Mapa sajta

Rajka Šinik Vulić, direktorka Rome Business School Beograd

Executive MBA donosi novu vrednost

Nakon tri godine prisustva na domaćem tržištu, Rome Business School Beograd postala je prepoznata kao regionalni centar ekspertize koji neguje  najsavremenije pristupe poslovnoj edukaciji....

Nikola Pavlović, Managing Director, Konica Minolta Srbija

Velika postignuća tek dolaze

U proteklih 150 godina, koliko je prošlo od osnivanja kompanije, Konica Minolta nije bila puki posmatrač i svedok, već predvodnik i nosilac promena. Ovaj...

Predrag Bjeletić, direktor, Alpha Imaging

Znanje u službi bolje dijagnostike

Alpha Imaging se skoro četvrt veka bavi uvozom, prodajom, instalacijom i održavanjem medicinske opreme za dijagnostički imidžing najpoznatijih svetskih proizvođača. Svi njihovi servisni inženjeri...

Jelena Gavrilović Šarenac, Head Corporate Communications Henkel Serbia and Henkel Adria

Dvosmerna komunikacija razvija poverenje

Kao globalna kompanija svesna vrednosti svojih brendova, Henkel je otvoren za komunikaciju za potrošačima i partnerima, nastoji da prati nove trendove i prilagođava im...

Aleksandra Džaferović, Eurobank Direktna

Klijenti žele jasne poruke

Eurobank Direktna je jedna od vodećih finansijskih institucija na tržištu Srbije, važan činilac u održanju stabilnosti domaćeg finansijskog sistema, pouzdan partner i siguran izbor...

Dr. Mihail Arandarenko, Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Stimulativni paket ili pomoć u nevolji?

Kao odgovor na pandemijsku krizu, Srbija je tokom prošle godine za mere podrške privredi i stanovništvu izdvojila čak 12,7 % BDP, što je skoro 6 milijardi evra. Dva glavna stuba te podrške bila su skoro univerzalna pomoć privatnom sektoru privrede od više od 4 minimalne zarade po zaposlenom i novčana pomoć od 100 evra svim punoletnim građanima. Pomoć države bila je izdašna za regionalne pa i šire standarde što je bilo jako važno, ne samo finansijski, nego i psihološki. Ta intervencija bila je procentualno više nego dvostruko veća u odnosu na sve druge zapadnobalkanske zemlje, i slična proseku Evropske unije

Pomoć privredi i stanovništvu zasigurno je ublažila ekonomske i socijalne efekte pandemije. Preliminarno procenjeni pad BDP-a od 1,1% u 2020. godini među najnižima je u Evropi i svakako najniži u Jugoistočnoj Evropi. Relativno povoljna bila su i ukupna kretanja na tržištu rada. Prema Anketi o radnoj snazi u poslednjem kvartalu prošle godine zaposlenost je bila samo za 17.000 (tj nekih 0,6%) manja u odnosu na isti period prošle godine, dok je broj nezaposlenih povećan za 7.000.

Iza opšte pozitivne slike kriju se velike razlike u tome kako su kroz proteklu tešku godinu prošli pojedinačni sektori i segmenti stanovništva. Kad je reč o ekonomskim sektorima, najviše su, zbog prirode same pandemije, stradale visoko-kontaktne delatnosti, kao što su ugostiteljstvo, turizam, putnički saobraćaj, lične usluge (npr. frizerski i saloni lepote, fitnes centri i sl.) i maloprodaja ne-prehrambenih proizvoda.

Anketa o radnoj snazi pomaže nam da sagledamo diferenciran uticaj pandemije na aktivnost i zaposlenost stanovništva. Dok je formalna zaposlenost čak i blago porasla tokom 2020, broj neformalno zaposlenih oštro je pao, za više od 30.000. Prema dobnim grupama, najveće smanjenje zaposlenosti imali su mlađi radnici do 34 godina, a prema nivou obrazovanje niže obrazovani radnici. Zaposlenost mladih do 24 godina pala je za 12.000, najviše kod mladih žena. Udeo mladih uzrasta 15-24 koji niti rade niti su u procesu obrazovanja u ukupnoj populaciji mladih bio je 17,6%, što je međugodišnje povećanje od 1,8 procentnih poena.

Sve u svemu, na tržištu rada najgore su prošli oni koji su i pre pandemije imali nesigurne i slabo plaćene poslove. S druge strane, najbolje su prošli visoko-obrazovani, lica zaposlena u ICT sektoru, industriji i poljoprivredi. Javni sektor je u celini povećao zaposlenost, posebno u zdravstvu. Takođe, prosečna zarada je porasla, vođena rastom minimalne plate, rastom plata u javnom sektoru, ali na njen porast uticao je i opisani efekat osipanja manje plaćenih poslova kao posledica pandemije.

