Ulaganje u modernizaciju obrazovanja, podsticanje preduzeća u inoviranju, ulaganju u istraživanje i razvoj u saradnji sa akademskim sektorom, i vladavina prava su tri prioriteta od ključne su važnosti da bi se ostvarile značajnije stope rasta
Nova vlada započeće mandat u momentu kada je epidemija Kovida 19 već preoblikovanja svakodnevicu i bacila novo svetlo na prioritete javnih politika. Nekoliko je bitnih lekcija. Kao prvo, kao i u svakoj krizi, i u situaciji epidemije, pojedinci se okreću državi i iznova shvataju koliko je važno i potrebno da sistemi javnih usluga budu efikasni i dostupni u odgovarajućem kapacitetu i kvalitetu. U ovoj konkretnoj situaciji, na prvom mestu reč je o zdravstvu, ali isto bi važilo i za obrazovanje, bezbednost, pravosuđe, sistem socijalne zaštite itd. Druga važna pouka je da je domaći naučno-istraživački sektor ključan da bismo rešili novonastale probleme i izazove. U konkretnom slučaju, svakodnevno se posezalo da stručnjacima za pojedine oblasti – lekarima, molekularnim biolozima, virolozima. Sistem zdravstva i sistem nauke i obrazovanja u javnom sektoru, pre svega zahvaljujući profesionalnim pojedincima, odigrali su ključnu ulogu u borbi za zdravlje stanovništva u uslovima pandemije. Treće, i oni koji su se dosad opirali tehnološkim promenama, shvatili su da tehnološki skok koji se desio u prethodnom periodu nudi velike mogućnosti i da prednosti digitalizacije mogu biti daleko više iskorišćene. Dalja digitalizacija, kako u životima pojedinaca kroz drugačiju formu usluga i komunikacije, tako i u poslovanju kompanija u vidu efikasnijih poslovnih modela, je dubinski transformišući proces koji zahteva kontinuirano obrazovanje i veliko početno ulaganje zarad budućih pozitivnih efekata.
Na mnogim planovima života postali smo svesni lokalne pripadnosti, značaja povezanosti sa zajednicom u pogledu lokalnih lanaca dobavljača proizvoda i usluga kao preduslova za održivu ekonomiju
Konačno, uz sva tehnološka dostignuća u oblasti informatike i komunikacija koja nas globalno povezuju, omogućavajući rad i učenje na daljinu, povećanu efikasnost uz pomoć veštačke inteligencije i virutalne realnosti, usled pandemije mnogi aspekti globalizacije dovedeni su u pitanje. Na mnogim planovima života postali smo svesni lokalne pripadnosti, značaja povezanosti sa zajednicom u pogledu lokalnih lanaca dobavljača proizvoda i usluga kao preduslova za održivu ekonomiju.
U svetlu prethodnih uvida, a na tragu tekućih prioritetnih politika za fazu razvoja u kojoj se Srbija nalazi, buduća vlada kao najvažniji razvojni prioritet treba da stavi obrazovanje. Ono treba da omogući pomenutu transformaciju društva i neophodan privredni razvoj. Ujedno, ulaganje u modernizaciju obrazovanja predstavlja najvažniji zalog za buduće generacije. Drugi važan prioritet treba da bude ekonomija. Tu vlada treba da u što većem obimu nastavi sa programima za podsticaj preduzeća u inoviranju, ulaganju u istraživanje i razvoj, saradnji sa akademskim sektorom, pronalaženju stranih tržišta, ali i uključivanju lokalnih preduzetnika u mrežu dobavljača velikih internacionalnih kompanija koji su investirali na domaćem tržištu (koje su se dosad u preovlađujućoj meri oslanjale na uvoz svojih inputa). Treći važan prioritet treba da bude pravosuđe kako bi se omogućila vladavina prava i odgovarajući uslovi za poslovanje.
Ova tri prioriteta od ključne su važnosti da bi se ostvarile začajnije stope rasta jer bi se mobilisalo domaće znanje i kreativnost koji nisu u dovoljnoj meri iskorišćeni u privredi. Privreda zasnovana na znanju je jedini pravac koji omogućava da Srbija napravi kvalitatvni skok u putanji svog razvoja – kako ekonomije, tako i društva.
