi se trajno odselili su ljudi koji su već na tržištu rada u Srbiji, sa radnim stažom od preko 10 godina.
