Mapa sajta

Komentar

Posle Ohrida

Iako je tek počelo proleće, za reč 2023. godine, već bih kandidovao „crvene linije“. Imaju ih svi – od Putina i Sija, preko „kolektivnog zapada“ (kako to Putin voli da kaže), pa do Vučića i Kurtija. Implementacija evropskog plana za Kosovo, odnosno Aneks iz Ohrida, podrazumevaće i način, i za srpsku i za albansku stranu, da se te „crvene linije“ relativizuju, a da istovremeno ostanu sakralizovani deo narativa

To je test i političkog umeća i tehnologije vlasti i Kutrija i Vučića. Otpor opozicije i u Beogradu i u Prištini svedoči u korist ocena da se ipak radi o kompromisnom sporazumu u datom trenutku. Uz pojašnjenje – da su sporazum pisale zemlje koje su priznale Kosove, pa otuda on i ne može biti baš “prosrpski“. Ali izvesnom senzibilizacijom „kolektivnog zapada“ (više SAD nego EU), prema srpskim interesima, Vučić je ipak dobio kakav takav manevarski prostor za kreativno tumačenje Sporazuma, pre svega na domaćem terenu.

Kosovo je i u ovom slučaju dokaz da podela za i protiv Vučića po kojoj se deli Srbija nije ovdašnja glavna podela, jer njome se ne mogu tumačiti suštinske dileme srpskog društva. Koje je sve više konformistički apolitično. Mimikrijski pragmatično iza napadne tobožnje patriotske zavetnosti. Za sada većinsko javno mnenje, pokazuje istraživanje Demostata, Vučiću daje tihu podršku za Kosovo. To da ne potpišeš, nama je dovoljno, a znamo realnost – pa se zato dogovaraj. Implementiraj.

Najava predsednika Srbije o formiranju Narodnog pokreta jeste i izvesno rebrendiranje vladajuće SNS, ali to  predstavlja i pokušaj snaženja političkog centra. Zbog situacije (spolja i iznutra), Vučić se, što po inerciji, što po sopstvenom inženjeringu mora pomeriti ka centru (pa i da ga uzurpira), da bi legitimizovao „novu realnost“.

Zbog situacije (spolja i iznutra), Vučić se, što po inerciji, što po sopstvenom inženjeringu mora pomeriti ka centru (pa i da ga uzurpira), da bi legitimizovao „novu realnost“

Ko ostane van Narodnog pokreta (izvorno Srpskog bloka), biće predstavljen ako ne ako „ekstrem“, a ono kao „neodgovoran“ prema interesima države i naroda. Pomeranje u centar neće značiti i prihvatanje svetonazora centra (niti će ga Zapad nešto pritiskati po tom pitanju), već će propaganda i dalje biti zaglušujuće naprednjačka, „spržene zemlje“ prema oponentima, puna patriotskog naboja kako bi se anestezirala desnica i njene optužbe za „izdaju“ na temi Kosova. Paradoksalno je da „treći put“ na političkoj sceni Srbije formuliše lider koji je više od decenije na vlasti.

Protekli mart ponovo je (zbog godišnjica smrti), ukrstio Miloševićevu i Đinđićevu postumnu harizmu. Ovo je bila „okrugla“ (dvadeset godina od atentata) godišnjica Đinđićeve smrti, što je pojačalo simboliku.

Od poistovećivanja sa Đinđićem sasvim je za Vučića dovoljno potenciranje neshvaćenosti u reformizmu, u gutanju žaba na kosovskom pitanju i paralelizam stepena ugroženosti. Iako, paradoksalno ali pragmatično, Vučić kritikuje politiku posle Petog oktobra, kako bi naznačio značaj one posle 2012. i dolaska SNS na vlast, odnosno kako bi relativizovao katastrofalne učinke politike devedesetih u kojoj su u pojedinim bitnim fazama Šešeljevi radikali (kojima je pripadao i mladi Vučić) participirali u Miloševićevoj vlasti.

Iako očigledno poštuje Miloševića, Vučić ipak strogo pazi da ne uđe u iracionalni sukob sa Zapadom koji je upropastio Miloševića. Dejton nije promenio karakter Miloševićevog režima. Hoće li Ohrid Vučićevog? Ne suštinski.

Po pitanju ideologije Vučić je agnostik. Njegov politički ideal je verovatno – Đinđićev softver i Šešeljev hardver. Izgleda frankenštajnovski, ali radi.

Više...

Komentar Zorana Panovića

Plan rasta

Krajem aprila Evropski parlament dao je zeleno svetlo za usvajanje Plana rasta za Zapadni Balkan, a Savet Evropske unije usvojio je početkom maja ovaj...

Dr Aleksandar Mitić, naučni saradnik u Centru za studije „Pojasa i puta“ pri Institutu za međunarodnu politiku i privredu

Srbija je podigla nivo saradnje sa Kinom na najviši nivo u Evropi

I Nemačka i Francuska priželjkuju blisku saradnju sa Kinom, pa bilo kakvo prebacivanje Srbiji bliskih odnosa sa Kinom predstavlja primer dvostrukih standarda Boravio sam u...

Prof. dr Slobodan Zečević, redovni profesor, naučni savetnik, Institut za evropske studije

Delikatna klackalica

Francuska i Nemačka imaju različite poglede na saradnju sa Kinom, ali njihovi interni razlozi za takve poglede ne moraju se autmatski odnositi i na...

Vuk Vuksanović, viši istraživač, Beogradski centar za bezbednosnu politiku

Rusija će biti izazov, ali Kina ostaje dilema XXI veka

Američko-kineski geopolitički i bezbednosni rivalitet oblikovaće međunarodni sistem, u kojem će drugim zemljama, uključujući i Srbiju, pitanje kako se pozicionirati predstavljati veliki izazov Poslednja runda...

Vesti

Nadzorni odbor EPS AD imenovao Dušana Živkovića za generalnog direktora

Nadzorni odbor Akcionarskog društva „Elektroprivreda Srbije“ imenovao je Dušana Živkovića za generalnog direktora kompanije. Kao inženjer elektrotehnike, Živković poseduje više...

Više od 150 kompanija na forumu FRANCUSKA – ZAPADNI BALKAN

U Beogradu otvoren dvodnevni forum FRANCUSKA - ZAPADNI BALKAN: „Proizvodnja, lanac snabdevanja i ESG prakse” u organizaciji Francusko-srpske privredne komore, a u...

Island 16. put zaredom najmirnija država na svetu, Slovenija među prvih deset

Globalni indeks mira objavio je svoju tradicionalnu listu najmirnijih zemalja sveta za 2024, na kojoj šesnaestu godinu zaredom Island...

Žiofre: Zajedno želimo snažniju Evropsku uniju sa Srbijom koja je članica, jer Evropa jeste naša kuća

Srpsko kulturno nasleđe je evropsko nasleđe i samo zajedno možemo da sačuvamo naš zajednički evropski kulturni identitet, poručeno je...

Savet stranih investotora i EBRD organizovali konferenciju o finansijskim uslugama  

Savet stranih investitora Srbije, u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) organizovao je drugu konferenciju o...