Mapa sajta

Komentar Dejana Molnara

Promet manji, a cene veće – paradoks ili ne?

U toku 2023. godine na nivou EU zabeležena je stagnacija cena stanova i kuća (blagi rast od 0,2%). Kvadrati su pojeftinili u Luksemburgu (-14,4%), Nemačkoj (-7,1%), Finskoj (-4,4%), Francuskoj (-3,6%), Švedskoj (-2,9%), dok se od zemalja gde su cene porasle izdvajaju Poljska (13%), Bugarska (10,1%), Hrvatska (9,5%), Litvanija (8,3%), Portugalija (7,8%), Slovenija (6,8%) itd.

U Srbiji je nakon intenzivnog rasta cena u toku 2021. i 2022. godine u 2023. došlo do izvesnog „hlađenja“ (usporavanja rasta). Međugodišnja stopa rasta cena je u poslednjem kvartalu iznosila oko 5,8%, što je manje nego u drugom (10,9%) i trećem (8,2%) tromesečju.

Ipak , to nije u skladu sa padom broja kupoprodaja (sklopljenih ugovora). Ukupan broj ugovora o kupoprodaji na tržištu nekretnina u Srbiji je smanjen sa 140.592 u 2022. na 121.627 u 2023. godini (pad od 13,7%). Po segmentima, intenzitet pada je bio različit – stanovi (-18,8%), kuće (-15,3%), garažni prostori (-13,2%), poslovni prostori (-8,3%), dok je jedino u slučaju poljoprivrednog zemljišta zabeležen rast (+ 5%).

Posmatrano sa finansijskog aspekta u našoj zemlji je u toku prošle godine zabeležen pad vrednosti tržišta od 13,3%, odnosno obim novčanih sredstava od 6,5 milijardi evra u 2023. je bio za milijardu evra manji nego 2022. (kada je tržište vredelo 7,5 mlrd. evra). Po vrstama, pomenuti pad je bio najveći u slučaju kuća (-18,8%), zatim stanova (-16,7%) i garažnih prostora (-16,9%), te poslovnih prostora (-5,2%), dok je jedino segment poljoprivrednog zemljišta porastao za čak 14%.

Manji promet na tržištu stambenog prostora mogao bi da se objasni i smanjenjem udela kupovine pomoću bankarskih kredita, koji je opao sa 32,8% u 2020. na „svega“ 17% u 2023. godini. Ovo je u potpunosti u skladu sa trendom povećavanja kamatnih stopa na stambene kredite u posmatranom periodu. Decembra 2020. prosečna kamatna stopa novoodobrenih zajmova indeksiranih u evrima za kupovinu stanova bila je 2,63%, dok je avgusta 2023. dostigla nivo od čak 6,73%.

Činjenica da se višak likvidnosti uglavnom ulaže u nepokretnosti umesto u produktivne i inovativne poslovne ideje/poduhvate ukazuje na određene slabosti koje su prisutne u našoj privredi

Dinamika izdatih građevinskih dozvola ne prati trendove na planu broja realizovanih kupoprodaja i obima novčanih sredstava. U 2023. je izdato tek za 0,7% manje dozvola u pogledu broj kvadrata (korisne površine stanova) u odnosu na 2022. godinu. Ovo upućuje na zaključak da investitori ne planiraju da smanje gradnju, iako je održivost tražnje pod znakom pitanja, s obzirom na to da se sve veći broj građana suočava sa padom životnog standarda i platežne sposobnosti.

Istovremeno prodavci (investitori) još uvek ne spuštaju cene iako je jasno da je značajan broj potencijalnih kupaca ostao „van igre“ zbog pogoršanja uslova finansiranja. Ono što bi moglo da bude posledica ove situacije je da ipak dođe do usporavanja nove gradnje i smanjenja ponude novoizgrađenih stanova. Usled redukcije ponuđene količine i manje tražnje tržište nekretnina bi moglo doći u stanje nove ravnoteže – gde će cene ostati na postojećem, visokom nivou.

Činjenica da se višak likvidnosti uglavnom ulaže u nepokretnosti umesto u produktivne i inovativne poslovne ideje/poduhvate ukazuje na određene slabosti koje su prisutne u našoj privredi. Između ostalog, to bi moglo da znači da nema u potrebnoj meri kvalitetnih preduzetničkih ideja ili da, pak, celokupan poslovni ambijent nije dovoljno stimulativan za razvoj onih delatnosti koje bi mogle da obezbede trajnu konkuretnost nacionalne ekonomije. Dugoročno posmatrano, ulaganja u nekretnine ipak imaju jednokratan efekat. Opravdano se nameće i pitanje svrsishodnosti, imajući u vidu da Srbija u kontinuitetu beleži pad broja stanovnika.

CorD Recommends

Više...