Posle velikog prošlogodišnjeg paketa, ovogodišnji paket pomoći, prema najavama vredan najmanje 2,1 milijardu evra, ponovo je iznenadio širu i stručnu javnost. Uprkos preporukama većine domaćih ekonomista i međunarodnih agencija da novi paket treba da bude selektivan, kako bi se pomogli sektori, firme, porodice i pojedinci najviše pogođeni pandemijom, Vlada je ostala verna svom opredeljenju da i ove godine pruži univerzalnu podršku privredi i stanovništvu. S druge strane, najavljene su i dodatne selektivne mere ”pomoći u nevolji” najteže pogođenim sektorima i pojedincima.

Sa ovogodišnjim paketom postalo je jasno da su ekonomske vlasti Srbije odabrale da istraju na svom kejnzijanskom tretiranju pandemijske krize. One žele da Srbija po svaku cenu ostvari najbrži kumulativni rast u Evropi u narednom periodu, i planiraju da ga poguraju podsticanjem domaće tražnje, dok je pitanje nadoknade stvarne štete izazvane pandemijom i pružanje pomoći u nevolji ostalo drugorazredno, između ostalog i zbog skromnog učešća najteže pogođenih delatnosti u BDP-u.

Ipak, i tako neselektivan paket pomoći zbog svojih parametarskih rešenja više štiti one kojima je ona potrebnija. Naime, mada praktično svi zaposleni dobijaju iste iznose pomoći, ta pomoć je relativno (u odnosu na njihovu zaradu) veća za zaposlene sa nižim zaradama, koji su, kako i podaci pokazuju, u proseku više izloženi riziku od gubitka posla. Slično, 100 ili 60 evra za nekog ko živi od socijalne pomoći ili bez ikakvih redovnih prihoda znači mnogo više nego za nekoga sa natprosečnom zaradom. Zapravo, simulacije su pokazale da su ove dve glavne mere zajedno uspele da spreče širenje siromaštva tokom 2020. godine, a da je univerzalna pomoć odraslim građanima od 100 evra samostalno uspela da zadrži rast dohodne nejednakosti.

Glavna kritika većine domaćih eksperata i Svetske banke na ovakav dizajn paketa pomoći odnosi se na, stručno rečeno, grešku uključivanja – nepotrebnu i stoga rastrošnu pomoć firmama koje nisu imale gubitke, kao i pojedincima koji nisu u riziku od siromaštva niti su iskusili gubitak posla ili pad prihoda. Time se prema kritičarima, s jedne strane nedovoljno štite oni koji su stvarno ugroženi, a s druge strane nepotrebno povećava javni dug koji će biti potrebno solidarno vraćati.

Ipak, troškovi mera ublažavanja krize jednokratni su po svom karakteru – one ne podrazumevaju trajno narasle obaveze u budućnosti. Čak i MMF je to poručio vladama na početku pandemije – trošite, trošite, trošite. Trenutno se ne može sa sigurnošću reći da je mali pad BDP-a pre svega posledica pandemijskih mera, ali još je teže poricati njihov pozitivan uticaj. To je empirijsko pitanje, i vreme će biti najbolji sudija efikasnosti Vladinog ofanzivnog pristupa pandemiji.

Puno toga zavisi od daljeg toka pandemije u svetu i u Srbiji, a taj tok još uvek je teško predvideti. Ako pandemija oslabi relativno brzo i svakodnevni život se vrati u normalu, fiskalna pozicija zemlje ostaće potpuno stabilna, njena startna pozicija u odnosu na konkurentske zemlje unapređena, a i većina gubitnika brzo će se oporaviti kada pandemijski šok ponude prođe. Transformacija privredne strukture biće ubrzana u pravcu bržeg razvoja ICT, modernih usluga i visokih tehnologija.

Obrnuto, produženo trajanje pandemije ugrozilo bi privrednu aktivnost i suzilo fiskalni prostor, dok bi rast bankrotstava, nezaposlenosti, siromaštva i nejednakosti morao da bude suzbijan redistributivnim merama kakve smo videli tokom fiskalne konsolidacije, uz još jače solidarističke elemente. Uspešna nabavka vakcina bila je važan prvi korak u smanjivanju verovatnoće ostvarivanja negativnog pandemijskog scenarija, ali sveobuhvatna vakcinacija apsolutno je neophodan drugi korak – da li i potpuno dovoljan, takođe će pokazati vreme.

Više...

Komentar Dragiše Mijačića

Da li će Janus otvoriti ili zatvoriti vrata na Kosovu?

