Mapa sajta

Milan Marković, General Manager, „Smurfit Kappa“ Beograd

U Dunav se vraća prečišćena voda

„Smurfit Kappa“ Beograd je osnovana 1921. i bila je prva fabrika papira u Srbiji, a danas su prvi po uvođenju novih tehnologija i rešenja...

Bogdan Gavrilović, generalni direktor, WTO Serbia

Transport i logistika bez granica

World Transport Overseas je jedna od najbže rastućih logističkih kompanija u Istočnoj Evropi sa filijalama u Bugarskoj, Kini, Hrvatskoj, Grčkoj, Kosovu, Severnoj Makedoniji, Srbiji,...

Vesna Jovanović, direktorka, EurologSystem

Povezivanje Italije i Srbije železnicom

EurologSystem, koji će 2025. obeležiti dve decenije uspešnog poslovanja, godišnje preveze, u proseku, 500.000 tona robe, prvenstveno poljoprivrednih sirovina i prehrambenih proizvoda U cilju dalje...

Branko Milikić, direktor poslovnog razvoja, Halcom Srbija

Inovacije u digitalnom bankarstvu

Halcom je lider u oblasti digitalnog bankarstva i bankarskih rešenja. Već 30 godina omogućavaju sigurnu i efikasnu digitalizaciju finansijskih procesa za banke, kompanije i...

Dragana Ašić Ratkovac, Business Manager Consulting i Poreski savetnik, Unija Consulting d.o.o. Beograd

Kako vidimo poreski svet i šta je važno

U današnjem svetu, uspeh kompanija zavisi i od sposobnosti da se prilagode stalnim promenama u poreskim zakonima. Moje iskustvo govori da se regulative brzo...

Dr. Mihail Arandarenko, Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Stimulativni paket ili pomoć u nevolji?

Kao odgovor na pandemijsku krizu, Srbija je tokom prošle godine za mere podrške privredi i stanovništvu izdvojila čak 12,7 % BDP, što je skoro 6 milijardi evra. Dva glavna stuba te podrške bila su skoro univerzalna pomoć privatnom sektoru privrede od više od 4 minimalne zarade po zaposlenom i novčana pomoć od 100 evra svim punoletnim građanima. Pomoć države bila je izdašna za regionalne pa i šire standarde što je bilo jako važno, ne samo finansijski, nego i psihološki. Ta intervencija bila je procentualno više nego dvostruko veća u odnosu na sve druge zapadnobalkanske zemlje, i slična proseku Evropske unije

Pomoć privredi i stanovništvu zasigurno je ublažila ekonomske i socijalne efekte pandemije. Preliminarno procenjeni pad BDP-a od 1,1% u 2020. godini među najnižima je u Evropi i svakako najniži u Jugoistočnoj Evropi. Relativno povoljna bila su i ukupna kretanja na tržištu rada. Prema Anketi o radnoj snazi u poslednjem kvartalu prošle godine zaposlenost je bila samo za 17.000 (tj nekih 0,6%) manja u odnosu na isti period prošle godine, dok je broj nezaposlenih povećan za 7.000.

Iza opšte pozitivne slike kriju se velike razlike u tome kako su kroz proteklu tešku godinu prošli pojedinačni sektori i segmenti stanovništva. Kad je reč o ekonomskim sektorima, najviše su, zbog prirode same pandemije, stradale visoko-kontaktne delatnosti, kao što su ugostiteljstvo, turizam, putnički saobraćaj, lične usluge (npr. frizerski i saloni lepote, fitnes centri i sl.) i maloprodaja ne-prehrambenih proizvoda.

Anketa o radnoj snazi pomaže nam da sagledamo diferenciran uticaj pandemije na aktivnost i zaposlenost stanovništva. Dok je formalna zaposlenost čak i blago porasla tokom 2020, broj neformalno zaposlenih oštro je pao, za više od 30.000. Prema dobnim grupama, najveće smanjenje zaposlenosti imali su mlađi radnici do 34 godina, a prema nivou obrazovanje niže obrazovani radnici. Zaposlenost mladih do 24 godina pala je za 12.000, najviše kod mladih žena. Udeo mladih uzrasta 15-24 koji niti rade niti su u procesu obrazovanja u ukupnoj populaciji mladih bio je 17,6%, što je međugodišnje povećanje od 1,8 procentnih poena.

Sve u svemu, na tržištu rada najgore su prošli oni koji su i pre pandemije imali nesigurne i slabo plaćene poslove. S druge strane, najbolje su prošli visoko-obrazovani, lica zaposlena u ICT sektoru, industriji i poljoprivredi. Javni sektor je u celini povećao zaposlenost, posebno u zdravstvu. Takođe, prosečna zarada je porasla, vođena rastom minimalne plate, rastom plata u javnom sektoru, ali na njen porast uticao je i opisani efekat osipanja manje plaćenih poslova kao posledica pandemije.