Komentar Zorana Panovića

Od Lavrova do Makrona

Iako Srpska napredna stranka ima potpisan Sporazum o saradnji sa Putinovom Jedinstvenom Rusijom, iako je predsednik SNS i premijer Miloš Vučević, izjavio da SNS...

Prof. dr Goran Radosavljević, Prodekan za nauku i direktor Instituta FEFA

Potreban nam je četiri puta brži rast od sadašnjeg

Smanjenje korupcije, reforme u sektoru energetike i temeljne promene u sistemu srednjeg obrazovanja predstavljaju ključeve za brži privredni rast  Pre dva meseca Srbija je dobila...

Luka Baturan, Pravni fakultet Univerziteta u Novom Sadu

Arbitrarno određene poreske olakšice degradiraju sistem

Najveći posao koji Srbiji predstoji, a tiče se poreskih propisa, jeste radikalna reforma poreza na dohodak građana i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Sadašnji sistem...

Nebojša Bjelotomić, direktor Inicijative Digitalna Srbija

Umesto zidova i mašina, ulažimo u ljude i njihovo znanje

Za državu u kojoj se smanjuje broj stanovnika, uputno je da sve preostale snage „penje“ na lestvici industrijske vrednosti. To, međutim, znači daleko veće...

Srbija i Japan započinju pregovore o Sporazumu o investicijama

Ministarka inostranih poslova Japana Joko Kamikava i ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić dogovorili su se oko početka pregovora...

Ambasador SAD Kristofer Hil posetio prvu toplanu koja kombinuje dva obnovljiva izvora energije

Ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji Kristofer Hil posetio je toplanu Pemci 1 u Kladovu, koja je uz podršku...

Er Srbija dobila prvu ženu kapetana u ATR floti

Er Srbija je saopštila da je dobila prvu ženu kapetana u svojoj floti aviona ATR. "Tridesetdvogodišnja Vanja Marčeta je prva...

Srbija i Egipat potpisali Sporazum o slobodnoj trgovini

Srbija i Egipat potpisali su u Kairu Sporazum o slobodnoj trgovini između dve zemlje i još 10 bilateralnih dokumenata...

Dodatnih 18 miliona dolara od Sjedinjenih država za razvojno partnerstvo sa Srbijom

Danas su Sjedinjene Američke Države, preko Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), najavile dodatnih 18 miliona dolara razvojne pomoći...

Srbija i Egipat potpisali Sporazum o slobodnoj trgovini

Srbija i Egipat potpisali su u Kairu Sporazum o slobodnoj trgovini između dve zemlje i još 10 bilateralnih dokumenata...

Dodatnih 18 miliona dolara od Sjedinjenih država za razvojno partnerstvo sa Srbijom

Danas su Sjedinjene Američke Države, preko Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), najavile dodatnih 18 miliona dolara razvojne pomoći...

Međunarodna nagrada za književnost „Aleksandar Tišma“ svečano uručena francuskoj književnici Sesil Vajsbrot

Treća Međunarodna nagrada za književnost „Aleksandar Tišma“ svečano je uručena francuskoj književnici Sesil Vajsbrot 24. juna 2024. u Matici...

Potpisan Memorandum o razumevanju sa kompanijom Medtronik

Ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija dr Jelena Begović potpisala je Memorandum o razumevanju, koji se odnosi na saradnju...

Luksemburg i Irska zabeležili najveći BDP po glavi stanovnika u EU

Bruto domaći proizvod (BDP) po glavi stanovnika, mera ekonomske aktivnosti, pokazao značajne razlike među članicama Evropske unije u 2023....

Srbija i Egipat potpisali Sporazum o slobodnoj trgovini

Srbija i Egipat potpisali su u Kairu Sporazum o slobodnoj trgovini između dve zemlje i još 10 bilateralnih dokumenata...

Dodatnih 18 miliona dolara od Sjedinjenih država za razvojno partnerstvo sa Srbijom

Danas su Sjedinjene Američke Države, preko Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), najavile dodatnih 18 miliona dolara razvojne pomoći...

Međunarodna nagrada za književnost „Aleksandar Tišma“ svečano uručena francuskoj književnici Sesil Vajsbrot

Treća Međunarodna nagrada za književnost „Aleksandar Tišma“ svečano je uručena francuskoj književnici Sesil Vajsbrot 24. juna 2024. u Matici...

Potpisan Memorandum o razumevanju sa kompanijom Medtronik

Ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija dr Jelena Begović potpisala je Memorandum o razumevanju, koji se odnosi na saradnju...

Luksemburg i Irska zabeležili najveći BDP po glavi stanovnika u EU

Bruto domaći proizvod (BDP) po glavi stanovnika, mera ekonomske aktivnosti, pokazao značajne razlike među članicama Evropske unije u 2023....