Pamteći lica svih bivših Srbija, učeći na greškama, svojim i tuđim, i zadržavajući i razvijajući svoje konstruktivne karakteristike, možemo stvoriti poželjnu zemlju, u kojoj se rado ostaje i u koju se sa namerom dolazi.
Neprocenjivo prirodno bogatstvo, mnogobrojni izuzetno daroviti naučnici, umetnici i sportisti i mudar odabir instrumenata za modernizaciju društva nameću se kao prirodan put za oblikovanje imidža moderne Srbije. Pamteći lica svih bivših Srbija, učeći na greškama, svojim i tuđim, i zadržavajući i razvijajući svoje konstruktivne karakteristike, možemo stvoriti poželjnu zemlju, u kojoj se rado ostaje i u koju se sa namerom dolazi.
Moderna Srbija treba da pre svega neguje obrazovanje, očuvanje kulturnog nasleđa i neprestano unapređivanje kvaliteta života u svakom smislu. Moj suprug je Englez, koji je odlučio da se doseli u Srbiju i koji pasionirano govori o novom licu Srbije, koje se pomalja, utemeljeno na veštini preživljavanja, želji za opstankom, sposobnosti za stvaranjem boljitka i sluhu za novine koje novi svet donosi. Verujem da to u priličnoj meri sažima ideju o modernoj Srbiji, otvorenoj, progresivnoj, udobnoj i inspirativnoj.
Naš imidž u inostranstvu je značajno promenjen na bolje, a čini mi se da je možda i naša slika o sebi samima napokon ušla u afirmativnu fazu.
Ako se prisetimo da je koncert benda “The Prodigy” 1995. godine u Beogradu bio prvi internacionalni muzički (i ne samo muzički) događaj u Srbiji, od uvođenja sankcija 1991. godine, i da je predstavljao mnogo više od pukog nastupa vokalno instrumentalnog sastava, te postao simbol ponovnog otvaranja Srbije prema ostatku sveta, ili obratno, uvidećemo koliko je umetnost, svejedno da li akademska ili pop kultura, često od velikog značaja za formiranje slike o društvu, čak i političke. Gledano iz aspekta kreativnih industrija, granice među društvima neoštre su i zamućene, jer kreativnost se obraća univerzalnim jezikom. Bez obzira da li se radi o vizuelnim, zvučnim ili izvođačkim medijima.
Autori iz Srbije postoje već dugo na planetarnoj mapi umetnosti i kreativnih industrija, a digitalizacija i informatička era doprinele su da svakodnevno postaju dostupni novi brendovi, patenti i umetnička dela jednakog kvaliteta kao bilo gde drugde na planeti. Rastući broj domaćih kreativaca prisutnih na globalnoj sceni, kao i liberalizacija domaćeg tržišta i bum domaćih proizvođača i brendova svakako stvara vrlo impresivnu sliku o kolevci iz koje su ponikli svi ti stvaraoci. Naš imidž u inostranstvu je u tom smislu značajno promenjen na bolje, a čini mi se da je možda i naša slika o sebi samima napokon ušla u afirmativnu fazu. Nezahvalno je govoriti o tome šta je Srbija dala kreativcima u drugoj godini pandemije. Za sada mislim da nam je najbitnije da možemo neometano da nastavimo da radimo. Finesama možemo da se posvetimo kada im dođe vreme.
Foto: Miloš Lužanin
