Mapa sajta

Komentar

Nasleđe i zebnja

Pozivom predsednicima Turske, Srbije i Hrvatske – Erdoganu, Vučiću i Milanoviћu, čelnik bosanskih Srba Milorad Dodik (naoko bandoglav ali vrlo lukav), potvrdio je pragmatičnu lojalnost Vučiću, dao do značaja (političkog smisla) Milanoviću, dok je uvažavanjem Erdogana pokazao izvesno nipodaštavanje prema bošnjačkim elitama.

Time je Dodik nakon otvorenog prezira prema Valentinu Incku ukazao i na svoj stav prema novom Visokom predstavniku Kristijanu Šmitu (toj instituciji). Vučić je, po starom metodu, dozirano relaksirao Dodikov stav dokazujući svoju dejtonsku i svaku drugu konstruktivnost kad je reč o odnosu sa velikim silama. Obrnuto proporcionalnu odnosu prema demokratskim institucijama u Srbiji.

Dodik bi bio još pošteniji da je izostavio Vučića i Milanovića, a pored Erdogana zamolio Putina, i onoga ko bude naslednik Angele Merkel da brinu o Bosni. Uostalom, Erdoganu je Alija Izetbegović taj posao već ostavio u amanet. Kako su ex YU nacionalizmi vazalnog karaktera, uvek je celishodnije pregovarati sa sponzorima i pokroviteljima, a ne servilnim ili nabusitim lokalnim feudalcima.

Odlazeća nemačka kancelarka kroz inicijativu Berlinski proces kao da je htela da sve vrati na nulto stanje-na Region kako bi izgledao da se SFRJ raspala dogovorno, bez rata, a da je zadržala i unapredila ekonomske, infrastrukturne i kulturne veze. Ali, Berlinski proces je nemoćan protiv narativa raspada. Region je nesposoban da sam izgradi mehanizam pacifikacije sukoba, a Angela Merkel se istorijski apsurdno našla u poziciji maršala Tita – postala je arbitrarni centar moći. Vučić, Rama i Zaev jesu Tito, Nehru i Naser Open Balkana (meandar Berlinskog procesa), ali skandinavizacije Regiona (priključenja ostalih) nema bez nadvladavanja narativa i sinhronizacije identiteta.

Vučić, Rama i Zaev jesu Tito, Nehru i Naser Open Balkana (meandar Berlinskog procesa), ali skandinavizacije Regiona (priključenja ostalih) nema bez nadvladavanja narativa i sinhronizacije identiteta

A toga opet nema bez senzibilne normalizacije odnosa prema jugoslovenskom iskustvu. I naglašavanju njegovih emancipatorskih dometa, a ne samo onih istorijski kompromitovanih. Sa svojim ’Maršalovim planom’, Merkel je ohrabrivala neotitoističku komponentu Vučićeve politike. Naravno u neoliberalnom, a ne socijalističkom ključu. A, bizarno, kod Vućića i jeste kao kod Tita – ako ti se ne sviđa u zemlji, idi u Nemačku pa radi!

Povodom kancelarske penzije, Regionom se maltene šiti zebnja nalik onoj staroj – šta će biti sa Jugoslavijom posle Tita?

Vučić se rado poziva na Tita kad je u pitanju izgradnja infrastrukture, ili obnavljanje razgrađenog spoljnopolitičkog kapitala (Pokret Nesvrstanih), pa mu je i kancelarka Merkel (i Šreder kao konsultant) ono što su Titu bili Vili Brant i Helmut Šmit. Samo što su ova dva kancelara u Titu videla autoritet, dok je Vučić Merkel pitomac. I to je svakako bolje od Miloševićeve bandoglave arogancije. Iako se hvali suverenitetom, Vučić je Rusima naglasio da neće biti nove 1948!, aludirajući na Titov raskid sa Staljinom. Sve svoje priče o suverenitetu, Vučić skloni u stranu i kad se suoči sa prazninom Regiona nakom odlaska Kancelarke, pa se nimalo patetično pita – koga sutra da zovemo, ko će sutra da nas miri, podsećajući na slučajeve kao što su bili srpsko-hrvatski carinski rat kad je Merkel demonstrirala svoju arbitrarnu poziciju. Vučić bi rado preformulisao staru parolu: I posle Tita-Tito!

Između mnogih nedoslednosti Srpske napredne stranke, izdvaja se jedna doslednost: U noći izborne pobede 2012. Tomislav Nikolić je rekao da je Nemačka najveći prijatelj Srbije, a Vučić ispraćajući Merkel iz Beograda pre neki dan isto to potvrđuje.

Što ni danas nije lako objasniti Borisu Tadiću koji je sa kosovskim gardom dočekao i vidno naljutio avgusta 2011. Merkel u Beogradu. To je bio i Tadićev simbolički kraj.

Više...

Komentar Zorana Panovića

Podeljena Srbija

Vučićevi pozivi na „jedinstvo“ su pozivi na homogenizaciju svojih pristalica. Srbija je duboko podeljeno društvo – a dva masakra (u beogradskoj osnovnoj školi i...

Komentar Zorana Panovića

Kontejnerima u Savet Evrope

Oko sadašnjosti i budućnosti Kosova dva su ishoda prilično izvesna: Teško da će ikada celo Kosovo biti ponovo pod punim suverenitetom Srbije (kao njena...

Komentar Zorana Panovića

Posle Ohrida

Iako je tek počelo proleće, za reč 2023. godine, već bih kandidovao „crvene linije“. Imaju ih svi – od Putina i Sija, preko „kolektivnog...

Ljubivoje Radonjić, istraživač saradnik, Centar za istraživanje javnih politika

Telemigracije su “nova normalnost” na tržištu rada

Za radnike sa domaćeg tržišta, ponuda stranih poslodavaca može predstavljati priliku za rad na kvalitetnim poslovima i ostvarivanje prilično konkurentnih zarada. S druge strane,...

Vesti

Ambasador Francuske Pjer Košar: Beogradski aerodrom ide ka tome da postane regionalno čvorište

Aerodrom "Nikola Tesla" ide ka tome da postane regionalno čvorište, koje na prirodan i jednostavan način povezuje ekonomske centre...

Predsednica Indije Drupadi Murmu stigla u Srbiju

Predsednica Indije Drupadi Murmu stigla je u zvaničnu posetu Srbiji, u kojoj će boraviti tri dana. Nju je na...

Od jula lakše zapošljavanje između zemalja članica Otvorenog Balkana

Vlada Srbije očekuje da će se u julu realizovati jedinstveni identifikacioni broj za sve ljude na tržištu zemalja u...

Saradnja za održivost povodom Nacionalnog dana Švedske 

U utorak 6. juna u Silosima Beograd održan je prvi dan proslave povodom Nacionalnog dana Švedske, kraja predsedavanja Savetom...

Generalna skupština UN izabrala Sloveniju za člana Saveta bezbednosti

Generalna skupština Ujedinjenih nacija izabrala je pet nestalnih članova Saveta bezbednosti, koji će od 1. januara 2024. godine započeti...