To gutanje žaba nije Vučićeva, već metafora Zorana Đinđića. I ma koliko da su prokuvane, žabe za gutanje su ipak žabe za gutanje. Đinđić je govorio da se najpre mora progutati najveća – da se Milošević izruči Haškom tribunalu, bila je možda najveća žaba – i to neprokuvana. Vučić (sa Dačićem) jeste kao žabu gutao Briselski sporazum, ali su ga Đinđić, Živković, Koštunica i Tadić spasili gutanja žaba sa Haškim tribunalom. Bez imalo cinizma, ali Vučiću bi verovatno bilo lakše da uvede sankcije Putinu nego da izruči Ratka Mladića Haškom tribunalu
Iako se u izbornoj noći uporedio sa najdugovečnijim (tvrdi se i najlukavijim) srpskim političarem na vlasti Nikolom Pašićem, Vučić srpskom javnom mnenju ipak ne servira onu čuvenu Pašićevu – ’spasa nam nema, propasti nećemo’, već diskretno đinđićevski poručuje da se žaba izgleda mora progutati. A stvar je propagande kako da tu veliku i sirovu žabu dobro prokuva. Za takav poduhvat potreban je ipak nekakav društveni konsenzus. Pa je zato i priča oko nezavršenih beogradskih izbora, njihovog legitimiteta i mogućnosti raspisivanja novih, idealan povod za senzacionalan sastanak Vučića i lidera proevropske opozicije Dragana Đilasa. Neko bi neobavešten, sudeći samo po višegodišnjoj retorici i propagandnoj kampanji spržene zemlje od strane Vučićevog agitpropa, pomislio da su Vučić i Đilas arhineprijatelji. Ne, naprotiv, oni su tamo 2011/12, kad su naprednjaci koračali ka vlasti bili u neformalnoj koaliciji i nadali se da će zajedno promeniti Srbiju na bolje.
Pitao sam jednog iskusnog političara iz Miloševićevog vremena, da li bi uvođenje sankcija Rusiji bilo teže nego uvođenje sankcija Republici Srpskoj, a što je Milošević uradio iznerviran neodgovornom tvrdoglavošću rukovodstva tamošnjih Srba. Kaže mi da bi bilo mnogo teže. Čak bi bilo teže i Vučiću da sad uvede sankcije Dodiku.
Vučić je neutralnost Srbije tokom izborne kampanje poredio sa nepokorenim galskim selom iz stripa o Asteriksu. Ali, prevideo je glavnu stvar: Nepokoreni Gali imaju čarobni napitak koji im daje snagu za takav stepen suvereniteta, odnosno Vučić, uz sve spoljnopolitičke domete i marketinško – propagandne eksperte, nema svog druida Getafiksa koji pravi taj napitak u koga je Obeliks upao kad je bio mali. I devedesetih, umesto tajnog čarobnog napitka, imali smo samo ’tajno Teslino oružje’. Pa i mnogi koji glasaju za Vučića veruju da bi sad, kad bi bilo stani-pani, stigao ’elipton’ koji nedavno preminuli Vladimir Žirinovski nije isporučio onomad.
Pitao sam jednog iskusnog političara iz Miloševićevog vremena, da li bi uvođenje sankcija Rusiji bilo teže nego uvođenje sankcija Republici Srpskoj, a što je Milošević uradio iznerviran neodgovornom tvrdoglavošću rukovodstva tamošnjih Srba. Kaže mi da bi bilo mnogo teže. Čak bi bilo teže i Vučiću da sad uvede sankcije Dodiku
Vučić voli da citira pompezno i u širokom rasponu – od Veberove ’protestantske etike’, preko Lajbnicovog ’dovoljnog razloga’ do ’objektivizma’ Ajn Rend. Iako ih nije javno citirao, Vučić nastupa po principu Titovih reči – ’Radimo kao da će hiljadu godina biti mir, a spremamo se kao da će sutra biti rat’.
Prvi put u istoriji nedvosmislena većina građana Srbije je protiv ulaska zemlje u Evropsku uniju, pokazuju aprilska istraživanja agencije Ipsos. Razlog za to su pritisci koje Srbija trpi od EU, a tiču se uvođenja sankcija Rusiji, ističu analitičari.
Sada imamo 34,9 odsto građana koji bi na referendumu podržali pridruživanje Srbije EU, dok bi protiv glasalo 43,8 odsto.
Treba ukrstiti ovaj nalaz sa nedavnim nalazom Demostatovog istraživanja da polovina ispitanika podržava neutralnost Srbije čak i po cenu sankcija Srbiji nalik onima iz devedesetih. Što je indikator da je famozna neutralnost samo eufemizam za prorusku poziciju.