Ako Srbija ne prizna nezavisno Kosovo (ni diskretno kroz ’pravno obavezujući papir’) do kraja mandata Angele Merkel na mestu nemačke kancelarke, to će biti ipak Vučićeva pobeda nad stereotipom koji neguje srpska opozicija da je Vučić ’doveden’ od strane Zapada da prizna Kosovo. Što se tiče odnosa Srbije sa posttrampovskim Zapadom ta Vučićeva pobeda lako može biti samo Pirova
Vučić je vremenom navikao grđane Srbije ne samo da nema EU ako se ne naprave suštinski iskoraci na temi Kosova, već im sugeriše da nema članstva u EU čak i ako se naprave ti suštinski iskoraci. Danas više niko ne pominje ni famozni ’Junkerov datum’ (Srbija u članstvu EU 2025). Ali, ako nema članstva, ne znači da nema investicija i finansijske podrške. To je taj Vučićev idealan model odnosa sa EU: Što jače privredne i finansijske veze bez podizanja na potrebni nivo standarda u oblasti medija, pravosuđa i borbe protiv korupcije.
Može li Nemačka da nađe bar malo ’avangardno’ rešenje za Kosovo? Do sada je uglavnom uvek bilo rigidno: Još 2007. (pre proglašenja kosovske nezavisnosti) nemački ambasador u Srbji Andreas Cobel, prilično je razljutio srpske zvaničnike i javnost zbog izjave da bi problem Kosova trebalo rešiti što pre ’u pogledu nadzirane nezavisnosti’ (jer bi u suprotnom mogli biti otvoreni problemi u Sandžaku i Vojvodini), da bi aktuelni nemački ambasador u Srbiji Tomas Šib, nedavno izneo stav da je NATO bombardovanje Srbije bilo neophodno da bi se sprečili humanitarna katastrofa i genocid na Kosovu. Možda su izjave nemačkih zvaničnika donekle i cinične, ali su bar principijelno cinične.
Ovog aprila nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas, nije bio ciničan već je probao da ostavi utisak konstruktivnog realiste. Posetio je Prištinu i Beograd sa stavom da bi dijalog trebalo da se završi ’uzajamnim priznavanjem’, ali i ocenio da ’moraju da postoje kompromisi’. Jedno s drugim – ’Uzajamno priznanje’ i ’kompromis’ u kosovskom kontekstu prave oksimoron – logički kolaps. Vučić ne traži nikakava nemačka izvinjenja ni za cinizam ni za pragmatizam – to rade njegovi podčinjeni zbog domaće javnosti. Vučić podseća istu tu javnost koliko desetina hiljada ljudi zapošljavaju nemačke firme po Srbiji. Time kao da apeluje na Nemačku da pokaže malo ’imaginacije’ povodom Kosova.
Da li se Jugoslavija zaista do kraja raspala? Uvukla se zebnja da bi se nakon ‘versajskog’ i ‘Titovog’ mogao okončati i treći period mira na ovim prostorima – ‘dejtonski’
Iako je premijer Slovenije Janez Janša, demantovao da postoji slovenački ‘non-pejper’ o promeni granica na prostorima bivše SFRJ (stvaranje Velike Alabnije, Srbije i Hrvatske, te male BiH), non-pejper’ je postigao medijski efekat. Teško je poverovati da bi ovaj probni balon ili egzibicionizam bila ta ’nemačka imaginacija’. Odnosno, da bi se Nemačka upustila u avanturizam i demontažom BiH rešila kompleks srpske dekompenzovanosti.
Da li se Jugoslavija zaista do kraja raspala?
Uvukla se zebnja da bi se nakon ‘versajskog’ i ‘Titovog’ mogao okončati i treći period mira na ovim prostorima – ‘dejtonski’.
Da li je rešenje u onome što je za nesrpski svet u Regionu skandalozno: Može li umesto prisajedinjena Republike Srpke Srbiji, da se napravi ’nova Republika Srpska’ na Kosovu koja bi bila ’optimalizacija’ neispunjene Zajednice srpskih opština potpisane tačno pre osam godina u Briselu?
Nekadašnji hrvatski komunistički političar i blizak Titov saradnik Vladimir Bakarić, stvorio je sedamdesetih sintagmu ’federiranje federacije’ kao eufemizam za konfederalizaciju Jugoslavije. Da li bi danas moglo da se umesto ’non pejpera’ napravi novo ’federiranje federacije’ i može li ’nemačka imaginacija’ ići u tom pravcu?
Bilo bi preambiciozno to doživeti kao skandinavizaciju regiona.