Posle velikog prošlogodišnjeg paketa, ovogodišnji paket pomoći, prema najavama vredan najmanje 2,1 milijardu evra, ponovo je iznenadio širu i stručnu javnost. Uprkos preporukama većine domaćih ekonomista i međunarodnih agencija da novi paket treba da bude selektivan, kako bi se pomogli sektori, firme, porodice i pojedinci najviše pogođeni pandemijom, Vlada je ostala verna svom opredeljenju da i ove godine pruži univerzalnu podršku privredi i stanovništvu. S druge strane, najavljene su i dodatne selektivne mere ”pomoći u nevolji” najteže pogođenim sektorima i pojedincima.

Sa ovogodišnjim paketom postalo je jasno da su ekonomske vlasti Srbije odabrale da istraju na svom kejnzijanskom tretiranju pandemijske krize. One žele da Srbija po svaku cenu ostvari najbrži kumulativni rast u Evropi u narednom periodu, i planiraju da ga poguraju podsticanjem domaće tražnje, dok je pitanje nadoknade stvarne štete izazvane pandemijom i pružanje pomoći u nevolji ostalo drugorazredno, između ostalog i zbog skromnog učešća najteže pogođenih delatnosti u BDP-u.

Ipak, i tako neselektivan paket pomoći zbog svojih parametarskih rešenja više štiti one kojima je ona potrebnija. Naime, mada praktično svi zaposleni dobijaju iste iznose pomoći, ta pomoć je relativno (u odnosu na njihovu zaradu) veća za zaposlene sa nižim zaradama, koji su, kako i podaci pokazuju, u proseku više izloženi riziku od gubitka posla. Slično, 100 ili 60 evra za nekog ko živi od socijalne pomoći ili bez ikakvih redovnih prihoda znači mnogo više nego za nekoga sa natprosečnom zaradom. Zapravo, simulacije su pokazale da su ove dve glavne mere zajedno uspele da spreče širenje siromaštva tokom 2020. godine, a da je univerzalna pomoć odraslim građanima od 100 evra samostalno uspela da zadrži rast dohodne nejednakosti.

Glavna kritika većine domaćih eksperata i Svetske banke na ovakav dizajn paketa pomoći odnosi se na, stručno rečeno, grešku uključivanja – nepotrebnu i stoga rastrošnu pomoć firmama koje nisu imale gubitke, kao i pojedincima koji nisu u riziku od siromaštva niti su iskusili gubitak posla ili pad prihoda. Time se prema kritičarima, s jedne strane nedovoljno štite oni koji su stvarno ugroženi, a s druge strane nepotrebno povećava javni dug koji će biti potrebno solidarno vraćati.

Ipak, troškovi mera ublažavanja krize jednokratni su po svom karakteru – one ne podrazumevaju trajno narasle obaveze u budućnosti. Čak i MMF je to poručio vladama na početku pandemije – trošite, trošite, trošite. Trenutno se ne može sa sigurnošću reći da je mali pad BDP-a pre svega posledica pandemijskih mera, ali još je teže poricati njihov pozitivan uticaj. To je empirijsko pitanje, i vreme će biti najbolji sudija efikasnosti Vladinog ofanzivnog pristupa pandemiji.

Puno toga zavisi od daljeg toka pandemije u svetu i u Srbiji, a taj tok još uvek je teško predvideti. Ako pandemija oslabi relativno brzo i svakodnevni život se vrati u normalu, fiskalna pozicija zemlje ostaće potpuno stabilna, njena startna pozicija u odnosu na konkurentske zemlje unapređena, a i većina gubitnika brzo će se oporaviti kada pandemijski šok ponude prođe. Transformacija privredne strukture biće ubrzana u pravcu bržeg razvoja ICT, modernih usluga i visokih tehnologija.

Obrnuto, produženo trajanje pandemije ugrozilo bi privrednu aktivnost i suzilo fiskalni prostor, dok bi rast bankrotstava, nezaposlenosti, siromaštva i nejednakosti morao da bude suzbijan redistributivnim merama kakve smo videli tokom fiskalne konsolidacije, uz još jače solidarističke elemente. Uspešna nabavka vakcina bila je važan prvi korak u smanjivanju verovatnoće ostvarivanja negativnog pandemijskog scenarija, ali sveobuhvatna vakcinacija apsolutno je neophodan drugi korak – da li i potpuno dovoljan, takođe će pokazati vreme.

Više...

Komentar Zorana Panovića

Plan rasta

Krajem aprila Evropski parlament dao je zeleno svetlo za usvajanje Plana rasta za Zapadni Balkan, a Savet Evropske unije usvojio je početkom maja ovaj...

