Zahvaljujući podršci i regulatornoj ulozi Narodne banke Srbije i naporima bankarskog sektora, danas imamo sistem koji je stabilniji, fokusiraniji na potrebe privrede i građana i snažno okrenut razvoju digitalnih usluga
Bankarski sektor u Srbiji, kao i svi sektori, mora da deli sudbinu privrede i građana, jer samo tako možemo da trajemo. U prethodnim godinama, u ovom sektoru beležimo ubrzano ukrupnjavanje tržišta, sve snažniji fokus na kreditiranje malih i srednjih preduzeća, ulaganje u inovacije i digitalnu infrastrukturu, kao i jasno profilisanje socijalne uloge banaka u društvu.
Konsolidacija banaka u Srbiji donela je veću stabilnost i koristi za građane uz efikasnije usluge i rekordnu štednju jer niko, pa ni banke, ne bi trebalo da postoji samo zbog sebe, već zbog klijenata i jedino u toj interakciji, gde se prožima interes svih, može da se očuva i unapređuje postignut uspeh.
Nekoliko godina unazad u bankarskom sektoru Srbije postoji trend pripajanja i ukrupnjavanja banaka. Ovaj proces uglavnom je bio uslovljen promenama u vlasničkoj strukturi pojedinih banaka, koje su inicirale same matične banke kao odgovor na okolnosti na tržištima iz kojih potiču. Globalni trendovi ukrupnjavanja i težnja ka boljoj tržišnoj pozicioniranosti takođe su odigrali važnu ulogu u tom procesu.
Danas u bankarskom sektoru Srbije posluje 19 banaka, od čega 15 u većinskom vlasništvu stranih akcionara, dve u vlasništvu domaćih privatnih akcionara i dve u vlasništvu Republike Srbije. Imajući u vidu sve prisutniju fragmentaciju finansijskih tržišta, pokazalo se da je održavanje optimalne ravnoteže između stranih i domaćih investicija važan faktor stabilnosti bankarskog sektora zemlje. Štaviše, izvori investicija iz različitih zemalja koje je zastupljeno na domaćem bankarskom tržištu govore u prilog diversifikaciji izvora kapitala, koja je ključna za stabilnost bankarskog sektora.
Zahvaljujući adekvatnim i pravovremenim nadzornim i regulatornim merama Narodne banke Srbije kroz postupke davanja prethodne saglasnosti na spajanja i pripajanja banaka, proces ukrupnjavanja doprineo je većoj efikasnosti u poslovanju banaka, unapređenju ponude proizvoda i usluga. Građani i privreda danas imaju pristup efikasnijim i raznovrsnijim finansijskim uslugama.
U prilog uspešnosti ovog procesa govore i podaci o poslovanju bankarskog sektora. Bilansna aktiva bankarskog sektora više nego se udvostručila od decembra 2012. godine i krajem marta 2025. godine dostigla je 6.640 milijardi dinara (55,8 milijardi evra). Kreditna aktivnost je gotovo udvostručena što je vođeno i rastom kredita stanovništva i rastom kredita privrede, a ukupni depoziti povećani su skoro tri puta. Devizna štednja građana porasla je sa 8,3 milijarde evra u 2012. godine na 15,7 milijardi evra u maju 2025. godine, dok je dinarska štednja sa manje od 18 milijardi dinara dostigla čak 193 milijardi dinara – što je rast od skoro 11 puta.
Može se zaključiti da je konsolidacija bankarskog sektora u Srbiji imala pozitivne efekte kako na građane, tako i na privredu, uz očuvanu stabilnost i poverenje u bankarski sektor Srbije, koji danas predstavlja jedan od ključnih faktora stabilnosti celokupnog finansijskog sistema zemlje.
Zahvaljujući odlučnim i neophodnim reformama, odgovornom pristupu NBS u prethodnom periodu uspostavljen je adekvatan okvir za poslovanje banaka, koji pruža bankama mogućnost da se, u skladu sa svojim poslovnim modelima, orijentišu na određene delove tržišta. U skladu sa tim, na tržištu Srbije imamo banke koje svoj poslovni model, na primer, zasnivaju na kreditiranju malih i srednjih preduzeća, dok neke druge imaju tendenciju potpune digitalizacije.
Upravo kreditiranje malih i srednjih preduzeća ima značajan uticaj na privredu Srbije, jer ovaj sektor čini okosnicu srpske ekonomije. Ovaj sektor zapošljava više od dve trećine radne snage i generiše značajan deo BDP-a. Zbog toga, podrška ovim preduzećima putem povoljnih kredita, prilagođenih potrebama malih i srednjih preduzeća, predstavlja osnovni instrument za podsticanje održivog privrednog rasta. Ova oblast kreditiranja beleži kontinuiran rast u poslednjim godinama, pri čemu je u martu 2025. godine zabeležen međugodišnji rast od 10,5%.
