Mapa sajta

Nemačka imaginacija

Ako Srbija ne prizna nezavisno Kosovo (ni diskretno kroz ’pravno obavezujući papir’) do kraja mandata Angele Merkel na mestu nemačke kancelarke, to će biti ipak Vučićeva pobeda nad stereotipom koji neguje srpska opozicija da je Vučić ’doveden’ od strane Zapada da prizna Kosovo. Što se tiče odnosa Srbije sa posttrampovskim Zapadom ta Vučićeva pobeda lako može biti samo Pirova

Vučić je vremenom navikao grđane Srbije ne samo da nema EU ako se ne naprave suštinski iskoraci na temi Kosova, već im sugeriše da nema članstva u EU čak i ako se naprave ti suštinski iskoraci. Danas više niko ne pominje ni famozni ’Junkerov datum’ (Srbija u članstvu EU 2025). Ali, ako nema članstva, ne znači da nema investicija i finansijske podrške. To je taj Vučićev idealan model odnosa sa EU: Što jače privredne i finansijske veze bez podizanja na potrebni nivo standarda u oblasti medija, pravosuđa i borbe protiv korupcije.

Može li Nemačka da nađe bar malo ’avangardno’ rešenje za Kosovo? Do sada je uglavnom uvek bilo rigidno: Još 2007. (pre proglašenja kosovske nezavisnosti) nemački ambasador u Srbji Andreas Cobel, prilično je razljutio srpske zvaničnike i javnost zbog izjave da bi problem Kosova trebalo rešiti što pre ’u pogledu nadzirane nezavisnosti’ (jer bi u suprotnom mogli biti otvoreni problemi u Sandžaku i Vojvodini), da bi aktuelni nemački ambasador u Srbiji Tomas Šib, nedavno izneo stav da je NATO bombardovanje Srbije bilo neophodno da bi se sprečili humanitarna katastrofa i genocid na Kosovu. Možda su izjave nemačkih zvaničnika donekle i cinične, ali su bar principijelno cinične.

Ovog aprila nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas, nije bio ciničan već je probao da ostavi utisak konstruktivnog realiste. Posetio je Prištinu i Beograd sa stavom da bi dijalog trebalo da se završi ’uzajamnim priznavanjem’, ali i ocenio da ’moraju da postoje kompromisi’. Jedno s drugim – ’Uzajamno priznanje’ i ’kompromis’ u kosovskom kontekstu prave oksimoron – logički kolaps. Vučić ne traži nikakava nemačka izvinjenja ni za cinizam ni za pragmatizam – to rade njegovi podčinjeni zbog domaće javnosti. Vučić podseća istu tu javnost koliko desetina hiljada ljudi zapošljavaju nemačke firme po Srbiji. Time kao da apeluje na Nemačku da pokaže malo ’imaginacije’ povodom Kosova.

Da li se Jugoslavija zaista do kraja raspala? Uvukla se zebnja da bi se nakon ‘versajskog’ i ‘Titovog’ mogao okončati i treći period mira na ovim prostorima – ‘dejtonski’

Iako je premijer Slovenije Janez Janša, demantovao da postoji slovenački ‘non-pejper’ o promeni granica na prostorima bivše SFRJ (stvaranje Velike Alabnije, Srbije i Hrvatske, te male BiH), non-pejper’ je postigao medijski efekat. Teško je poverovati da bi ovaj probni balon ili egzibicionizam bila ta ’nemačka imaginacija’. Odnosno, da bi se Nemačka upustila u avanturizam i demontažom BiH rešila kompleks srpske dekompenzovanosti.

Da li se Jugoslavija zaista do kraja raspala?

Uvukla se zebnja da bi se nakon ‘versajskog’ i ‘Titovog’ mogao okončati i treći period mira na ovim prostorima – ‘dejtonski’.

Da li je rešenje u onome što je za nesrpski svet u Regionu skandalozno: Može li umesto prisajedinjena Republike Srpke Srbiji, da se napravi ’nova Republika Srpska’ na Kosovu koja bi bila ’optimalizacija’ neispunjene Zajednice srpskih opština potpisane tačno pre osam godina u Briselu?

Nekadašnji hrvatski komunistički političar i blizak Titov saradnik Vladimir Bakarić, stvorio je sedamdesetih sintagmu ’federiranje federacije’ kao eufemizam za konfederalizaciju Jugoslavije. Da li bi danas moglo da se umesto ’non pejpera’ napravi novo ’federiranje federacije’ i može li ’nemačka imaginacija’ ići u tom pravcu?

Bilo bi preambiciozno to doživeti kao skandinavizaciju regiona.

Više...

Komentar Zorana Panovića

Ubrzanje istorije

Od toga što je logično iskoristio svetsku pozornicu da kritikuje Zapad za dvostruke standarde i „otvaranje Pandorine kutije“ na Kosovu na kome nema pravde...

Prof. dr Iva Draškić Vićanović, redovni profesor Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Kap koja je prelila čašu

Nas osmoro, dekani fakulteta koji školuju nastavnike na Univerzitetu u Beogradu dali smo predlog, kvalitetan, jezgrovit i ostvariv u kratkom roku. Na potezu je...

Prof. dr Goran Roglić, dekan Hemijskog fakulteta

Problemi su slični, ali drugi tragaju za rešenjima

Dekani koji su uputili inicijativu Vladi Srbije sa predlogom rešenja, još nisu dobili zvaničan odgovor nadležnih.  Ne znamo ni koliko nastavnika u ovom trenutku...

Prof. dr Velimir Šećerov, redovni profesor Geografskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Promptno reagovati i obezbediti dodatne mehanizme motivacije

Posao Vlade je da se značajno poveća procenat budžetskih izdvajanja za obrazovanje (i nauku), obezbedi legislativni aparat koji garantuje sigurnost i poštovanje nastavnika, da...

Vesti

Srbija i Mađarska potpisale Memorandum o razmeni elektronskih podataka

Memorandum o razmeni elektronskih podataka između Srbije i Mađarske, koji je potpisan u Budimpešti, doprineće relaksaciji prekogranične ekonomske saradnje...

Crna Gora sa više od 200.000 Ukrajinaca primila najviše izbeglica po glavi stanovnika na svetu

Crna Gora je primila više od 200.000 Ukrajinaca koji su pobegli od rata, što je čini najvećim domaćinom za...

Srbija i Severna Makedonija potpisale memorandum o izgradnji gasovoda

vlade Srbije i Severne Makedonije potpisale su memorandum koji predviđa zajedničku izgradnju gasovoda, dužine oko 70 kilometara, koji bi...

U Srbiji rekordan broj gnezda belih roda

U Srbiji postoji 1.927 gnezda belih roda, što je rekord u istoriji popisivanja gnezda, saopštilo je Društvo za zaštitu...

Srbija prvi put dobila investicioni kreditni rejting

Agencija za ocenu kreditnog rejtinga "S&P" Global Ratings povećala je prvi put kreditni rejting Srbije na investicioni, na nivou...