Mapa sajta

Dr Sandra Tinaj i Dr Milica Vukotić, UDG

Obrazovanje je na velikoj prekretnici! UDG nudi jedinstveni model obrazovanja

Univerzitet Donja Gorica (UDG) je posvećen svojim studentima, koje uči kako da ostvare profesionalni napredak i postanu odgovorni građani globalizovanog sveta. Inovativni studijski model...

Dragoljub Milinković, CEO, Veterinarski zavod Subotica

Nova laboratorija za novi vek

Veterinarski zavod Subotica je nastao 1921. zbog potrebe države da nađe kapacitete za proizvodnju vakcina, a danas se pokazuje da je podrška kompanijama poput...

TotalEnergies Marketing Serbia

Sadnja mladica brige za životnu sredinu

U svetlu tekućih izazova koji se tiču očuvanja naše planete ugrožene klimatskim promenama, globalna multi-energetska kompanija TotalEnergies istrajava u naporima usmerenim ka ostvarivanju ambicioznog...

Radisav Osmajlić, direktor za Centralno-istočnu Evropu i Tursku, WTW

Svaki rizik je nova prilika

Kompanija WTW posluje u 140 zemaljai jedan je od globalnih lidera u savetovanju u vezi sa upravljanjem ljudima, rizicima i kapitalom. U Srbiji su...

Stan u Belgrade Waterfront-u – sigurna investicija u budućnost

Tržište nepokretnosti u našoj zemlji beleži konstantan porast, pa je prema izveštaju Republičkog geodetskog zavoda broj kupoprodaja nekretnina u 2021. bio za 28% veći...

Dr. Mihail Arandarenko, Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Stimulativni paket ili pomoć u nevolji?

Kao odgovor na pandemijsku krizu, Srbija je tokom prošle godine za mere podrške privredi i stanovništvu izdvojila čak 12,7 % BDP, što je skoro 6 milijardi evra. Dva glavna stuba te podrške bila su skoro univerzalna pomoć privatnom sektoru privrede od više od 4 minimalne zarade po zaposlenom i novčana pomoć od 100 evra svim punoletnim građanima. Pomoć države bila je izdašna za regionalne pa i šire standarde što je bilo jako važno, ne samo finansijski, nego i psihološki. Ta intervencija bila je procentualno više nego dvostruko veća u odnosu na sve druge zapadnobalkanske zemlje, i slična proseku Evropske unije

Pomoć privredi i stanovništvu zasigurno je ublažila ekonomske i socijalne efekte pandemije. Preliminarno procenjeni pad BDP-a od 1,1% u 2020. godini među najnižima je u Evropi i svakako najniži u Jugoistočnoj Evropi. Relativno povoljna bila su i ukupna kretanja na tržištu rada. Prema Anketi o radnoj snazi u poslednjem kvartalu prošle godine zaposlenost je bila samo za 17.000 (tj nekih 0,6%) manja u odnosu na isti period prošle godine, dok je broj nezaposlenih povećan za 7.000.

Iza opšte pozitivne slike kriju se velike razlike u tome kako su kroz proteklu tešku godinu prošli pojedinačni sektori i segmenti stanovništva. Kad je reč o ekonomskim sektorima, najviše su, zbog prirode same pandemije, stradale visoko-kontaktne delatnosti, kao što su ugostiteljstvo, turizam, putnički saobraćaj, lične usluge (npr. frizerski i saloni lepote, fitnes centri i sl.) i maloprodaja ne-prehrambenih proizvoda.

Anketa o radnoj snazi pomaže nam da sagledamo diferenciran uticaj pandemije na aktivnost i zaposlenost stanovništva. Dok je formalna zaposlenost čak i blago porasla tokom 2020, broj neformalno zaposlenih oštro je pao, za više od 30.000. Prema dobnim grupama, najveće smanjenje zaposlenosti imali su mlađi radnici do 34 godina, a prema nivou obrazovanje niže obrazovani radnici. Zaposlenost mladih do 24 godina pala je za 12.000, najviše kod mladih žena. Udeo mladih uzrasta 15-24 koji niti rade niti su u procesu obrazovanja u ukupnoj populaciji mladih bio je 17,6%, što je međugodišnje povećanje od 1,8 procentnih poena.

Sve u svemu, na tržištu rada najgore su prošli oni koji su i pre pandemije imali nesigurne i slabo plaćene poslove. S druge strane, najbolje su prošli visoko-obrazovani, lica zaposlena u ICT sektoru, industriji i poljoprivredi. Javni sektor je u celini povećao zaposlenost, posebno u zdravstvu. Takođe, prosečna zarada je porasla, vođena rastom minimalne plate, rastom plata u javnom sektoru, ali na njen porast uticao je i opisani efekat osipanja manje plaćenih poslova kao posledica pandemije.