U periodu povećanih inflacionih pritisaka, globalnih kriza i rastućih društvenih izazova, banke u Srbiji sve više prepoznaju svoju širu ulogu
Pravilno usmerena kreditna politika (uz garancijske fondove i podsticaje) može imati višestruke efekte na različite oblasti ekonomije, kao što su zapošljavanje, izvoz, regionalni razvoj i inovacije.
U okviru podrške stanovništvu, banke u Srbiji aktivno učestvuju u programima stambenog kreditiranja. Zahvaljujući programu stambenih kredita za mlade, omogućeno je znatno niže učešće pri kupovini prve stambene nepokretnosti — umesto standardnog iznosa, mladi mogu da ostvare pravo na minimalno učešće od svega 1% od ukupne vrednosti nepokretnosti. Na taj način mladima se znatno olakšava pristup finansiranju. Ovaj program obuhvata i subvencionisanje dela kamate tokom prvih šest godina otplate kredita, kao i grejs period u prvih godinu dana otplate kredita, što dodatno rasterećuje budžete mladih porodica, koji tek započinju samostalan život. Pored toga, obezbeđena je garancija države u prvih deset godina otplate kredita. O uspešnosti ovog programa najbolje govori zainteresovanost mladih i broj prijava, kao i efikasnost banaka u odobravanju ovih kredita. Podsetiću i da su u Skupštini Srbije na predlog NBS usvojena četiri izuzetno važna zakona za korisnike finansijskih usluga, za bankarsku industriju i za ceo sistem. Oni su samo deo našeg odgovora na nove uslove u kojima živimo i radimo.
Kao lider u razvoju digitalnih platnih usluga, NBS igra ključnu ulogu u modernizaciji platnog sistema, pružajući korisnicima platnih usluga mogućnost za brže i sigurnije izvršavaju platne transakcije. Saradnja između banaka i NBS dodatno podstiče unapređenje digitalne infrastrukture, stvarajući stabilno i transparentno okruženje za razvoj finansijskih usluga.
U poslednjim godinama, mobilno bankarstvo se profilisalo kao jedan od ključnih pokretača digitalne transformacije finansijskog sektora. Pružaoci platnih usluga prepoznali su da su mobilni telefoni u ovom trenutku centralni instrument u svakodnevici njihovih korisnika i u skladu sa tim, mobilne uređaje posmatraju kao platformu koja omogućava potpuni digitalni ekosistem finansijskih usluga, a ulaganjem u razvoj sofisticiranih aplikacija rade na postizanju kontinuiteta i pouzdanosti u pružanju usluga.
Posvećenost unapređenju tehnologija vidljiva je kroz IPS NBS sistem koji je primenjen tako da zadovolji stroge standarde bezbednosti i pouzdanosti. IPS NBS sistem, zahvaljujući pouzdanoj autentifikaciji, integraciji različitih kanala plaćanja i unapređenim metodama transakcija, predstavlja savremen okvir za razvoj usluga mobilnog bankarstva, doprinoseći bržoj obradi transakcija, nižim troškovima, većoj bezbednosti podataka, kao i većem obimu transakcija. O većoj upotrebi savremenih načina plaćanja, govori i činjenica da je broj registrovanih korisnika za uslugu mobilnog bankarstva na kraju 2024. godine dostigao 4,6 miliona korisnika, u odnosu na 1,7 miliona korisnika krajem 2019. godine, dok je putem mobilnog i elektronskog bankarstva u 2024. godini realizovano 251,9 miliona plaćanja.
U periodu povećanih inflacionih pritisaka, globalnih kriza i rastućih društvenih izazova, banke u Srbiji sve više prepoznaju svoju širu ulogu. Kroz podršku obrazovanju, finansijskom opismenjavanju, preduzetništvu, održivom razvoju i ekološkim projektima, bankarski sektor doprinosi jačanju poverenja građana u finansijski sistem. Narodna banka Srbije nastaviće da bude podrška svima koji imaju svest o značaju stabilnosti, koja je u interesu svakog od nas.
| PROAKTIVNOST Zahvaljujući reformama i odgovornom pristupu NBS, stvoren je okvir koji bankama omogućava da se, prema svom poslovnom modelu, fokusiraju na ciljana tržišta | STABILNOST U uslovima sve izraženije fragmentacije finansijskih tržišta, pokazalo se da je očuvanje ravnoteže između domaćih i stranih investicija važno za stabilnost bankarskog sektora | POSVEĆENOST Program stambenih kredita za mlade omogućava kupovinu prve nekretnine uz minimalno učešće, subvencionisanu kamatu i državne garancije, što znatno olakšava početak samostalnog života. |
|---|