Dr Aleksandar Mitić, naučni saradnik u Centru za studije „Pojasa i puta“ pri Institutu za međunarodnu politiku i privredu

Srbija je podigla nivo saradnje sa Kinom na najviši nivo u Evropi

I Nemačka i Francuska priželjkuju blisku saradnju sa Kinom, pa bilo kakvo prebacivanje Srbiji bliskih odnosa sa Kinom predstavlja primer dvostrukih standarda Boravio sam u...

Prof. dr Slobodan Zečević, redovni profesor, naučni savetnik, Institut za evropske studije

Delikatna klackalica

Francuska i Nemačka imaju različite poglede na saradnju sa Kinom, ali njihovi interni razlozi za takve poglede ne moraju se autmatski odnositi i na...

Vuk Vuksanović, viši istraživač, Beogradski centar za bezbednosnu politiku

Rusija će biti izazov, ali Kina ostaje dilema XXI veka

Američko-kineski geopolitički i bezbednosni rivalitet oblikovaće međunarodni sistem, u kojem će drugim zemljama, uključujući i Srbiju, pitanje kako se pozicionirati predstavljati veliki izazov Poslednja runda...

Vesti

Žiofre: Zajedno želimo snažniju Evropsku uniju sa Srbijom koja je članica, jer Evropa jeste naša kuća

Srpsko kulturno nasleđe je evropsko nasleđe i samo zajedno možemo da sačuvamo naš zajednički evropski kulturni identitet, poručeno je...

Savet stranih investotora i EBRD organizovali konferenciju o finansijskim uslugama  

Savet stranih investitora Srbije, u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) organizovao je drugu konferenciju o...

Ceo svet u našoj prestonici – Šta ćemo videti na EXPO2027Belgrade?

Tema Specijalizovane EXPO izložbe u Beogradu koja se održava 2027. oživeće tokom 92 dana kroz veoma sadržajan program, zone...

Angelina Topić osvojila srebrnu medalju u skoku uvis na EP u Rimu

Srpska atletičarka Angelina Topić osvojila je srebrnu medalju u skoku uvis na Evropskom prvenstvu u Rimu, pošto je u...

Šef diplomatije Angole tokom posete Beogradu najavio snažnije povezivanje sa srpskim kompanijama

Angola želi da transformiše svoju privredu i sprovede industrijalizaciju, zbog čega je snažnije povezivanje srpskih kompanija i kompanija iz...

U kompaniji Mlekoprodukt održana je predstava Maske u izvođenju inkluzivnog pozorišta           

Kuća Mlekoprodukt 1. juna održala je Porodični dan za zaposlene, organizovavši veliki događaj u krugu kompanije za zaposlene i...

Glasači iz Nemačke najbrojniji na biralištima, Malta ima najmanje birača na izborima za Evropski parlament

Izbori za Evropski parlament 2024. zakazani su za 6. i trajaće do 9. juna, a agencija Evrostat je tim...

U Beogradu osnovana Regionalna kreativna mreža

Na inicijativu Nacionalne platforme "Srbija stvara" i centra Ložionica, u Beogradu je održano prvo okupljanje kreativnih centara, organizacija i...

Čile će postaviti najveću astronomsku kameru na svetu na ivici pustinje Atakama

Na vrhu planine Sero Paćon u regionu Kokimbo, na ivici pustinje Atakama, započelo je postavljanje komponenti za izgradnju opservatorije...

Evropska unija najviše uvozi bicikala iz Tajvana i Kambodže

Zemlje Evropske unije su u 2023. godini izvezle bicikala u vrednosti od 1,03 milijarde evra (električnih i neelektričnih), što...

U kompaniji Mlekoprodukt održana je predstava Maske u izvođenju inkluzivnog pozorišta           

Kuća Mlekoprodukt 1. juna održala je Porodični dan za zaposlene, organizovavši veliki događaj u krugu kompanije za zaposlene i...

Glasači iz Nemačke najbrojniji na biralištima, Malta ima najmanje birača na izborima za Evropski parlament

Izbori za Evropski parlament 2024. zakazani su za 6. i trajaće do 9. juna, a agencija Evrostat je tim...

U Beogradu osnovana Regionalna kreativna mreža

Na inicijativu Nacionalne platforme "Srbija stvara" i centra Ložionica, u Beogradu je održano prvo okupljanje kreativnih centara, organizacija i...

Čile će postaviti najveću astronomsku kameru na svetu na ivici pustinje Atakama

Na vrhu planine Sero Paćon u regionu Kokimbo, na ivici pustinje Atakama, započelo je postavljanje komponenti za izgradnju opservatorije...

Evropska unija najviše uvozi bicikala iz Tajvana i Kambodže

Zemlje Evropske unije su u 2023. godini izvezle bicikala u vrednosti od 1,03 milijarde evra (električnih i neelektričnih), što...
spot_img