Posle velikog prošlogodišnjeg paketa, ovogodišnji paket pomoći, prema najavama vredan najmanje 2,1 milijardu evra, ponovo je iznenadio širu i stručnu javnost. Uprkos preporukama većine domaćih ekonomista i međunarodnih agencija da novi paket treba da bude selektivan, kako bi se pomogli sektori, firme, porodice i pojedinci najviše pogođeni pandemijom, Vlada je ostala verna svom opredeljenju da i ove godine pruži univerzalnu podršku privredi i stanovništvu. S druge strane, najavljene su i dodatne selektivne mere ”pomoći u nevolji” najteže pogođenim sektorima i pojedincima.

Sa ovogodišnjim paketom postalo je jasno da su ekonomske vlasti Srbije odabrale da istraju na svom kejnzijanskom tretiranju pandemijske krize. One žele da Srbija po svaku cenu ostvari najbrži kumulativni rast u Evropi u narednom periodu, i planiraju da ga poguraju podsticanjem domaće tražnje, dok je pitanje nadoknade stvarne štete izazvane pandemijom i pružanje pomoći u nevolji ostalo drugorazredno, između ostalog i zbog skromnog učešća najteže pogođenih delatnosti u BDP-u.

Ipak, i tako neselektivan paket pomoći zbog svojih parametarskih rešenja više štiti one kojima je ona potrebnija. Naime, mada praktično svi zaposleni dobijaju iste iznose pomoći, ta pomoć je relativno (u odnosu na njihovu zaradu) veća za zaposlene sa nižim zaradama, koji su, kako i podaci pokazuju, u proseku više izloženi riziku od gubitka posla. Slično, 100 ili 60 evra za nekog ko živi od socijalne pomoći ili bez ikakvih redovnih prihoda znači mnogo više nego za nekoga sa natprosečnom zaradom. Zapravo, simulacije su pokazale da su ove dve glavne mere zajedno uspele da spreče širenje siromaštva tokom 2020. godine, a da je univerzalna pomoć odraslim građanima od 100 evra samostalno uspela da zadrži rast dohodne nejednakosti.

Glavna kritika većine domaćih eksperata i Svetske banke na ovakav dizajn paketa pomoći odnosi se na, stručno rečeno, grešku uključivanja – nepotrebnu i stoga rastrošnu pomoć firmama koje nisu imale gubitke, kao i pojedincima koji nisu u riziku od siromaštva niti su iskusili gubitak posla ili pad prihoda. Time se prema kritičarima, s jedne strane nedovoljno štite oni koji su stvarno ugroženi, a s druge strane nepotrebno povećava javni dug koji će biti potrebno solidarno vraćati.

Ipak, troškovi mera ublažavanja krize jednokratni su po svom karakteru – one ne podrazumevaju trajno narasle obaveze u budućnosti. Čak i MMF je to poručio vladama na početku pandemije – trošite, trošite, trošite. Trenutno se ne može sa sigurnošću reći da je mali pad BDP-a pre svega posledica pandemijskih mera, ali još je teže poricati njihov pozitivan uticaj. To je empirijsko pitanje, i vreme će biti najbolji sudija efikasnosti Vladinog ofanzivnog pristupa pandemiji.

Puno toga zavisi od daljeg toka pandemije u svetu i u Srbiji, a taj tok još uvek je teško predvideti. Ako pandemija oslabi relativno brzo i svakodnevni život se vrati u normalu, fiskalna pozicija zemlje ostaće potpuno stabilna, njena startna pozicija u odnosu na konkurentske zemlje unapređena, a i većina gubitnika brzo će se oporaviti kada pandemijski šok ponude prođe. Transformacija privredne strukture biće ubrzana u pravcu bržeg razvoja ICT, modernih usluga i visokih tehnologija.

Obrnuto, produženo trajanje pandemije ugrozilo bi privrednu aktivnost i suzilo fiskalni prostor, dok bi rast bankrotstava, nezaposlenosti, siromaštva i nejednakosti morao da bude suzbijan redistributivnim merama kakve smo videli tokom fiskalne konsolidacije, uz još jače solidarističke elemente. Uspešna nabavka vakcina bila je važan prvi korak u smanjivanju verovatnoće ostvarivanja negativnog pandemijskog scenarija, ali sveobuhvatna vakcinacija apsolutno je neophodan drugi korak – da li i potpuno dovoljan, takođe će pokazati vreme.

Više...

