Sve više ljudi odlazi iz Srbije, ali se oni mnogo kraće zadržavaju izvan zemlje. Privremeni rad u inostranstvu je daleko veći uzrok nestašice radne snage od trajnog iseljavanja iz zemlje. Naši privremeni i cirkularni emigranti zarađuju uglavnom izvan Srbije, a troše u njoj. To ima svoje dobre i loše strane, ali je već naša realnost
Već duže vreme tražnja za radom raste pod uticajem privrednog rasta i investicija, pre svega u građevinarstvu, industriji i IT uslugama. S druge strane, ponuda rada opada, najviše pod uticajem brzog smanjivanja stanovništva radnog uzrasta zbog penzionisanja velikih baby boom generacija, ali i zbog povećanih radnih migracija. Stoga u ovoj deceniji najveći problem tržišta rada neće biti nezaposlenost kao u prošloj, već povećanje kvaliteta radnih mesta.
Srbija ne prednjači u tehnološkom razvoju niti su naši troškovi rada na tom nivou da bi automatizacija mogla da ozbiljnije ugrozi zaposlenost u nekom srednjem roku. S druge strane, tekuće nestašice radne snage u sektorima koji beleže ekspanziju poput građevinarstva i nekih usluga već su realnost, ali to će dominantno i dalje biti privremeni radni migranti skromnih kvalifikacija i bez trajnih useljeničkih aspiracija.
Tekuće nestašice radne snage u sektorima koji beleže ekspanziju poput građevinarstva i nekih usluga već su realnost, ali to će dominantno i dalje biti privremeni radni migranti skromnih kvalifikacija i bez trajnih useljeničkih aspiracija.
Druga je priča sa digitalnim nomadima. Oni su atraktivan fenomen koji privlači pažnju, ali njihov broj nije i ne može da bude velik. Osim toga, oni su po definiciji nestabilna i nestalna grupacija. Mnoge zemlje su već uvele olakšice slične našim, konkurencija atraktivnih evropskih gradova je snažna, tako da se na privlačenju digitalnih nomada ne može graditi neka ozbiljnija strategija razvoja ljudskih resursa.
S druge strane cirkularne radne migracije su već danas dominantan razlog za odlazak naših ljudi u inostranstvo. To nije bilo tako sve do otprilike 2015. godine. Kada gledamo podatke o ukupnom broju emigranata iz Srbije u glavnim zemljama prijema, oni su uglavnom stabilni, ne rastu ili sporo rastu. S druge strane, broj emigranata koji tokom jedne godine odu iz Srbije stalno se i brzo povećavao do izbijanja pandemije i skoro se utrostručio tokom protekle decenije. Drugim rečima, sve više ljudi odlazi iz Srbije, ali se oni mnogo kraće zadržavaju izvan zemlje. Privremeni rad u inostranstvu je daleko veći uzrok nestašice radne snage od trajnog iseljavanja iz zemlje.
Na primer, 2019. godine je više od 60.000 naših državljana dobilo prvi put dozvolu boravka u EU, ali se istovremeno oko 50.000 njih – ne nužno istih osoba – vratilo u zemlju. Možda je neto iseljavanje u EU bilo samo 5.000-10.000; ali broj onih koji su radili tokom većeg dela godine izvan Srbije bio je verovatno veći od 40.000. Naši privremeni i cirkularni emigranti zarađuju uglavnom izvan Srbije, a troše u njoj. To ima svoje dobre i loše strane, ali je već naša realnost.
