Mapa sajta

Komentar

Plan rasta

Krajem aprila Evropski parlament dao je zeleno svetlo za usvajanje Plana rasta za Zapadni Balkan, a Savet Evropske unije usvojio je početkom maja ovaj dokument, čime je formalno i završena ta procedura. Kako je iz EU najavljeno, njime će podržati reforme u vezi sa pristupanjem regiona EU i poboljšati ekonomski rast. Putem ovog novog finansijskog instrumenta, regionu će biti obezbeđena pomoć u iznosu od šest milijardi evra. Taj plan je i na poslednjem samitu EU i Zapadnog balkana u Kotoru reklamiran maltene kao „kotorska krempita“. Pre nje bila je i „bledska krempita“ na samitu u Bledu.

Kotorska krempita se u osnovi od tradicionalne (i bledske) krempite razlikuje po tome što se umesto sa dve pravi sa tri kore. Ako je bledska krempita stigla iz Vojvodine, u Kotoru će vam reći da su recept za njihovu poslasticu doneli Italijani. Evropski put zemalja Regiona je izgleda krempita sa sedam kora, jer se na ovim prostorima kaže za mukotrpan rad i put da je to zarađen „hleb sa sedam kora“. No dobro, krempita kao omiljena poslastica, ipak bolje zvuči nego šargarepa, zar ne – u kontekstu stare metafore o „štapu i šargarepi“, odnosno metodologiji s kojom „kolektivni Zapad“, kako to putinofili vole da kažu, razgovara sa Zapadnim Balkanom, ili preciznije rečeno sa Srbima i srpskim elementom u Regionu.

Na Bledskom strateškom forumu, septembra 2023.  predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, izjavio je da EU i Zapadni Balkan treba da budu spremni za proširenje do 2030. godine. To je gore od „Junkerovog datuma“ (Žan – Klod Junker, predsednik Evropske komisije pre Ursule fon der Lajen), po kome bi Srbija (zajedno sa Crnom Gorom) mogla postati članica EU 2025 (to sad zvuči i smešno), ali je ipak bolje od „Micotakisovog datuma“ (Kirijakos Micotakis, aktuelni premijer Grčke), po kome bi Srbija u sastavu EU bila 2033. I to nezavisno od sudbine ostatka Zapadnog Balkana.

Ratovi devedesetih u Jugoslaviji (Titolendu) nisu bili građanski, već etnički i verski ratovi. To treba da vodi računa i Plan rasta za Zapadni Blakan EU, jer se do normalizacije ne može stići tako što će se tabuizirani ratni narativi iz devedesetih prekriti ekonomskim prosperitetom i iznuđenim rezolucijama

Tek je bolje od nedavne procene bivšeg slovenačkog predsednika Boruta Pahora, koji se nudi da bude Lajčakov nasledik kao posrednik EU za Kosovo, koji je izjavio da, ako se ovako nastavi, Region neće u EU ni do 2050. Dakle samo godinu dana nakon što se dešava drugi Blejd raner Denisa Vilneva.

Ratovi devedesetih u Jugoslaviji (Titolendu) nisu počeli zbog sirotinje već zbog pomahnitalog nacionalizma. To nisu bili građanski, već etnički i verski ratovi. To treba da vodi računa i Plan rasta za Zapadni Blakan EU, jer se do normalizacije ne može stići tako što će se tabuizirani ratni narativi iz devedesetih prekriti ekonomskim prosperitetom i iznuđenim rezolucijama. Ili samo ovom jednom o Srebrenici u UN. To će biti varljiva normalizacija kao Titova modernizacija izvršena preko nivelisanja i guranja pod tepih nekih epizoda i proporcija Drugog svetskog rata na ovim prostorima. Nedovoljno kao i Berlinski proces Angele Merkel.

Evrooptimizam Vučić je relativizovao svojim cinizmom (evrorealizmom) da Srbija neće u EU moći pre Ukrajine. Da li je to stvarno realnije od nade da će Srbija u EU zajedno sa Hrvatskom, kako se dalo čuti na Samita EU u Solunu davne 2003?

Više...

Komentar Zorana Panovića

Od Lavrova do Makrona

Iako Srpska napredna stranka ima potpisan Sporazum o saradnji sa Putinovom Jedinstvenom Rusijom, iako je predsednik SNS i premijer Miloš Vučević, izjavio da SNS...

Prof. dr Goran Radosavljević, Prodekan za nauku i direktor Instituta FEFA

Potreban nam je četiri puta brži rast od sadašnjeg

Smanjenje korupcije, reforme u sektoru energetike i temeljne promene u sistemu srednjeg obrazovanja predstavljaju ključeve za brži privredni rast  Pre dva meseca Srbija je dobila...

Luka Baturan, Pravni fakultet Univerziteta u Novom Sadu

Arbitrarno određene poreske olakšice degradiraju sistem

Najveći posao koji Srbiji predstoji, a tiče se poreskih propisa, jeste radikalna reforma poreza na dohodak građana i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Sadašnji sistem...

Nebojša Bjelotomić, direktor Inicijative Digitalna Srbija

Umesto zidova i mašina, ulažimo u ljude i njihovo znanje

Za državu u kojoj se smanjuje broj stanovnika, uputno je da sve preostale snage „penje“ na lestvici industrijske vrednosti. To, međutim, znači daleko veće...

Vesti

Članicama ženske odbojkaške reprezentacije Srbije uručeni diplomatski pasoši

Članicama ženske odbojkaške reprezentacije Srbije uručeni su diplomatski pasoši ambasadora dobre volje, saopšteno je u Vladi. Obraćajući se našim najboljim...

Savet EU doneo odluku o ukidanju viza za nosioce srpskih pasoša sa Kosova

Savet Evropske unije usvojio je uredbu kojom se obezbeđuje da ceo region Zapadnog Balkana podleže istom viznom režimu, ukidanjem...

Potpisan Memorandum o razumevanju između EU i Srbije o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama

U Beogradu je tokom Samita o održivim sirovinama potpisan Memorandum o razumevanju između EU i Srbije o strateškom partnerstvu...

Bajden pismom odustao od predsedničke trke

Američki predsednik Džo Bajden završio je svoju kampanju za reizbor nakon što su kolege demokrate izgubile veru u njegovu...

Srbija i Japan započinju pregovore o Sporazumu o investicijama

Ministarka inostranih poslova Japana Joko Kamikava i ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić dogovorili su se oko početka pregovora...