Daniel Gros, član Upravnog odbora i saradnik Centra za evropske političke studije

Evropska gasna zagonetka

Ako je Evropa spremna da plati cenu skupog uvoza LNG-a, to bi moglo ozbiljno potkopati sposobnost Rusije da zarađuje čvrstu valutu putem izvoza gasa...

Komentar Zorana Panovića

Gutanje žaba

To gutanje žaba nije Vučićeva, već metafora Zorana Đinđića. I ma koliko da su prokuvane, žabe za gutanje su ipak žabe za gutanje. Đinđić...

Branimir Jovanović, Bečki institut za međunarodne ekonomske studije

Balansiranje između Istoka i Zapada ima svoju cenu

Da li će Srbija uspeti da iz trendova u niršoringu narednih godina izađe kao pobednik zavisiće prevashodno od političkih dešavanja. Ukoliko ostane uz EU,...

Bojan Stanić, Sektor za strateške analize i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije (PKS)

Rat je uvek zao drug

Nastavak ratnih dejstava u Ukrajini u dužoj perspektivi može ugroziti oporavak Zapadnog Balkana. Otuda je politička deeskalacija u Evropi osnova za vraćanje privrede Srbije...

Vesti

EU sprema zakon za solarne panele na krovu svake nove zgrade

Evropska unija će obezbediti ogromne investicije u solarnu energiju i energiju dobijenu od vetra, ali će kratkoročno morati da...

NALED utvrdio 12 reformskih prioriteta do 2025.

Podrška sprovođenju zelene agende, unapređenje uslova za investiranje i izgradnju i unapređenje kvaliteta donošenja propisa, tri su ključna reformska...

Kristofer Hil: Američki biznis donosi sjajne poslove i inovacije Srbiji

Nj.e. Kristofer Hil, američki ambasador u Beogradu, napisao je na Tviteru da američki biznis donosi sjajne poslove i inovacije...

Svaki četvrti Britanac preskače obrok zbog štednje

Mnogi Britanci preskaču po jedan obrok, pozajmljuju novac, manje izlaze ili isključuju grejanje da bi se izborili sa povećanjem...

Povećano interesovanje francuskih kompanija za investiranje u Srbiji

Francuska agencija za razvoj pokazuje povećano interesovanje za investiranje u Srbiji, izjavio je Nj.e Pjer Košar, ambasador Francuske u...

EU sprema zakon za solarne panele na krovu svake nove zgrade

Evropska unija će obezbediti ogromne investicije u solarnu energiju i energiju dobijenu od vetra, ali će kratkoročno morati da...

NALED utvrdio 12 reformskih prioriteta do 2025.

Podrška sprovođenju zelene agende, unapređenje uslova za investiranje i izgradnju i unapređenje kvaliteta donošenja propisa, tri su ključna reformska...

Kristofer Hil: Američki biznis donosi sjajne poslove i inovacije Srbiji

Nj.e. Kristofer Hil, američki ambasador u Beogradu, napisao je na Tviteru da američki biznis donosi sjajne poslove i inovacije...

Svaki četvrti Britanac preskače obrok zbog štednje

Mnogi Britanci preskaču po jedan obrok, pozajmljuju novac, manje izlaze ili isključuju grejanje da bi se izborili sa povećanjem...

Povećano interesovanje francuskih kompanija za investiranje u Srbiji

Francuska agencija za razvoj pokazuje povećano interesovanje za investiranje u Srbiji, izjavio je Nj.e Pjer Košar, ambasador Francuske u...

EU sprema zakon za solarne panele na krovu svake nove zgrade

Evropska unija će obezbediti ogromne investicije u solarnu energiju i energiju dobijenu od vetra, ali će kratkoročno morati da...

NALED utvrdio 12 reformskih prioriteta do 2025.

Podrška sprovođenju zelene agende, unapređenje uslova za investiranje i izgradnju i unapređenje kvaliteta donošenja propisa, tri su ključna reformska...

Kristofer Hil: Američki biznis donosi sjajne poslove i inovacije Srbiji

Nj.e. Kristofer Hil, američki ambasador u Beogradu, napisao je na Tviteru da američki biznis donosi sjajne poslove i inovacije...

Svaki četvrti Britanac preskače obrok zbog štednje

Mnogi Britanci preskaču po jedan obrok, pozajmljuju novac, manje izlaze ili isključuju grejanje da bi se izborili sa povećanjem...

Povećano interesovanje francuskih kompanija za investiranje u Srbiji

Francuska agencija za razvoj pokazuje povećano interesovanje za investiranje u Srbiji, izjavio je Nj.e Pjer Košar, ambasador Francuske u...
spot_img