Smanjenje korupcije, reforme u sektoru energetike i temeljne promene u sistemu srednjeg obrazovanja predstavljaju ključeve za brži privredni rast
Pre dva meseca Srbija je dobila novu Vladu, sedmu po redu od 2012. godine. Prethodne su joj ostavile jedan od najnižih BDP po glavi stanovnika u Evropi, prosečni dohodak oko 46% prosečnog dohotka EU27 i nedovoljne stope rasta. Sa prosečnom stopom rasta od 2,7% u prethodnih 10 godina, Srbija neće moći da dostigne prosečni nivo dohotka EU u narednih 50 godina (Izvor: Svetska banka). Stoga, veći privredni rast je neophodan.
Postoji više prepreka rastu sa kojima bi nova Vlada morala da se uhvati u koštac. Jedna od najvećih je korupcija. Prema analizi Fiskalnog saveta, Srbija već deceniju raste oko 2 procentna poena (p.p) manje nego što je to njen potencijal. Gotovo polovina tog manjeg rasta rezultat je slabe vladavine prava i visoke korupcije. Jačanjem nezavisnih institucija (pre svega pravosuđa) i smanjenjem nivoa korupcije, Srbija bi mogla da ima rast veći za gotovo 1 p.p.
Jačanjem nezavisnih institucija, pre svega pravosuđa, i smanjenjem nivoa korupcije, Srbija bi mogla da ima rast veći za gotovo 1 procentni poen.
Pored uklanjanja prepreka rasta, energija postaje ključna za ekonomski rast i razvoj. Stoga bi na listi prioriteta nove Vlade morale da budu reforme u ovom sektoru bazirane na dekarbonizaciji i rastu investicija u nove kapacitete za proizvodnju električne energije (korišćenje energije vode, vetra i sunca, uz razmatranje mogućnosti za upotrebu nuklearne energije). Fokus mora da bude i na liberalizaciji tržišta i decentralizaciji proizvodnje, kako bi se stvorile osnove za veći privredni rast u ovoj oblasti.
Konačno, kao mera sa dugoročnim efektima na privredu i društvo, nameće se reforma obrazovanja. U tom okviru, razmatranje uvođenja obaveznog srednjeg obrazovanja, reforma gimnazija i veće investicije u kvalitet obrazovnog kadra (ne samo u objekte), uz povećanje standarda istog, samo su neke od mogućih mera.
Sve ovo bi kao rezultat moglo da ima dugoročni rast od preko 5%, što bi Srbiji omogućilo da sustigne prosečni nivo dohotka EU tri do četiri puta brže nego što je to sada moguće.