Januar je dobio ime po Janusu, rimskom božanstvu početka i kraja, zaštitnika vrata i ulaza. To je mesec kada se srpska zajednica na Kosovu...

Komentar Zorana Panovića

Na pravoj strani istorije

I kad je 1. septembra 1939. Hitler napao Poljsku to je bio još evropski sukob. Realizacija pakta Molotov-Ribentrop, ali još ne svetski sukob, iako...

Komenatar Zorana Panovića

Konsolidacija

Vučićeva kampanja (iako izbori nisu predsednički) se vodi kao krizni menadžment. Cilj je ubediti svoje pristalice, a još više one opozicione da se sve...

Miodrag Ranisavljević, Direktor Datalab SR d.o.o.

Automatizacija, veštačka inteligencija i budućnost računovodstva

U savremenom poslovnom okruženju koje se brzo menja, digitalizacija je postala ključni faktor uspeha kompanija u svim industrijama. Ovaj trend važi i za računovodstvo....

Vesti

Na vodećem svetskom sajmu organske hrane srpske firme ugovorile poslove koji premašuju 8 miliona evra

Srpske kompanije koje su učestvovale na Međunarodnom sajmu organske hrane Biofach u Nirnbergu ugovorile su poslove čija vrednost premašuje...

Na sajmu Gulfood 2024 u Dubaiju učestvuju 24 firme iz Srbije

Na Međunarodnom sajmu prehrambene industrije Gulfood 2024 u Dubaiju učestvuju 24 domaće kompanije iz prehrambenog sektora, predstavljajući svoje proizvodne...

Panel o situaciji na Balkanu i proširenju EU održan u okviru Bezbednosne konferencije u Minhenu

U Minhenu je održana panel diskusija o situaciji na Balkanu i proširenju Evropske unije na zemlje Zapadnog Balkana, u...

Srbija spremna da kupi deo luka Solun ili Pirej

Srbiji je potrebna luka zbog izvoza koga će biti sve više i spremna je da kupi deo bilo luke...

Micotakis: Stav Grčke o KiM ostaje nepromenjen

Stav grčke vlade o Kosovu i Metohiji ostaje nepromenjen, izjavio je predsednik vlade Grčke Kirijakos Micotakis i izrazio uverenje...

Panel o situaciji na Balkanu i proširenju EU održan u okviru Bezbednosne konferencije u Minhenu

U Minhenu je održana panel diskusija o situaciji na Balkanu i proširenju Evropske unije na zemlje Zapadnog Balkana, u...

EIB Global 2023. godine investirao rekordne 1,2 milijarde evra na Zapadnom Balkanu

EIB Global, finansijski ogranak Evropske investicione banke (EIB) za aktivnosti izvan Evropske unije, investirao je rekordne 1,2 milijarde evra širom Zapadnog...

Evropska unija i UNDP dodelili 580.000 evra za civilno društvo

Evropska unija i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) dodelili su sredstva za sprovođenje 12 inicijativa organizacija civilnog društva...

Održana svečanost povodom obeležavanja 148 godina postojanja Crvenog krsta Srbije

U zgradi Jugoslovenske kinoteke održana je svečanost povodom obeležavanja 148 godina postojanja Crvenog krsta Srbije. Kako je objavljeno na sajtu...

Dogovor u EU donosi potrošačima pravo na popravljanje proizvoda i nakon isteka garancije

Pregovarači unutar Evropske unije postigli su politički dogovor o direktivi koja će potrošačima osigurati pravo na popravljanje proizvoda i...

Panel o situaciji na Balkanu i proširenju EU održan u okviru Bezbednosne konferencije u Minhenu

U Minhenu je održana panel diskusija o situaciji na Balkanu i proširenju Evropske unije na zemlje Zapadnog Balkana, u...

EIB Global 2023. godine investirao rekordne 1,2 milijarde evra na Zapadnom Balkanu

EIB Global, finansijski ogranak Evropske investicione banke (EIB) za aktivnosti izvan Evropske unije, investirao je rekordne 1,2 milijarde evra širom Zapadnog...

Evropska unija i UNDP dodelili 580.000 evra za civilno društvo

Evropska unija i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) dodelili su sredstva za sprovođenje 12 inicijativa organizacija civilnog društva...

Održana svečanost povodom obeležavanja 148 godina postojanja Crvenog krsta Srbije

U zgradi Jugoslovenske kinoteke održana je svečanost povodom obeležavanja 148 godina postojanja Crvenog krsta Srbije. Kako je objavljeno na sajtu...

Dogovor u EU donosi potrošačima pravo na popravljanje proizvoda i nakon isteka garancije

Pregovarači unutar Evropske unije postigli su politički dogovor o direktivi koja će potrošačima osigurati pravo na popravljanje proizvoda i...
spot_img