Iako politička kriza kratkoročno ugrožava ekonomiju, ispunjavanje zahteva protesta za jačim institucijama i borbom protiv korupcije može dugoročno podstaći investicije i rast.
Od 90tih godina prošlog veka Srbija je imala svega tri vlade koje su trajale pun mandat. Od 2012. godine imali smo sedam vlada, a u narednim nedeljama očekujemo formiranje osme. Vlada u Srbiji u proseku traje manje od dve godine. Istovremeno, politike su se u Srbiji uvek vezivale za stranku koja formira vlast u određenom periodu, retko za samu vladu. Od 2012. godine, upravljanje državom vezuje se za politiku SNS i Aleksandra Vučića. U tom smislu, možemo reći da postoji jedna konzistentna ekonomska politika, uprkos čestim izborima i rekonstrukcijama vlada.
Iz ovoga sledi da nije realno očekivati da će sam čin ostavke premijera imati direktne posledice po ekonomsku politiku. Međutim, razlog zašto je do te ostavke došlo verovatno će imati određene posledice. Naime, protesti koji u Srbiji traju od novembra 2024. godine doveli su indirektno do pada vlade, iako to nije bio zahtev. Politička nestabilnost, učestale blokade i štrajkovi širom Srbije, skrenuli su pažnju vlasti sa ekonomskih i drugih pitanja, na rešavanja tekućih problema u funkcionisanju države. Skretanje pažnje sa ekonomije u trenutku kada Srbija počinje da ima problema sa ekonomskim performansama, verovatno će u kratkom roku dovesti do lošijih ekonomskih rezultata nego što se to očekivalo.
Mogući neto odliv stranih direktnih investicija u 2025. godini mogao bi da pokrene niz ekonomskih problema – od platno-bilansnih pritisaka do nestabilnosti na tržištu rada i usporavanja privrednog rasta
Jasno je već da je ekonomski model u Srbiji, zasnovan na privlačenju stranih direktnih investicija (SDI) zbog jeftine radne snage i visokih subvencija, iscrpljen. Radne snage ima sve manje, a više nije toliko jeftina. U takvim okolnostima, investitori koji su u prethodnom periodu došli, završavaju svoj privredni ciklus i odlaze ili razmišljaju o odlasku. Dobra stvar za sada je da je neto priliv SDI i dalje visok. Loša da u 2024. neto odliv SDI polako sustiže neto priliv. Može da se desi da u 2025. godini po prvi put imamo veći neto odliv SDI od priliva, što bi moglo da otvori različite ekonomske probleme od platno bilansnih, do problema na tržištu rada i uticaja na privredni rast. Na ruku ne ide ni činjenica o ekonomskim problemima zemalja EU, koje su ključni spoljnotrgovinski partner Srbije.
Dakle, u ovakvim okolnostima i u kratkom roku, politička nestabilnost bi mogla da uspori investicije i ekonomski rast. Međutim, imajući u vidu da su zahtevi protesta direktno vezani za borbu protiv korupcije i rad institucija, ispunjenje tih uslova može imati pozitivan uticaj na investicije i privredni rast. Ova činjenica, uz promenu modela rasta, mogla bi u srednjem roku da doprinese održivom privrednom rastu u Srbiji.
