Ako potraje trenutno stanje u kome kontinentom mogu da se kreću još jedino političari i sportisti, te ukoliko zbog pandemije kao idealnog izgovora za zatvaranje granica u pitanje bude doveden i opstanak šengenskog režima, ionako izbledeli sjaj te evropske ideje bi mogao sasvim da ugasne.
Kad bi se o uticaju pandemije virusa korona na međunarodne odnose sudilo samo na osnovu one bezglave globalne jurnjave da se, u vreme prvog talasa širenja zaraze, na sve moguće legalne i nelegalne načine nabavi što više respiratora i zaštitne opreme, moglo bi se pomisliti da je čovečanstvo na dobrom putu da završi u nekakvoj sanitarnoj verziji hobsijanskog rata svih sa svima.
Srećom, u međuvremenu se iznova potvrdilo da su međunarodna saradnja i koordinirani napori u suočavanju s kolektivnim pretnjama poput pandemija ili globalnog zagrevanja jedini način da se svet izbori s takvim izazovima. Tome u prilog govore i ohrabrujuće vesti o napretku u razvoju efikasne i pouzdane vakcine protiv kovida-19: koliko god se države poput Kine i Rusije upirale da razviju vlastite vakcine, najveći proboj zasad je ostvaren tamo gde su udruženi internacionalni intelektualni i materijalni resursi.
Samo jedna zemlja je pandemiju istinski pokušala da politički zloupotrebi kako bi ojačala svoje pozicije. To je Kina.
Posmatrano u užem, evropskom okviru, posebno iz perspektive zemalja koje nisu članice Evropske unije a deklarativno ili stvarno gaje takve aspiracije, kao veliki problem – mimo ekonomskih poremećaja koje je pandemija posvuda izazvala – ispostavlja se zatvaranje nacionalnih granica i posledično ograničavanje slobode kretanja. Budući da ova mera pogađa samo takozvane obične ljude, to doduše ne nosi rizik narušavanja međudržavnih odnosa; ali zato potkopava samu ideju EU – a u nekom širem, degolovskom smislu i čitave Evrope – kao prostora na kome se, između ostalog, odvija i neometan protok ljudi. Ako potraje trenutno stanje u kome kontinentom mogu da se kreću još jedino političari i sportisti, te ukoliko zbog pandemije kao idealnog izgovora za zatvaranje granica u pitanje bude doveden i opstanak šengenskog režima, ionako izbledeli sjaj te evropske ideje bi mogao sasvim da ugasne.
Upravo su mnogostruko oslabljeni kapaciteti EU, obuzete svojim brigama, u uslovima pandemije otvorili dodatni prostor za jačanje uticaja drugih sila na Zapadnom Balkanu. Ali i tu je, kao i drugde po svetu, samo jedna zemlja pandemiju istinski pokušala da politički zloupotrebi kako bi ojačala svoje pozicije: Kina. Uslovljavanje medicinske pomoći javnim izjavama zahvalnosti, slanje neispravne opreme, agresivno plasiranje neistina o tretmanu obolelih u nekim evropskim zemljama, čak i putem zvaničnih kanala… Sve se to Pekingu vratilo kao bumerang u vidu urušavanja međunarodne reputacije; svuda, osim u ovim krajevima – gde važe drugačiji kriterijumi, pa je takvo postupanje još i krunisano bizarnim bratimljenjem.
